Da li ste znali da proces zbližavanja sa Vašom bebom možete započeti već u drugom tromesečju? Ovo su neki saveti koji Vam mogu pomoći u tome.

Bilo da uređujete bebinu sobu, izluđujete svog muža ili jedete sve što vam padne šaka, verovatno ste jako uzbuđeni pri pomisli na držanje Vaše bebe u naručju. Verovali ili ne, najmlađi član Vaše porodice koji raste u Vašem stomaku zapravo može čuti i osetiti sve ono što Vi radite, čak i kroz vodeni, amnionski omotač. Pratite ove jednostavne savete da biste razvili vezu sa Vašom prinovom i pre prvog susreta u porođajnoj sali.

Moć reči

U 19. nedelji, bebine uši će već početi da prominiraju i moći će da Vas čuje. Možda će Vam biti neobično da pričate svom stomaku, ali bebama zaista prija ritam majčinog glasa. Bebi se obraćajte nežno, govoreći na bilo koju temu – o kupovini, tv-sapunicama, kućnom ljubimcu... Nije ni bitno o čemu ćete pričati; smirujuće vibracije Vašeg glasa umiriće bebu i početi da je navikavaju na slušanje maternjeg jezika.

Iako obraćanje bebi može biti jako korisno, ne znači da to morate stalno raditi; nekada je tišina bolja za Vas i za bebu. Ona Vam omogućuje da se opustite, a bebi da uživa u utešnim zvucima koji potiču od  Vas. Zvuci Vašeg pulsa, disanja i varenja priključuju se zvucima materice stvarajući buku prirodnu za okruženje u kome se beba nalazi.

Ova priča je verovatno kod većine žena započela godinama ranije, kad se zbog raznoraznih priča naših mama, baka, strina, tetki i ostalih, kao i zbog kojekakvih filmskih scena, u nekima od nas stvorio strah od porođaja ili tačnije, strah od porođajnih bolova, koji su inače, jedini bolovi koji ne signaliziraju da nešto nije u redu.

Naprotiv, oni ukazuju da je porođaj počeo, a njihovo učestalo javljanje i pojačavanje intenziteta znači da se grlić otvara, a porođaj bliži kraju.

Kao što sam već ranije navela, pomalo u šali, pomalo u zbilji, pomenuti strah uglavnom uzrokuju priče žena koje su se već porodile, najčešće preuveličane, ali i nepoznavanje procedure i prostora u kome će porođaj da se odvija, kao i gubitka kontrole nad sopstvenim tijelom.

Strah od porođaja je normalan.

Mnoge žene u prvoj trudnoći nikada ranije nisu imale priliku videti kako porođaj izgleda. Upravo zbog toga mlade buduće majke žele se što bolje pripremiti za porođaj.

U poslednje vreme sve je popularnija tema o porađanju kod kuće, i sve više zagovornika prirodnog porođaja u današnje  vreme, pa time i porođaja kod kuće. Mnoga porodilišta su se našla na meti kritičara jer se, kažu oni, previše upliću lekovima i raznim procedurama u nešto što bi moralo biti što prirodnije te im se zamera zbog hladnog, „serijskog“ pristupa.

S druge strane, kao da se zaboravlja da je do naglog smanjenja nekad visokih stopa smrtnosti novorođene dece i porodilja došlo upravo s napretkom medicine i razvojem medicinske tehnologije.

Zahvaljujući inkubatorima, respiratorima, primeni antibiotika, parenteralne prehrane, fototerapije i drugim merama, danas preživljavaju čak i ona deca koja su rođena u 26. nedelji trudnoće, dakle mesecima pre očekivanog termina. Pre samo 30 godina, većina nedonoščadi rođenih u 7. mesecu trudnoće i lakših od 1500 grama, nije imala gotovo nikakve šanse za preživljavanje, a danas će preživjeti oko 90% njih pod uslovom da im se pruži odgovarajuća nega. Pritom treba spomenuti i da se uopšteno smrtnost novorođenčadi u razvijenim zemljama sveta meri u promilima.

