Telesna masa s kojom se beba rodi obično se snižava u prva 3-4 dana, a do 7-10 dana mališan, po pravilu, vraća izgubljenu težinu i do kraja prvog meseca dobija još 500-600 grama. Dakle, ako gubitak ne pređe dozvoljeni procenat (6-9 %, a najviše – 10% od prvobitne mase), ne treba se brinuti. Dete ima “ozbiljne” razloge da do sredine meseca postane malo lakše nego što je bilo na rođenju.

Razlog “kaliranja” novorođenčeta
Detetova creva počinju aktivno da rade izbacujući primarnu stolicu – mekonijum, mokraćni mehur se prazni 10-12 puta dnevno, vlaga pojačano isparava pri disanju i preko kože, a beba zasad jede malo i deo pojedenog povrati.

Istina, porcije rastu iz dana u dan: u prvoj nedelji 60-80 ml za svako hranjenje (6-7 puta dnevno, na 3-3,5 sata), a do kraja meseca prosek je 100-120 ml. Osim toga, kolostrum, koji se stvara u maminim grudima odmah posle porođaja, sadrži maksimum kalorija i hranjivih materija. A i kad se kasnije pojavi ono drugo, “pravo” mleko, njegov sastav idealno odgovara energetskim potrebama mališana.

Na početku i na kraju prvog meseca života, komponente koje čine mamino mleko se suštinski razlikuju po kvalitetu i količini. Zapravo, ne pričamo o mesec dana – sadržaj masti, belančevina i ugljenih hidrata se menja i u roku od 24 časa: danju je mleko slađe kako bi dete dobilo veću količinu energije koja mu je potrebna u budnom stanju, a uveče je masnije – masti se duže vare, dajući mališanu osećaj sitosti i omogućavajući mu da duže spava tokom noći.

Kijanje: Bebe lako počnu da kijaju. To kijanje obično ne znači i nazeb, sem ako i nos ne počne da curi. Najčešće je izazvano prašinom i osušenom sluzi koja se nakupila prvi vrhu nosa i golica bebu.

Tiho disanje: Neiskusni roditelji se obično pomalo zabrinjavaju zbog disanja svog novorođenčeta, jer je ono često nepravilno i na trenutke tako tiho da ne mogu da čuju ni da ga vide. Isto tako, mogu da se zabrinu kad prvi put čuju svoju bebu kako tiho hrče u snu. Oba ova stanja su normalna.

Hronično glasno disanje: Javlja se kod izvesnog broja malih beba. Mada je obično beznačajno, svaku bebu koja tako diše trebalo bi da pregledaju lekar ili patronožna sestra.
Mnoge bebe proizvode tih zvuk hrkanja u zadnjem delu nosa. On potpuno liči na hrkanje odraslih, s tom razlikom što bebe tako dišu kad su budne. Čini se da je to izazvano činjenicom što još nisu naučile da kontrolišu svoje meko nepce. Vremenom prerastaju ovo stanje. Češći tip hroničnog glasnog disanja nastaje u grkljanu (larinks). Hrskavica (čvrsto tkivo koje podupire vazdušni prolaz oko grkljana) nedovoljno je razvijena. To prouzrokuje glasno roptanje, hrčući zvuk u toku uvlačenja vazduha, koji lekari nazivaju STRIDOR.

Zvuči kao da se beba guši, ali ona tako može da diše neograničeno dugo. U većini slučajeva stridor se javlja samo kad beba teško diše, posebno kad ima nazeb. Obično nestaje kad je mirna ili spava. Disanje može biti nešto bolje kad leži na stomaku. Trebalo bi da porazgovarate s lekarom, ali obično nije potrebno nikakvo lečenje. Blagi stridor se povalči kako beba postaje starija.

1. Dekorisnai prsti
Dragi tata, isključi TV i posveti malo više vremena svojoj bebi.
Na svojim prstima nacratj oči, nos i usta i pričaj neku priču.
Ovako "oživljeni" prsti biće bebi jako zanimljivi.

2. Obična kartonska kutija
Kupili ste novi kompjuter i dok ga sa prijateljem pokušavate instalirati, vaš se nestašni dečak već uvukao u kartonsku kutiju.
Kada ste mu prišli, pokušavajući se sakriti još više, vaš dečačić se počinje smejati, jer misli da je nadmudrio svoje pametne roditelje. Čim se povučete, on leže u kutiju kao da mu je to novi krevetac, vuče je za sobom kao vozić i izmišlja niz novih igara sa novom i nepoznatom igračkom u njegovom životu.

Tokom svoje prve godine života, pred bebama je svakog meseca neki novi podvig, novo saznanje, puno novih otkrića. U prvoj godini života beba počinje da komunicira i uči kako da kontroliše svoje telo i da se snalazi u svom okruženju. Roditelji bebi treba da budu podrška i da je prate u avanturi zvanoj odrastanje. Učenje i razvoj bebe: svakog meseca

Prvi mesec: beba kontaktira sa osobama iz svog okruženja

Tokom prvih nedelja života, novorođenče se instinktivno prilagođava svom novom okruženju: gleda ka svetlu, na zvukove reaguje mrdajući ručicama i nožicama, a ako ga pomilujemo po obraščiću, ono se okreće na tu stranu i otvara usta – nagonski se okreće ka potencijalnom izvoru hrane.

Plač je bebama način komunikacije. Najčešće njime bebe izražavaju da su gladne, zatim da žele društvo i pažnju ili da im je suviše hladno ili toplo.
Kada beba plače, roditelji je mogu uzeti u ruke bez bojazni da će je razmaziti. One ne plaču bez razloga, to je njihov način komunikacije sa roditeljima i ostalima. Najčešće bebe žele nešto, a roditelji treba da odgonetnu šta im je potrebno.

