gototopgototop

Trudnoća

  • Trudnoca
  • Trudnoca

Beba

  • Beba
  • Beba

Porodica

  • Porodica
  • Porodica


Ishrana deteta od godinu dana

PDFŠtampaEl. pošta

( 15 Glasova )
Ishrana deteta od godinu dana, 3.7 out of 5 based on 15 votes . MamaiBeba.rs

KADA DETE MOŽE DA POČNE DA JEDE KAO ODRASLI?

Uvođenjem sve većeg broja namirnica tokom dohrane, sa navršenih godinu Ishrana deteta posle prve godinedana dete postiže značajnu toleranciju na hranu i ne postoji toliko zabrana kao u uzrastu odojčeta. Ipak je važno da se obrati pažnja na uspostavljanje pravilnog odnosa deteta prema hrani. Pedijatar bi trebalo da prati svaku tačku razvoja deteta tokom prve godine pa tako i detetovu ishranu. Krajem 12. meseca, kada dete već jede raznovrsnu hranu koja odgovara njegovom uzrastu i potrebama organizma, ono iz uzrasta odojčeta prelazi u uzrast malog deteta (od 1- 3 godine). Sve je manje prostora za savete pedijatra i porodica je prepuštena sebi.

Međutim, radi se o vrlo važnom, osetljivom razdoblju u kome se formira osnova za pravilan odnos prema hrani koji će dete imati i kao odrasla osoba. Na taj način se od ranog uzrasta radi na prevenciji prevelike težine ili čak gojaznosti, kao i na prevenciji drugih bolesti koje su vezane za ishranu, posebno onih koje su vezane za oboljenje srca i krvnih sudova kojima pogoduju loše navike u ishrani.

Sa druge strane, karakteristika ovog razvojnog doba su česti konflikti jer dete hoće sve da radi samo, a to još nije u stanju. Sukobi sa majkom su neminovni, a istovremeno dete zavisi od majke. Privlači ga sve što je novo, ali je privrženo svojim navikama. Lako se desi da vreme obroka postane prava prilika za sukob i napetost između deteta koje neće da jede i roditelja koje obuzima nemir, briga, pa čak i ljutnja.

Nikad ne silite dete da jede

Prvo i najvažnije pravilo koga bi trebalo da se pridržavate je poštovanje detetove volje. Sva deca imaju nepogrešiv osećaj autoregulacije koji je prirodno prisutan već u prvim godinama života i koji ih podstiče da jedu upravo onoliko koliko im treba.

Deca instiktivno znaju koliko im hrane treba, a to je ni premalo ni previše, ako ih roditelji ne prisiljavaju. Upravo zbog toga ne sme da se na razne načine utiče na njih da pojedu sve što je na tanjiru i onda kada izgleda su se zasitila.

Treba da znate i to da sva deca prolaze kroz jedan period kada im se apetit bez posebnog razloga smanjuje i da treba samo strpljivo da čekate da se apetit ponovo vrati. Mnoga deca kada proživljavaju stresno razdoblje postaju umorna, lako se razbole, odbijaju hranu i zato ih ne treba prisiljavati da jedu. Čim se prebrodi kritično razdoblje, oni uglavnom ne samo da počinju ponovo da jedu, nego postaju veoma halapljiva.

Dobre navike se stiču za stolom

Važno je da se od samog početka uspostavi pravilan odnos prema hrani, a da bi se to postiglo, treba da se pridržavate nekih pravila o raspodeli obroka i o ponašanju za vreme jela. Evo nekoliko pravila:

-    Vreme obroka svakako treba poštovati. Izbegavajte na svaki način da dete nudite hranom neposredno pre ili posle glavnog obroka jer tako rizikujete da dete u vreme glavnog obroka ima slabiji apetit i da pojede malo ili pak da pregladni i da pojede previše.

Ručak ili večeru dete bi trebalo da pojede sedeći za stolom (ili u svojoj posebnoj stolici za hranjenje (hranilici) dok je još malo), a gledanje televizije i igra za vreme jela može da se dozvoli samo u nekim posebnim prilikama.

- Dete treba da ohrabrite i podstaknete da proba i jela koja mu se ne dopadaju, servirajući ih tako da izgledaju dopadljivo ili ih pak pripremite na neki nov način (pire, faširane šnicle, sa sosom...).

- Ograničite unos šećera pre svega u cilju manjeg kalorijskog unosa, ali i zbog nepovoljnog delovanja bakterija na zubnu gleđ zbog čega može da dođe do kvarenja zuba (karijesa). Unos soli bi trebalo da ograničite tako da hrana ima dobar ukus (u zavisnosti od vrste namirnice), ali da ne bude preslana, što je pravilo koje važi i za odrasle.