Žene kod kuće doživljavaju manji bol
Opšte je poznato da je bol tokom porođaja uslovno i regulisana hormonima koje proizvodi žensko telo. Tokom poroda, oksitocin - hormon koji uzrokuje trudove i pomaže bebi da se rodi, radi u harmoniji s endorfinom, hormonom koji ublažava bol. Tokom porođaja kod kuće, žensko telo će otpuštati te hormone u skladu s njenim potrebama i žena će se obično dobro snaći s bolovima tokom porođaja.

Oksitocin izaziva kontrakcije koje dovode do odvajanja posteljice od materice, takođe kada su koncetracije ovog hormona visoke one utiče na smanjivanje krvarenja i postpartum krvarenja. Dok sintetički oksitocin dat injekcijom ne ulazi u mozak, pa nema doprinosa, čak dolazi do redukcije prirodnog oksitocina. Izostanak ovog hormona sem toga izaziva usporavanje ili zaustavljanje kontrakcija i samim tim oduživanje toka porođaja.

Međutim, kad žena pokuša roditi u drugom okruženju, kao npr. u bolnici, ovaj proces možda neće funkcionisati kako treba. Iako žena razmišlja racionalno o bolnici kao o "sigurnijem" mestu za porođaj, njena podsvest zna da to nije slučaj i ona se oseća nesigurnom. To uzrokuje da njeno telo ispušta adrenalin, hormon koji deluje tako da se nivo oksitocina i endorfina spusti. Na taj način prolazi kroz veću bol nego što bi u vlastitom domu, pa zatim na još neke načine utiče na porođaj.

Akutni virusni hepatitis najčešće je izvan: A, B, nonA i nonB, C, D i E virusom. Isto tako izazivači mogu biti herpes virus, citomegalovirus, Ebstein – Barrov virus.

Hepatitis A je epidemijski odnosno infektivni.Izaziva ga RNA enterovirus koji se prenosi anooralnim putem. Najčešće se ispoljava dve do šest nedelja posle izloženosti enterovirusu.

Uzročnik se ne može naći u krvi u početku bolesti, već se bolest dokazuje porastom titra antitela na A virus (antigen).

Adekvаtno prаnje ruku sаpunom i higijenski isprаvnom vodom posle svаke upotrebe toаletа, pre i tokom pripremаnjа hrаne, kаo i pre svаkog konzumirаnjа nаmirnicа, sаsvim je dovoljno dа spreči kontаktno širenje hepatitisa A (žutice).

U početnoj fazi, kao laboratorijski dokaz bolesti, u krvi bolesnika mogu se dokazati IgM anti-HAV antitela.
IgM anti-HAV antitela se laboratorijski dokazuju tek 10-12 nedelja posle izloženosti virusu i ostaju u serumu do godinu dana po pojavi.

Znači u prilog svežoj infekciji govori prisustvo IgM anti-HAV antitela, koja mogu da perzistiraju 4-6 meseci u krvi bolesnika.

Bolest traje četri do šest nedelja. Izuzetno retko se komplikuje fudroajantnim tokom i koagulopatijom.
Obično plod nije ugoržen, ukoliko trudnica ne boluje od teškog oblika bolesti. Za razliku od hepatitisa B, bolest se pri porođaju ne prenosi na novorođenče.

Kegelove vežbe su jednostavne ali vrlo efikasne i trebala bi ih naučiti svaka žena, trudna ili ne. Ove vežbe ne iziskuju mnogo napora, a korist je višestruka! U trudnoći, telo žene se menja. Tako može doći i do slabljenja mišića dna karlice. Materica raste i mišići koji je podržavaju izloženi su naporu. Pravilne vežbe učvrstitće ovaj mišić i sprečiti pojavu nekontrolisanog mokrenja u trudnoći ili inkontinencije.

Kegelove vežbe sprečavaju inkontinenciju u trudnoći i nakon porođaja, pa učvršćuju mišiće koji će poboljšati vaše seksulane odnose nakon porođaja. Vežbe takođe smanjuju mogućnost pojave hemoroida, koja je česta kod trudnica, jer obuhvataju i rektalno područje. Vežbajući mišiće dna karlice, znaćete ih opustiti prilikom porođaja. Opuštanje čini porođaj ugodnijim, pa sprečava pucanje tkiva međice.