Drugi mesec: beba počinje da se osmehuje mami
Beba počinje da reaguje osmehom na spoljašnje stimulanse kao što je mamin lik. Takođe počinje i da stavlja palac u usta i to posle prelazi u naviku. Bebe sa dva meseca počinju da guču i na taj način privlače pažnju svojih roditelja i obraćaju im se.
Bebama su potrebni stimulansi: treba im pričati, treba ih grliti i maziti. Aktivno prisustvo roditelja je ključno da bi dete moglo lakše da razume svet koji ga okružuje.

Treći mesec: beba pomera glavicu
Beba pokazuje interesovanje ka stvarima koje je okružuju. Počinje da se okreće u pravcu zvukova koje čuje.
Ono što najviše privlači bebinu pažnju su vizuelni stimulansi: bebe obožavaju da gledaju objekte u pokretu i predmete jarkih i sjajnih boja.
Beba počinje da mrmlja.
Normalno je da bebe stežu ruku u pesnicu kada ih dotaknemo prstom po dlanu. Posmatrajući ovaj refleks, lekar može da prati nivo bebinog psiho-motornog razvoja tokom prvih meseci života.

Posmatrati svoje dete i uvažavati ono što ga čini srećnim jedan je od načina da se učvrsti odnos sa detetom. Ovo su neke od stvari koje bebama najviše prijaju:

1. Bebe vole kad su golišave
Nekim bebama je dovoljno samo da im skinete odeću i pelenu da bi se umirile. Kod beba postoji jedna konstantna veza između tela i osećanja, i budući da ne umeju da govore, njihovo telo izražava sva njihova osećanja. Iz tog razloga, bebe žele da se oslobode svih stega i da budu što slobodnije u svom telu.
Kada su razgolićene, bebe kao da lakše primaju i izražavaju emocije. Drugačije doživljavaju svet oko sebe kada su bez odeće i lakše im je da istražuju i upoznaju se sa svojim okruženjem.

2. Bebe vole da su ušuškane
To ih podseća na vreme provedeno u materici, u stomaku svoje majke, kada su bile okružene “zidovima” koji su ih štitili i pružali utočište. Prvih nedelja života mnoge bebe se osećaju zadovoljno kada ih mame uviju u ćebence i nosaju ih; prija im osećaj prisnosti. Postepeno, bebe se osećaju slobodnije i počinju da prave prve sigurnije i samouverenije pokrete.

3. Dodir mamine kože
Majčin zagrljaj je najbolje rešenje za skoro sve probleme. Mnoge studije dokazale su da direktan kontakt telom, tačnije kožom, između majke i bebe uravnotežuje bebinu telesnu temperaturu i srčani ritam i pomaže lučenje hormona endorfina i oksitocina, hormona ljubavi, ne samo kod bebe, već i kod majke.
U kontaktu sa kožom svoje majke, nervni sistem novorođenčeta se opušta i time se poboljšava odnos majke i deteta, budući da se oboje osećaju bliskim i voljenim.

Bebe posmatramo kao bespomoćna, krhka i nežna stvorenja. One to, zaista i jesu. Međutim, veoma brzo po rođenju, na iznenadnu buku ili jarko svetlo, beba reaguje plačem, trzanjem, ili zabacivanjem ruku i nogu. Ako na njeno lice stavimo maramicu, ona će uspeti da je skloni mlatarajući glavom i rukama. Pokušavaće da napravi korake ako je držite uspravno, ili pokrete slične pokretima plivanja ako je držite polegnutu u vodi. Sve nam ovo govori da su njeni instinkti veoma jaki i usmereni na samoodržanje.

Sa druge strane, ne razvijaju se sve bebe istim tempom. Individualne razlike su velike. Ipak, sve bebe prolaze kroz iste faze, a kojim tempom će se razvijati vaša beba zavisi od genetskih predispozicija, vašeg ophođenja i uticaja sredine, tj. koliko je njeno osnovno okruženje stimulativno i sadržajno. Takođe, bez obzira na velike individualne razlike, prva godina života je veoma značajna jer se razvoj dešava ubrzano i utiče na tempo razvoja ubuduće.

Uloga roditelja
Roditelji prvi uspostavljaju odnose bliskosti sa svojom bebom, stalnim odgovaranjem na njene potrebe, i to ne samo potrebe za hranjenjem, presvlačenjem, već i za maženjem, dodirima… Postepeno, beba na ove stimulanse počinje da odgovara time što kada vidi svoje roditelje ona se smeši i gleda ih u oči. Ovi prvi znaci poverenja govore da beba zna šta od roditelja može očekivati i da ima osećanje da joj se ne može desiti nešto loše. Istovremeno, shvata da na svoje roditelje može uticati. Kada pruži ruke, ili se nasmeši svojoj mami, mama će joj uzvratiti osmehom. Uskoro, dete postaje svesno svoje moći ne samo nad roditeljima, već i nad drugim osobama (nad drugom decom: gura drugo dete i ono počinje da plače), i nad stvarima (kada na određeni način dodirne igračku, ona počinje da treperi ili, kada baci igračku, ona uvek pada na pod).

Faktori koji utiču na brzinu usvajanja novih aktivnosti su detetovo okruženje, nasledne sklonosti, koliko se sa detetom provodi vremena i aktivno radi… Vaš stav, vreme i aktivnosti koje upražnjavate sa bebom od ključne su važnosti za brzinu i razvoj mnogih veština, kao što su govor, kreativnost, motorički razvoj.