Akutni virusni hepatitis najčešće je izvan: A, B, nonA i nonB, C, D i E virusom. Isto tako izazivači mogu biti herpes virus, citomegalovirus, Ebstein – Barrov virus.

Hepatitis A je epidemijski odnosno infektivni.Izaziva ga RNA enterovirus koji se prenosi anooralnim putem. Najčešće se ispoljava dve do šest nedelja posle izloženosti enterovirusu.

Uzročnik se ne može naći u krvi u početku bolesti, već se bolest dokazuje porastom titra antitela na A virus (antigen).

Adekvаtno prаnje ruku sаpunom i higijenski isprаvnom vodom posle svаke upotrebe toаletа, pre i tokom pripremаnjа hrаne, kаo i pre svаkog konzumirаnjа nаmirnicа, sаsvim je dovoljno dа spreči kontаktno širenje hepatitisa A (žutice).

U početnoj fazi, kao laboratorijski dokaz bolesti, u krvi bolesnika mogu se dokazati IgM anti-HAV antitela.
IgM anti-HAV antitela se laboratorijski dokazuju tek 10-12 nedelja posle izloženosti virusu i ostaju u serumu do godinu dana po pojavi.

Znači u prilog svežoj infekciji govori prisustvo IgM anti-HAV antitela, koja mogu da perzistiraju 4-6 meseci u krvi bolesnika.

Bolest traje četri do šest nedelja. Izuzetno retko se komplikuje fudroajantnim tokom i koagulopatijom.
Obično plod nije ugoržen, ukoliko trudnica ne boluje od teškog oblika bolesti. Za razliku od hepatitisa B, bolest se pri porođaju ne prenosi na novorođenče.

Hepatitis B je serumski odnosno inokulacijoni hepatitis. Inokulacija nastaje, prilikom transfuzije krvi, krvne plazme, infuzije pojedinih rastvora ili injekcijama usled nedovoljno sterilisanih instrumenata. Izazivač je DNA virus i može se naći:
• u pljuvački
• serumu
• lohijama
• amnionskoj tečnosti i drugim tkivnim tečnostima po čemu se razlikuje od hepatitisa A.

U ranoj fazi infekcije iz seruma se može izolovati Hbs antigen, koji se javlja već posle jedne do tri nedelje od kontakta. Antitela se pojavljuju tek mnogo kasnije (nekoliko nedelja pa i meseci), a mogu perzistirati godinama.

Hepatitis A i B imaju istu kliničku sliku koja počinje karakterističnim simptomima:
• glavobolja
• zamor
• mučnina
• povraćanje
• dijareja
• epigastrični bol
• anoreksija
• artralgija
• pruritus što se obično nadovezuje na prethodnu fizičku iscrpljenost.

Tek naknadno dolazi do pojave ikterusa uz hepatomegaliju. Mokraća je mrka, dok je stolica često svetla. U laboratorijskim nalazima prisutno je izrazito povećanje serumskih transaminaza i neznatno povećanje bilirubina. Bolest obično traje tri do pet nedelja i kada je lakšeg oblika, razvoj trudnoće je neometen. U težim oblicima bolesti može doći do spontanog prekidanja trudnoće. Vrlo retko, bolest može da ima fudroajantan tok i da dovede do letalnog ishoda. To se obično dešava kod trudnica obolelih u trećem trimestru graviditeta ili u babinjama.
Iako virusi A i B prolaze posteljičnu barijeru infekcije ploda su vrlo retke. Takođe, novorođenče se najčešće rađa normalno bez prisustva žutice, jer se bilirubin majke konjuguje u jetri i kao krupan molekul ne može da prođe kroz posteljičnu barijeru. Učestalost neonatalnog oboljevanja je veća ukoliko se trudnica razboli pred kraj trudnoće.
Novorođenče HbS antigen pozitivne porodilje može biti inficirano prilikom prolaska kroz porođajni kanal, jer tu dolazi u kontakt sa sekretom i krvlju majke.

Lečenje hepatitisa A i B zasniva se prevashodno na specifičnom higijensko-dijetetskom režimu i mirovanju. Uz to daju se antibiotici, vitamin K, plazma ekspanderi (albumini, dekstran) i ponekad kortikosteroidi.
Trudnici koja je bila u kontaktu obolelim od hepatitisa može se dati imunoglobulin kako zbog prevencije tako i zbog ublažavanja toka bolesti, ako do nje dođe. Novorođenčad čije su majke HbS antigen pozitivne treba odmah po rođenju da prime specifične imunoglobuline.

Autori: Prof. dr Dragomir Mladenović, dr Zorica Mladenović-Bogdanović, dr Aleksandra Mladenović-Mihailović
"Ginekologija i akušerstvo" Zavod za udžbenike www.zavod.co.rs