Svima je dobro poznato da je majčino mleko najbolja hrana za dojenčad. Hemijski sastav majčinog mleka jedinstven je i najbolje prilagođen potrebama dojenčadi tokom prvih meseci života.

Masti su u majčinom mleku zastupljene u približno 50% energetskog udela, a vrsta masti koja prevladava je jednostruko nezasićena masna kiselina - oleinska.

Ista je to masna kiselina koja prevladava u maslinovu ulju. Takođe, esencijalna masna kiselina – linolna – jednako je zastupljena u majčinom mleku kao i u maslinovu ulju.

Sve ove činjenice idu u prilog upotrebi maslinovog ulja u prehrani dojenčadi kada se započne sa dohranom, odnosno sa kašicama od povrća, mesnim i ribljim kašicama kojima se neretko dodaju i žitarice.

ULOGA MASTI U PREHRANI DOJENČADI
Masti služe kao izolator od temperaturnih promena, oblažu organe, održavaju kožu zdravom, pomažu u apsorpciji vitamina topljivih u mastima – A, D, E i K. Masti služe i kao skladišna energija, a za dojenčad i decu koja brzo rastu masti su i važan sastojak.

Masne su kiseline materijal za izgradnju, pogotovo za mozak, koji je kod deteta nesrazmerno veliki u odnosu na odraslu osobu i troši oko 50% energije unesene hranom. U tom su pogledu posebno važne nezasićene masne kiseline. Za razliku od drugih vrsta masti, esencijalne masne kiseline ne mogu se sintetizirati u telu i zato se moraju unositi hranom. Dve su esencijalne masne kiseline – linolna i alfa-linolenska, a u organizmu služe kao prekursori omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Važne su za razvoj mozga, vida, sintezu supstanci sličnih hormonima koje moduliraju brojne procese u organizmu te za zdravlje kože. Važno je zapamtiti da nisu sve masti jednake. Neke treba unositi češće, a neke valja izbegavati.

Za dojenčad i decu masti su izuzetno važne hranjivi sastojci i stoga nikakva restrikcija u prvih nekoliko godina života ne dolazi u obzir. To u praksi zači da nije preporučljivo davanje obranog mleka i mlečnih proizvoda.

Postoje biljni i životinjski izvori masnoća. Bogati izvori masnoća su biljna ulja, maslac, margarin, a namirnice koje ih sadrže su meso, mleko i mlečni proizvodi, riba, jaja, avokado, soja i masline. Tri su osnovne vrste masnoća: zasićene, jednostruko nezasićene i višestruko nezasićene. Masti u hrani obično se nalaze kao mešavina zasićenih i nezasićenih masnoća, međutim, neke namirnice, pogotovo one biljnog porekla, sadrže viši udeo nezasićenih dok životinjske obično sadrže više zasićenih masnoća. Višestruko nezasićene masti najzastupljenije su u ribi, semenkama, orašastim plodovima te uljima suncokreta, soje i šafranike. Jednostruko nezasićene masti najzastupljenije su u maslinovu ulju, repičinu ulju, majčinom mleku i avokadu.

Zasićene masti najzastupljenije su u crvenom mesu, slatkoj pavlaci, punomasnim mlečnim proizvodima i palminu ulju. Tokom prvih šest meseci, majčino mleko sadrži svu potrebnu količinu kalorija i masti za dojenčad. Od šestog meseca do godine dana, iako se uvode nove namirnice i izvori masnoća, majčino mleko i dalje ostaje osnovni izvor masti u prehrani. Celu prvu godinu masti čine približno polovinu energetskih potreba. Tek nakon prvih nekoliko godina života, udeo masnoća u prehrani deteta treba smanjivati i postupno preći na 30% do 33% ukupne energije, koliko bi prema preporukama trebale konzumirati zdrave odrasle osobe.

ULOGA MASLINOVOG ULJA U DOHRANI DOJENČADI
Budući da je dojenčad od prvih dana života naviknuta na unos oleinske masne kiseline putem majčinog mleka, najsličnija masnoća sa kojom valja nastaviti i tokom dohrane je maslinovo ulje. Osim što sadrži oleinsku masnu kiselinu, snabdeva mladi organizam preko potrebnim esencijalnim masnim kiselinama (linolnom i alfa-linolenskom) koje se ne mogu sintetizirati i stoga ih valja unositi hranom. Esencijalne masne kiseline nužne su za adekvatan rast, očuvanje zdravlja kože, vida, mozga i brojne druge telesne funkcije. Ekstra devičansko maslinovo ulje pogodno je za primenu u prehrani dojenčadi. Količina zasićenih i nezasićenih masti u maslinovu ulju sličan je količini u majčinom mleku. Takođe, sadržaj esencijalne, linolne masne kiseline u 100 ml mačinog mleka jednak je sadržaju linolne masne kiseline u jednoj kašičici maslinovog ulja. Dodatak maslinovog ulja obroku za dojenče nakon navršenih šest meseci života služi kao izvor esencijalnih masnih kiselina te potpomaže rast i neurološki razvoj.
Ekstra devičansko maslinovo ulje ujedno je izvor antioksidansa, pogotovo vitamina E, beta karotena i polifenola, molekula koje neutraliziraju potencijalno štetne slobodne radikale i tako pospešuju prirodnu otpornost organizma. Unos adekvatnih vrsta masti tokom najranijeg detinjstva važan je za stvaranje dobrih uslova za zdravlje kasnije u životu. Danas se bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i gojaznosti nazivaju pedijatrijskim bolestima jer se smatra da imaju korenje u najranijem detinjstvu.

PRAKTIČNA PRIMENA MASLINOVOG ULJA PRI PRIPREMI HRANE ZA DOJENČAD
Zdravom dojenčetu koje se hrani majčinim mlekom nije potrebna druga hrana do približno 6 meseci starosti. Nove namirnice uvode se pojedinačno u razmaku od nekoliko dana, postupno povećavajući količinu do punog obroka. Nakon mlečno-žitnih i voćnih kašica, u prehranu se uvode kašice od povrća s dodatkom biljne masnoće i mleka, a kasnije mesa, ribe, iznutrice i žumanca. U hranu za dojenčad ne stavlja se so niti drugi začini, a valja izbegavati i dodavanje šećera. Nasuprot tome, dodatak masnoća se preporučuje, posebno kada se započne sa povrćnim, mesnim i ribljim kašicama, obično od šest meseci starosti. Maslinovo ulje posebno se preporučuje kao dodatak dojenačkim kašicama, zbog specifičnog lipidnog profila, ali i zbog sadržaja brojnih drugih molekula s blagotvornim delovanjem na zdravlje.
Kašičicu maslinovog ulja valja dodati u obrok riblje i supe od povrća, kako bi im se poboljšao ukus i nutritivna i energetska vrednost. Takođe, jedna kašičica maslinova ulja dodaje se obroku obarenog povrća sa ili bez mesa, ribljoj kašici pa i povrćnom pireu. Dodatak kašičice maslinovog ulja povrćnim kašicama, osim što osigurava izvor korisnih masti i kalorija, ujedno pospešuje apsorpciju vitamina topljivih u mastima – A,D, E i K. Spomenuti vitamini, koji se nalaze u povrću, ne bi se mogli adekvatno apsorbirati bez prisustva određene količine masti.

Izvor: www.vitamini.hr