- Izbegavajte hranu visoke kalorijske vrednosti - predjela i zaslađene napitke. Slatki napici ne samo da organizmu donose prazne kalorije bez prave hranljive vrednosti, nego mogu da utiču na osećaj sitosti i da izazovu malapsorpciju (slabu apsorpciju, odnosno otežan prelaz važnih prehrambenih materija preko crevne sluznice u organizam). Gazirana pića se nikada ne daju deci!

- Ukinite noćne obroke i napitke jer u ovom uzrastu organizam mora da nauči da se hrani samo danju.

- Poštujte nezavisnost deteta ponudom različitih, za zdravlje korisnih namirnica, od kojih deca mogu da odaberu šta žele po svom izboru.


Kojim namirnicama dati prednost?

Važno je deci ponuditi, u pravoj količini, namirnice koje sadrže važne minerale neophodne za rast kao što je gvožđe (meso i namirnice obogaćene gvožđem kao što su mleko, keks i žitarice za doručak), cink (meso, ovas, pšenično brašno, žumance i sir), kalcijum (mleko i mlečni proizvodi). Ponudite dete voćem, povrćem i mahunarkama da bi tako usvojilo pravilan način ishrane koji će mu koristiti i kada odraste.

Koje namirnice izbegavati?

U cilju prevencije faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova kao što je povišeni krvni pritisak (hipertenzija), debljina, dijabetes, povećan nivo holesterola (hiperkolesterolemija masne materije u krvi) od ključne je važnosti da već od prvih godina života izbegavate previše posoljenu hranu, hranu visoke kalorijske vrednosti, previše belančevina i masnoća životinjskog porekla (maslac, mast). Poželjno je da se po svaku cenu ograniče međuobroci koji sadrže nezdrave masti (transmasne kiseline), konzervanse i aditive.


5 obroka dnevno
Primer dnevnog jelovnika za dete posle navršene prve godine

DORUČAK:


Ovaj obrok mora da pokrije 15-20% dnevnog kalorijskog unosa i treba da sadrži punomasno mleko sa posebnim dečijim keksom ili dvopekom.

MEĐUOBROK (UŽINA):

U toku prepodneva i poslepodneva dobro je da detetu ponudite manji obrok, koji sadrži 5-10% dnevnog kalorijskog unosa, na bazi svežeg voća ili homogenizovane voćne kašice za decu, jogurt ili voćni frape za one najmlađe. Svakako treba da izbegavate gotove međuobroke kao što su kolačići od lisnatog testa, kroasani, krofne ili slani keks i krompirići.

RUČAK I VEČERA:

Sadrže 30-40% dnevnog kalorijskog unosa. Dobro je da odvojite posebno obrok supe ako je na jelovniku, ali nemojte da insistirate da dete obavezno isprazni tanjir jer će slabije da jede glavno jelo koje bi uz meso ili ribu trebalo da sadrži i kuvano povrće, a malo pomalo, kako dete raste, i sveže pripremljeno povrće. Ako ne dobije voće za užinu, treba da ga pojede posle ručka ili večere. Bilo bi dobro da isplanirate jelovnik za dva dana unapred kako bi se smenjivali obroci testenine ili dinstanog, odnosno kuvanog povrća i supe od povrća ili mesne supe sa dodatkom kuvanog mesa i povrća (lešo). Unos proteina mora da bude raznovrstan (meso, riba, jaja, sir). Meso, u početku u homogenizovanom obliku (u vidu pirea), a kasnije sitno seckano kada dete nauči da žvaće, kada bude dobilo više zuba i kada bude naučilo da proguta čvrstu hranu. Treba voditi računa o tome da deca često nerado žvaću samo meso i skupljaju ga u ustima jer im je presuvo pa ga je zato uvek bolje dati pomešano u sitnim komadićima (poprečno seckana vlakna) sa povrćem, pirinčem ili testeninom. Pojedine namirnice dete može da dobije i više puta nedeljno. Na primer: meso - 3 puta nedeljno, ribu - 3 puta nedeljno, sir - 3 puta nedeljno, mahunarke (pasulj, grašak, sočivo, soja) - 2 puta nedeljno (pasirane), jaje - 2 puta nedeljno, pršutu -jednom nedeljno (sirovu ili nemasnu, kuvanu). Na taj način se u organizam unose biološki visoko vredne belančevine koje sadrže esencijalne aminokiseline koje organizam ne može sam da stvara. Mahunarke sadrže vredne belančevine, ali se obrok poboljšava dodavanjem belančevina životinjskog porekla jer se tako unose esencijalne aminokiseline. Najbolje je da se prema danima naizmenično daju pojedine namirnice. Majke su često u nedoumici koliko i koju vrstu hrane treba da daju detetu od 1-2 godine koje počinje da jede hranu kao i odrasli, iako ona mora da bude i oblikom i sadržajem primerena tom ranom i još uvek osetljivom uzrastu malog deteta.

