Privrženost nekog drugog bića poseban je osećaj koji svi volimo, a naročito deca, koja se kroz igru pokušavaju sporazumeti i brinuti o svome kućnom ljubimcu. To je osećaj brige kroz koji dete uči poštovati svet oko sebe, jer ne kaže se bez veze, ako ne voliš životinje ne voliš niti ljude.

Premda su višednevne šetnje ili odlazak na dug put ponekad svojevrsno opterećenje, posedovanje kućnog ljubimca je uvek velika radost i zadovoljstvo čitavoj porodici.
Jedna od negativnih strana posedovanja kućnog ljubimca su zoonoze. Zoonoze su zarazne bolesti koje su zajedničke ljudima i životinjama, te mogu prelaziti sa jednih na druge i obrnuto.
Naša genetska karta ne dozvoljava većini zaraznih bolesti da prelazi sa životinje na čoveka, ali manji broj njih je ipak univerzalan.

Najčešće zoonoze

1. Bolest mačjeg ogreba je bakterijska infekcija koju u 90% slučajeva prenose mačke, a puno ređe i psi. Ta bolest je obično povezana s ogrebotinom, ugrizima ili izlaganjima mačjoj slini. Uzročnik je bakterija imena Bartonella Henselae. Kod većine obolelih na koži se stvara jedna ili više papula koje traju  od 1-3 nedelje. Nakon 2-3 nedelje javljaju se regionalno povećani limfni čvorovi. Istovremeno sa povećanjem limfnih čvorova javljaju se opšti simptomi (umor, glavobolja, gubitak tečnosti, povišena temperatura). Bolest je obično samoizlečiva, ređe komplikacije su upalne promene na jetri i slezeni ili čak na srčanim zaliscima i na mozgu, a to je njen atipični oblik. Ukoliko povećani limfni čvorovi duže potraju leči se antibioticima (rimfapicin i azitromicin).

2. Mikrosporoza je gljivična infekcija kod životinja, a čoveka može zaraziti jedna vrsta i to Microsporum canis koji se nalazi kod mačke i kod psa. Prenosi se dodirom zaražene životinje. Zaražena područja su obično bez dlake uz ljuštenje kože. Zaraženi deo kože čoveka je razmerno pravilno okrugao s tačkastim crvenim rubom, a u sredini je koža suva i ljuskava pa izrazito svrbi. Često se nalazi na rubovima glave gde tada kosa zna otpasti. Leči se antimikoticima  (lekovi protiv gljivica) u obliku krema, a ako ne prođe u roku par nedelja uzimaju se antimikotici.

Svaki čovek u svom probavnom sistemu, nakon uzimanja hrane i njene prerade, ima gasove koji se delom apsorbiraju u crevima, a delom izlaze iz organizma podrigivanjem ili preko debelog creva. Prerada hrane ima svoj istančani redosled koji je, zbog današnjeg stila života i loših prehrambenih navika, vrlo često narušen. Upravo zbog toga, u probavnom sistemu, nastaju velike količine gasova koji se obilno ispuštaju. Taj se proces ispuštanja naziva flatulencija (od lat. flatus – vetar), meteorizam (grčki meteorizein – naduti, dizati u vis), nadutost trbuha, a u narodu se uobičajeno koriste reči  ispuštanje vetrova, ili naprosto vetrovi (prema lat.  flatus - vetar).

Kako nastaju vetrovi?
Gasovi mogu nastati na razne načine kao na primer: gutanjem vazduha prilikom prebrzog uzimanja hrane. To stanje se naziva – aerofagia i javlja se kod osoba koje imaju psihosomatske probleme te nastaje kao rezultat anksioznosti i loših neurotskih navika nepravilnog žvakanja, gutanja hrane i srkanja tečnosti.
Gasovi nastaju kod prisutnosti većih količina bakterija u crevima, kod raznih bolesti kao što su gastritis, čir na želudcu (čir ili ulkus, smatra se bolest današnjice zbog neredovitih obroka među ostalim uzrocima), malapsorpcija (smanjena apsorpcija hranjivih materija zbog poremećaja sluznice creva), celijakija, upalne bolesti creva (ulcerozni kolitis, chronova bolest), bolesti gušterače, jetre i slično.

Brojne priraslice i funkcijski poremećaji (iritabilni kolon) dovode do učestalih vetrova. Do nadutosti dovode i bolesti uzrokovane parazitima rasprostranjene među decom, zbog nedovoljnog pranja ruku. Vrlo retko, ali moguće, uzrok vetrovima može biti i bolest srca.
Upotreba nekih lekova, pogotovo laksativa ako se neprimereno koriste, dovodi do poremećaja crevne flore i nadutosti. Namirnice bogate celulozom, npr. hleb, potom pasulj, brokuli, artičoke, kruške, šljive, kelj, rotkvica, kupus… kao i veštački aditivi, zamene za prirodni šećer (žvakaće gume i slatkiši) dovode do vetrova.
Obrok bogat ugljenim hidratima takođe uzrokuje vetrove. Naime, enzimi u tankom crevu nisu u mogućnosti razgraditi ugljene hidrate do kraja, zbog čega oni dolaze u debelo crevo gde ih bakterije razgrađuju i oslobađaju ugljen dioksid, vodik i metan – a to su osnovni sastojci gasova.
Pomnim ispitivanjem utvrđeno je da pušanje utiče na nastanak učestalih flatulencija.

