Pre opisa opstipacije potrebno je znati sledeće:
• Mekonij je žilava zelenkasto-crna masa, bez mirisa koju novorođenče počne izbacivati u prva 3-4 dana, 4-5 puta dnevno.  Zakašnjelo izbacivanje mekonijuma može pobuditi sumnju na mekonijski ileus, opstrukciju creva ili paralitički ileus.
• Prelazne stolice novorođenčeta su zelenkaste, sluzave, vodenaste, a javljaju se između 4. i 7. dana života 4-8 puta.
• Normalne stolice se pojavljuju početkom druge nedelje života, na prirodnoj ishrani su zlatno-žute, homogene, kiselkasta mirisa, konzistencije paste.

Postoje znatne varijacije u broju stolica deteta na prsima. Obično 2-4, a nekada 6-8 dnevno, a kod neke dojenčadi 1 stolica u više dana. Umetno hranjena dojenčad imaju bledožute stolice, čvršće, ne prijanjaju za pelene i u proseku ih je 1-2 dnevno ili maksimalno 4. Ali i tu postoje znatne individualne varijacije.

Sedmi mesec
Ako su zadržana četiri podoja, u podne se, umesto ukinutog podoja, može davati kaša od povrća sa žumancetom. Ako beba ima tri podoja, drugi nemlečni obrok treba da bude kaša od kuvanog voća, kojem se može dodati i mlevena plazma. Tri do četiri puta nedeljno dodajte seckano kuvano meso u količini do 40 g. Jednom nedeljno preporučuje se džigerica u količini od 20 do 30 g. Sada možete bebi da dajete i obroke koji su  i grublje samleveni da biste ga podstakli da žvaće, jer većini beba u tom uzrastu izbijaju zubići.

Osmi mesec
Ako beba ima tri podoja, druga dva obroka su kaša od voća i kaša od mešanog povrća sa dodatkom žumanceta ili mesa. U 8. mesecu daje se i pasirani grašak. Sveže voće se preporučuje u količini od 70 grama. Zimi davati po kafenu kašičicu ribljeg ulja, kako bi se zadovoljile potrebe organizma za vitaminom D koji je neophodan sastojak za razvoj kostiju zuba, a štiti i od rahitisa. Dva puta dnevno (po 50 ml) bebi davati prirodno ceđeni sok (od voća ili povrća), kako bi se zadovoljile potrebe za razvoj kostiju, krvnih sudova i ostalih tkiva. Dozvoljen začin je vanila. U ovom uzrastu, kada izbiju prvi zubi, dajte detetu da gricka koricu hleba ili bebi keks.

Koliko će beba spavati u velikoj meri zavisi i od njenog karaktera, pa tako neke spavaju po ceo dan, a neke jedva „sastave“ nekoliko sati sna. Ipak, postoji „mera“ koja se odnosi na uzrast deteta.

0-3 meseca
Većina beba spava od 16 do 18 sati na dan, uglavnom nakon presvlačenja i hranjenja. U ovom uzrastu, bebe se prilagođavaju na život izvan maminog stomaka, pa je prirodno da se veoma često bude, pogotovo u toku noći.

3-6 meseci
Kako beba raste, tako se smanjuju njene potrebe za dnevnim spavanjem. Ipak, ne bi trebalo da spava manje od 13 sati dnevno, od čega na spavanje u toku dana „otpada“ oko tri sata. Pošto se beba sada više ne hrani na svaka tri sata, možete polako početi sa „treningom“ noćnog spavanja.

6-12 meseci
Ovo je pravo vreme da bebu naučite da spava tokom cele noće. Ukupno vreme spavanja sada se svodi na 13 sati dnevno, što znači da preko dana treba da spava dva puta po dva sata, a noću devet.

Ovo je prilično loš i komplikovan naziv da bi se opisala ova igračka u obliku mede, omiljeni predmet koji beba nosi svuda sa sobom, drži ga uz sebe da bi zaspala, nosi ga kod lekara da bi se utešila i pobedila strah, ponekad čak i prvog dana kad krene u jaslice. To je često neka vrlo mekana, plišana životinja, to može biti i neki pokrivač, pelena ili šal koji pripada njenoj majci i natopljen je njenim mirisom. Što je stariji, prljaviji i mirišljaviji, beba ga više voli. Biće uvek teško odvojiti je od njega da biste ga oprali ili očistili, a ponekad ćete to moći da učinite samo dok beba spava.