Primer dnevnog unosa namirnica kroz pet dnevnih obroka

Ova količina hrane je namenjena deci koja nemaju posebnih problema sa ishranom i nemaju preveliku težinu. Trebalo bi imati na umu da dete nikada ne mora da isprazni tanjir i ne treba ga na to prisiljavati posebnom disciplinom jer to dovodi do velikih grešaka. U tom uzrastu deca veoma burno reaguju i kada im se određena vrsta hrane dopada i kada im se ne dopada. Važnost nekih namirnica je ponekad prenaglašena. Veliki broj dece ima odbojnost prema spanaću. Nema razloga da ih prisiljavate da jedu to povrće ukoliko im se ne sviđa jer iskoristivost gvožđa koju spanać sadrži i nije toliko značajna.

DORUČAK:


- 250ml mleka (za malu decu za sada mlečna formula sa oznakom 3 ili punomasno kravlje mleko, 10 grama šećera samo kao dodatak kravljem mleku) - 3 komada dečijeg keksa ili pahuljice od žitarica


MEĐUOBROK(UŽINA):

- 80 grama gotove kašice ili 100 grama svežeg voća


RUČAK:

- 40 grama testenine, pirinča ili griza - 15 grama ekstra devičanskog maslinovog ulja - 100 grama mešanog povrća (krompir, tikvice, šargarepa, paradajz) - 40 grama mesa (teletina, piletina, ćuretina, svinjetina, zečetina, jagnjetina)


ILI

- 55 grama sveže ribe (list, pastrmka, mol) - 80 grama gotovog (homogenizovanog) mesa ili ribe - 80 grama mešanog voća(jabuka, kruška, banana)

DRUGI MEĐUOBROK(UŽINA):

-    80 grama gotove voćne kašice (homogenizovane) - 250 grama punomasnog mleka ili mlečne formula za decu (10 grama šećera dodati samo u kravlje mleko)

ILI

-    125 grama voćnog jogurta - 2 komada dečijeg keksa

ILI

–     20 grama hleba


VEČERA:

-    30 grama testenine, griza ili pirinča (u supi od povrća ili nemasnog mesa) - 15 grama maslinovog ulja (ekstra devičansko) - 100 grama mešanog povrća (krompir, tikvice, paradajz) - 50 grama mahunarki, svežih ili zamrznutih (boranija, grašak, sočivo, soja)

ILI

-    tvrdo kuvano jaje (samo žumance) - 20 grama pršute kuvane ili nemasne, nekuvane

-    35 grama svežeg sira - 20 grama kačkavalja (sa što manje soli!) - 100 grama mešanog voća

ILI

-    gotova voćna homogenizovana kašica


Namirnice su date u približnim količinama. Porodica će da prilagodi ishranu malog deteta pozitivnim običajima svog kraja. Na primer, u priobalnom pojasu će večera od kuvanog krompira i blitve i jaje ili sir biti dobra kombinacija. Palenta (kačamak) sa mlekom je dobar izbor večere, zatim nemasna kuvana šunka i pire od krompira kao i palačinke sa svežim sirom ili džemom.

Ishrana ne sme da bude jednolična i mora da bude dobro usklađena u pogledu osnovnih prehrambenih namirnica (belančevina, ugljenih hidrata i masti) sa određenom količinom



svežeg voća i povrća. Žitarice čine osnovu zdrave ishrane osiguravajući organizmu energiju i vitamine iz B grupe.

Masti osiguravaju organizmu energiju ali izbor treba pre svega usmeriti na one koje sadrže više nezasićenih masnih kiselina (maslinovo ulje, sojino ulje, ulje suncokreta), a manje onih koje obiluju zasićenim masnim kiselinama (masti životinjskog porekla). Hidrogenizovana biljna ulja se mnogo koriste u prehrambenoj industriji iako stručnjaci upozoravaju na štetnost ove vrste masnoća, koje se talože po zidovima krvnih sudova. Pri kupovini gotovih proizvoda (keks, lisnato testo i slično) obratite pažnju na sadržaj ovakvih masnoća.