Kako ćete znati u kakvom su stanju mišići vašeg dna karlice?

Tokom mokrenja pokušajte zaustaviti srednji mlaz urina. Ako ste uspeli to uraditi lako i brzo, mišići vašeg dna karlice su u dobrom stanju. Ukoliko niste uspeli zaustaviti srednji mlaz, nakon nekoliko nedelja praktikovanja Kegelovih vežbi bićete iznenađeni rezultatima!

Praktično izvođenje Kegelovih vežbi
Tri jednostavna koraka i uradili ste vašu prvu Kegelovu vežbu:
- stegnite karlične mišiće dok mokrite, kao da pokušavate zaustaviti mlaz
- zadržite stegnuto dok izbrojite do 3
- polako popuštajte stezanje i opustite se.

Preterana količina plodove vode
Ne treba brkati  bezopasno povećanje količine plodove vode sa hidramnionom, odnosno velikim povećanjem količine plodove vode, koje je u nesrazmeri sa veličinom materice. To se javlja u slučaju kad vaš organizam proizvodi preterane količine plodove vode ili kad fetus ne uzima dovoljne količine plodove vode.

Često su razlozi za takve pojave nepoznati, ali treba istaći da se hidramnion mnogo češće javlja kod trudnoća sa više beba. Prilikom pregleda pomoću ultrazvuka će se, pre svega, putem detaljnog posmatranja tragati za nekom anomalijom kod fetusa koja može biti eventualno povezana sa dijabetesom ili sa nekim problemima u vezi sa inkompatibilnošću krvnih grupa.

Koje su opasnosti od hidramniona? Preterana količina tečnosti rasteže matericu i dovodi do njenih kontrakcija, tako da se javlja opasnost od prevremenog porođaja.
Ponekad je dovoljno da se daju odgovarajući lekovi. Ali, nekada se mora obaviti punktiranje abdomena da bi se izvukao jedan deo plodove vode i tako otklonile smetnje koje trudnica oseća zbog toga što joj preterano uvećana materica pritiska organe.

„Porodila sam se pre 5 meseci, porođaj je bio jako težak. Ja i suprug nismo upražnjavali seksualne odnose od tada. Problem je u meni, prvo nedostatak želje, a zatim strah od bolnog odnosa”.

Ovo nije redak slučaj, i ona nije sama. Mogu slobodno reći da svaka treća, ako ne i druga porodilja ima ovaj problem. Problem je posebno naglašen ako je porođaj bio težak, ako se radila neka intervencija kao što je forceps, vakum ekstrakcija, manuelna revizija materice… Ako rana od epiziotomije dugo zarasta.

Kod prvorotki strah je mnogo izraženiji i prvi seksualni odnos nakon porođaja se odlaže u proseku mnogo više kod prvorotki nego kod žena koje su već rađale.

Osim straha od bola, postoji strah da nešto ne “prsne unutra” kako kažu porodilje, jer je šiveno nakon porođaja.

Psiholozi to bolje znaju, ali ja to više slušam, bojazan da se partneru neće svideti novi izgled, novo telo, opuštena koža, novonastale strije, proširena vagina, ožiljak od epiziotomije…i svest da više nije tako privlačna žena kao pre porođaja, dodatno pojačavaju strah od prvog seksualnog odnosa nakon porođaja.

A tu je i novi član  BEBA koja plače, budi se i gleda šta sad to njegova majka treba da radi. Često to žene opisuju kao …”sramota me da to radimo u sobi u kojoj spava beba”. “Nervira me što stalno iščekujem hoće li da se probudi, zaplače…”

Ne treba zaboraviti da ne tako retko postoji i stvarni problem kao što je smanjena vlažnost vagine koja doprinosi bolu pri pokušaju da se ima seksualni odnos. Suvoća vagine je nešto izraženija kod majki koje doje zbog povećanog prolaktina i smanjenog estradiola (hormona koji utiče na žlezde koje luče sluz i vlaže vaginu).