Ovo vezivanje može početi veoma rano. Ima beba koje već od drugog meseca počinju da guču, posebno sa nekom životinjom ili lutkom koja im se sviđa. To je uvek isti predmet koji znači, prepoznaju (što nije zapanjujuće u uzrastu od dva meseca) i koji malo-pomalo postaje njihova omiljena igračka.
Sesil, devojčica čiji je razvoj dugo praćen, počela je da “govori” istoj igrački počevši od pete, šeste nedelje.
Obratite pažnju na ovo. Ako primetite početak ovakvih kontakata i vezivanja, ne odvraćajte dete. Naprotiv, podstičite ga i potrudite se da nabavite dva ista medvedića, ili dve iste lutke. To će olakšati stvari.

Smemo li naše najmlađe voditi na planinu? S manjim ograničenjima (npr. visoke planine) DA.
Zajednički odmor na planini umerene nadmorske visine može biti savršen doživljaj za sve članove porodice. Ipak, roditelji trebaju obratiti pažnju na nekoliko važnih situacija: Sa malom decom ne treba ići na planinu višu od 1.500 m. Dečica mlađa od dve godine ne bi smela odlaziti na planine više od 1.500 metara. Njihov organizam nije u stanju prilagoditi se drugačijim klimatskim uslovima. Visoke planine se ne preporučuju ni za nešto stariju decu. Planine iznad 3.000 metara nadmorske visine mogu, zbog niskog vazdušnog pritiska odnosno razređenog vazduha, kod mlađe dece izazvati ozbiljnije zdravstvene probleme.

Planirajte boravak od najmanje dve nedelje.
Toliko je, naime, organizmu potrebno da se adaptira na uslove i adekvatno odmori. Efekat je najbolji ukoliko se što duže boravi u predelima niske nadmorske visine, nakon čega se mogu praviti kraći izleti na visoke planine, koji podrazumijevaju evidentne klimatske razlike.

Provera refleksa veoma važan deo pedijatrijskog pregleda novorođenčeta. Neki od tih refleksa kao što je refleks automatskog hoda kod roditelja izazivaju divljenje i ponos. Ko ne bi pomislio, tako malo stvorenje, a već želi hodati! Drugi refleksi čine se posve prirodni i očekivani kao npr. refleks sisanja.
Refleksi su reakcija na spoljašnje nadražaje. Oni su odbrambene reakcije u trenutku kada se pojavi opasnost (zatvaranje očiju kad se oku približi neki predmet). U trenutku kad postajemo svesni te reakcije, ona prestaje biti refleksna i postaje voljna reakcija. Većina tih reakcija novorođenčeta nije povezana sa njegovom voljom, već su one urođene refleksne reakcije. One međutim takođe pomažu novorođenčetu upravljati postupcima njihove okoline.
Osim refleksa sisanja koji ispunjava vrlo važan zadatak zadovoljenja osećaja gladi, umirenja, zadovoljstva, ostali refleksi čine se suvišnima.
Obično se kaže da su refleksi posledica i znak nezrelosti središnjeg  nervnog sistema novorođenčeta, ali oni svedoče o njegovom zdravlju. Kao što je važno postojanje i pojava primitivnih refleksa, tako je važno i njihovo nestajanje. Većina tih refleksa nestaje u prvim mesecima života deteta, a to opet označava  skladan i normal razvoj.

Svi se slažu da je dojenje najbolji način ishrane bebe, a većina stručnjaka smatra da ne trebate imati strogi raspored denevnog  dojenja. Beba će sama pokazati kada je gladna.

Ali, ako iz nekog razloga bebu hranite adaptiranim mlekom, onda je preporuka da je u prva dva meseca hranite svakih 2.5 ili tri sata. Količinu mleka prilagodite uzrastu bebe i držite se uputstva  proizvođača. Najbolji pokazatelj će vam biti redovne mesečne kontrole u savetovalištima za novorođenčad, gde će svaki put beba biti izvagana.

Održavanje flašice
Pre nego što upotrebite novu flašicu i cuclu, sterilizujte ih u ključaloj vodi pet minuta. Zatim ostavite da se osuše. Nakon toga svakodnevno temeljito pranje vrelom vodom i blagim deterdžentom biće dovoljno, sa tim što jednom u sedam ili dest dana flašicu ipak treba sterilisati.