Ne treba zaboraviti na napitke. Najbolji izbor je svakako voda, zatim sveži voćni sok bez dodatka šećera, industrijski sokovi bez dodatka šećera u kristalu, ali nikako gazirani napici.


Najčešći problemi sa ishranom u drugoj godini

Hrana mora da bude privlačnog izgleda i ako dete odbija neku vrstu hrane, ne treba insistirati da je prihvati po svaku cenu.

Dete u drugoj godini stiče i određenu spretnost u rukovanju priborom za jelo i ima želju da se samo hrani iako to nije uvek uspešno - potrebna mu je pomoć, ali mu treba dozvoliti i da bude samostalno. Trebalo bi da se obrati pažnja na namirnice koje dete u tom uzrastu može lako da aspirira, tj. na onu hranu koja može lako da pođe pogrešnim putem i da uđe u disajne organe što bi moglo da dovede do ozbiljne situacije. Takve namirnice su na primer: orasi, lešnici, grožđe, komadići šunke, tvrdog sira, sitan komadić pileće kosti. Dete još uvek ne može da jede bez nadzora odrasle osobe, a mogućnost aspiracije postoji sve do četvrte godine života.

U drugoj godini života rast nije više tako brz, detetu treba manje hrane i interesovanje za jelo je smanjeno. Nepoznavanje ove činjenice dovodi do niza poteškoća u odnosu majka - dete. Majka nastoji da dete po svaku cenu pojede ponuđeni obrok, a dete jedno određeno vreme nema apetit. Majka ga sili da jede, a dete se buni. Nastaju konfliktne situacije koje mogu da se izbegnu ukoliko je majka upoznata sa činjenicom da je detetovo ponašanje prema hrani prirodno ali privremeno i da će se rešiti samo od sebe. U suprotnom, ako se detetu previše naglašava kako mora da pojede obrok, događa se upravo suprotno i javlja se odbojnost prema hrani. Važno je da mu se jelo ponudi, da se pričeka neko vreme da dete počne da jede, a ukoliko se to ne dogodi, da se tanjir skloni kao da se ništa nije dogodilo, do sledećeg obroka.

Konfuzne situacije za vreme obroka, odrasli i starija deca koja su u žurbi pa nemaju vremena da pričekaju da malo dete, ali i drugi članovi porodice na miru pojedu obrok, čest su razlog za stresne situacije i odbijanje deteta da nastavi sa jelom. Takođe, ukoliko neki članovi porodice negoduju protiv određene vrste namirnice, ne može da se očekuje od malog deteta da je prihvati.

KALORIJSKI UNOS

Dnevni energetski unos u uzrastu od godinu dana iznosi oko 100 kalorija (kcal) na 1 kg telesne težine (mase). Dečaci troše više energije nego devojčice. Prosečna težina dečaka u tom uzrastu je malo veća od 10 kg, a devojčice nešto manja, pa se dnevni kalorijski unos kreće približno oko 1000-1100 kalorija. Individualne potrebe su različite - dete koje je vrlo živahno troši više energije nego mirno dete. Budući da prosečna težina deteta od dve godine iznosi oko 12 i po kg za dečake i oko 12.1 kg za devojčice, kalorijski unos se srazmerno povećava i kreće se u proseku od 1100-1350 kalorija. Ali, pri proceni potrebnog kalorijskog unosa svakako treba da se uzme u obzir i konstitucija deteta kao i fizička aktivnost.

Posle navršene druge godine jelovnik deteta je sličan jelovniku odraslih, ali ipak prilagođen uzrastu.

Pri merenju namirnica često je u upotrebi kašičica i kašika. Sadržaj u gramima u odnosu na veličinu kašike je sledeći: 5 g = 1 kašičica (kafena kašičica)

10 g = 1 kašika (supena kašika)

15 g = jedna i po kašika

Ove mere su približno tačne ako je sadržaj koji se nalazi u kašičici ili kašiki u nivou ivice kašičice odnosno kašike.

 

 

Izvor: Časopis Bebe.hr / Lino.hr

Autor: Prim. mr. sc. dr. Ružica Duplančić-Šimunjak, pedijatar

comments

Postavi komentar


Security code
Refresh

Vaši komentari

MojiOglasi.rs - Besplatni Oglasi

Škola Za Roditelje - Jelena Holcer

Pitajte pedagoga-dečijeg psihologa

Kalkulator visine

PitajMamu.com