Detetovo držanje se mora pratiti od, kakao se kaže, malih nogu, to jest od prve godine života. Upravo u tom periodu kičmeni stub deteta dobija konačan oblik. Kičmeni stub odraslog čoveka ima četri ravnomerne krivine. Dve okrugline, čija su ispupčenja okrenuta napred nazivaju se lordozama, a dve okrugline čija su ispupčenja okrenuta nazad – kifozama.

Dete se rađa sa gotovo pravim leđima, a lukovi počinju da se formiraju tek pošto odgovarajući  deo kičmenog stuba počne da preuzima na sebe statičko opterećenje. Na primer, vratna lordoza se oblikuje kada beba pokušava da drži glavicu, grudna kifoza – kad već može da sedi. Ostale krivine se formiraju u procesu hodanja. Lekar će vam reći da li se pravilno razvija lokomotorni aparat i, ukoliko je potrebno, uputiće vas na lečenje. Postoji mnoštvo situacija kada je detetu potrebna ortopedska korekcija kičmenog stuba, to su i urođene mane u razvoju, i nasledne bolesti, i traume prilikom rođenja.

Veoma često su ove patologije tako maskirane, da ih neuvežbano oko lekara-pedijatra opšte prakse neće ni primetiti. Upravo zato bebu treba da pogleda specijalista.

Većina mališana pre svega diše veoma učestalo. Za novorođenče je normalno – 50 udaha u minuti, za decu u prvoj godini života – 35-40 udaha, od 1 do 3 godine – 25-30 udaha, od 4-6 godina – 25 udaha u minuti kada dete miruje.

Osim toga, deca dišu plitko, povremeno nehotično zadržavaju udah ili izdah, remeteći ritam pluća i njihovu ventilaciju. Ovaj tip disanja se naziva površnim. Usled takvog disanja detetova pluća ne uspevaju valjano da se "provetre":  svež vazduh dospeva samo u spoljašnje delove pluća, dok njihov veći deo ostaje ispunjen praktično ne obnovljenom "atmosferom". A to je baš ono što je potrebno virusima gripa, bakterijama, kao i raznim alergenima!
U cilju kontrole disanja kod dece, napravljeni su specijalni kompjuterski programi pod nazivom BPV (biološka povratna veza s organizmom).  Rezultati dece testirane ovom metodom naprosto su neverovatni: kod 70% malih asmatičara otpada potreba korišćenja inhalatora i svi pokazatelji dolaze na normalu.

Takođe i vi sami možete da procenite kako rade pluća vašeg deteta.
Da li dete pravilno diše?
To nije teško proveriti. Stavite dete da udobno sedi i recite mu da sasvim opusti rameni pojas.

1. Pratite štopericom koliko vaše dete napravi  udaha i izdaha tokom jedne minute.
- Manje od 30 udisaja za dete od 1-3 godine i 25 udisaja za dete od 4-6 godina predstavlja odličan rezultat. Obično, tako dišu decu u odličnoj formi, trenirana deca koja se od najranijeg detinjstva bave sportom. S punim pravom možete da se ponosite svojim detetom: takvo disanje fizijatri smatraju ekonomičnim i efikasnim. Kada dete udiše vazduh punim plućima, njegova pluća se ispravljaju i zajedno s gornjim disajnim putevima postaju praktično popuno oporna na respiratorne infekcije i alergije. Takvu izvrsnu fizičku formu treba održavati.

Sa lepim vremenom došla je i sezona igrališta za decu ali i sitne nezgode koje se dešavaju u njima. Često se dešava da deca igrajući se u pesku protrljaju svoje oči prljavim rukama i tako unesu pesak ili prašinu u oči.

Kako najlakše i čime da očistite detetove oči? Da li može doći do infekcije oka?

Možete detetu da očistite okice fiziološkim rastvorom, 3% Acidi borici ili čajem od kamilice.

Retko dolazi do infekcije, ali ako dođe, onda su konjunktivne (unutrašnji deo donjeg i gornjeg kapka) jako crvene in a samim uglovim se može pojaviti gnojni sadržaj ili poznatije, krmeljivost.

Prvi korak je čišćenje očiju pomenutim sredstvima, a ako se održava infekcija, potrebno je uzeti bris oka i prema antibiogramu dati neku antibiotsku mast za oči (hloramfenikol, bivacin ili kapi za oči u obliku antibiotika koje prepiše oftamolog).

Nije poželjno davati kapi za oči koje u sebi sadrže kortikosteroide.