Skoro svaki roditelj zna da nije tako lako naterati malo, vrišteće dete koje baca hranu po sobi, da se hrani zdravo, međutim, učenje mališana da vole zdrave i hranljive namirnice ne mora da bude bauk ako budete pratili ovih par jednostavnih saveta.

Ostanite smireni
Mala deca su na sve spremna samo da bi privukla pažnju odraslih. Kada sledeći put dete bude odbilo hranu ili je bacilo iz ruku, samo se udaljite. Izbrojte do 10, duboko udahnite i ponovo mu ponudite hranu. Budite uproni i smireni u svom nonšalantnom pristupu i dete će prestati da drami (u većini slučajeva).

Lukave taktike
Korišćenje zdravih namirnica, kao što je povrće, u obroku izbirljivog deteta koje voli da jede samo grickalice i suvu hranu je stalni izazov. Ubacite rendanu šargarepu u ćufte, napravite omlet sa tikvicama, lazanje sa spanaćem, ispecite zajedno krompir i parče hranljive bundeve...

Izbirljiva faza
Većina mališana prolazi kroz fazu konzumiranja samo određenih, njima omiljenih, namirnica. Ukoliko to što vole nije toliko nezdrava hrana, budite bez brige – to je samo faza i proći će.

Držite se jednog jela
Kada se izbirljivom detetu ponudi drugo jelo, kao zamena za ono što ste mu skuvali, a ono ne želi da jede, dete može zaključiti da je to dobar plan i praktikovaće to stalno, zna da ga nećete pustiti da gladuje. Ovo je i umarajuće i nepotrebno. Skuvajte mu nešto što znate da voli, a zdravo je, i posle mu ponudite voćku.

Prema većini istraživanja, kako naših tako i stranih stručnjaka, astma je vodeća hronična bolest kod dece od 2 do 5 godina starosti.  Nažalost, poslednjih nekoliko godina se sve više i više povećava procenat obolele dece  a smanjuje se i starosna granica malih pacijenata. Uglavnom je izazvana kućnim alergenima i čestim prehladama i virusima. Većina stručnjaka tvrdi da je kod   80 %  obolele dece  astma najčešće alergijska a neretko  praćena i alergijskom kijavicom.

Najčešći pokretači astme
Asmatični napad uglavnom pokreću infekcije disajnih puteva ili alergeni koji mogu doći iz vazduha ili hrane koje dete konzumira. Ipak, i ako je broj alergena veliki, uglavnom je virus izazivač asmatičnog napada. Teže oblike napada mogu izazvati alergeni kao što su polen cveća, trave i drveća, prašina, grinje, životinjska dlaka ali i alergeni ih hrane, kao što su, neki aditivi, gluten, netolerantnost na laktozu i sl.

U današnješnjem svetu, alergeni sa kojim se deca najčešće sreću su duvanski dim i zagađen gradski vazduh. Nekad i mi same-majke koje konstantno puše u trudnoći - povećavamo svojoj deci mogućnost da obole od ove sve prisutnije bolesti.

Pored svega ovoga, napad mogu izazvati trčanje ili neki veći fizički napori, hladan vazduh, klimatske promene, a u nekim slučajevima i stres.

Simptomi
Napad astme je praćen simptomima koji su  izazvani upalom, sužavanjem i blokadom disajnih puteva, a ti simptomi se manifestuju kao  škripanje i zviždanje u grudima, kašalj i otežano disanje.  Uglavnom se javlja u toku noći ili pred jutro.

Pravilno držanje tela dece predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta

Pravilno držanje tela podrazumeva pravilne odnose svih segmenata tela, što je uslov za njihovo normalno funkcionisanje. Većina autora se slaže u tome da od pravilnog držanja tela u najvećoj meri zavisi zdravstveno stanje pojedinca. Ovo posebno treba naglasiti kada su u pitanju deca, i to posebno deca predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta – jer u tom periodu razvoj je od krucijalnog značaja.
Plastičnost organizma dece u ovom uzrastu otvara mogućnost brojnih, kako pozitivnih, tako i negativnih uticaja.

Negativni uticaji uglavnom proizilaze iz osetljivosti organizma sa jedne strane, i negativnih uticaja savremenog načina života, sa druge. Svi ovi negativni uticaji mogu dovesti do raznih deformiteta ukoliko se na vreme ne utiče na suzbijanju istih. Upravo zbog navedenog, jedan od najvažnijih ciljeva fizičkog vaspitanja i predstavlja – formiranje pravilnog držanja tela!

U praksi se najčešće koriste dve metode procene držanja tela: somatoskopska i metoda Napoleona Volanskog. Stručnoj osposobljenosti vaspitača u ustanovama predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja više odgovara prva navedena metoda. Kod ove metode počinje se sa posmatranjem detetovog tela u celini, najčešće sa odstojanja od 2 do 3 metra. Na ovaj način dobija se opšta vizuelna slika držanja, konstitucije i međusobnih odnosa pojedinih delova tela.

Nakon opšteg pregleda, prelazi se na posmatranje sa bočne, zadnje i prednje strane, a zatim i posebno-dodatno procenjivanje držanja stopala. Za preciznije određivanje držanja nekog segmenta tela, neophodno je vršiti posmatranja sa dve, ponekad i tri strane (u dve ravni). Za ovakvu procenu od pribora su potrebni: visak sa vrpcom, lenjir, dermograf i libela.

Kao diplomirani strukovni vaspitač, kao neko ko je dosta vremena proveo sa decom, pa i kao osoba koja je sama prolazila kroz sve to, daću sebi za pravo da pišem o tome koliko je nastava fizičkog vaspitanja prilagođena svakom detetu, individualno. Napraviću mali osvrt i na svoj lični doživljaj a isto tako opisati iskustva dece sa kojom sam ja radila.

Kada se priča o fizičkom vaspitanju danas, glavna tema je ta kako današnja deca znaju samo da igraju igrice pred kompjuterom, kako su svi pogrbljeni, gojazni i izbegavaju časove fizičkog vaspitanja. Tema koja zauzima drugo mesto je nedovoljna angažovanost nastavnika fizičkog. Mnogi znaju da primete šta je sve to što im se ne sviđa, mnogi znaju da upere prstom u dete koje se apsolutno ne bavi fizičkim aktivnostima, a niko nije pokušao da nađe pravo rešenje.

Nastavnici često pod pritiskom roditelja i nadležnih krenu u akciju oživljavanja nastave fizičkog tako što decu, posle mesec dana smejanja u svlačionicama, izvedu na trčanje, rade vežbe i zahtevaju od njih raznorazne spretnosi i sposobnosti. Kada se prisetim ovih dana, poželim da sam ja bila učenica koja je imala lekarsku potvrdu da su joj striktno zabranjeni časovi fizičkog vaspitanja. 
Zvuči strašno, ali sam se baš tako osećala i tek sam kasnije shvatila da nisam jedina na ovom svetu. Možda sam bila sjajna na času muzičkog, ali fizičko vapsitanje bila je moja slaba tačka i baš zbog ovog nametnutnog, neprilagođenog programa imala sam strah da bilo šta i pokušam da uradim. Moje samopuzdanje bilo je u potpunosti uništeno na ovim časovima, ali moja je sreća što sam pronašla neku aktivnost u kojoj se osećam prijatno i koja mi ide od ruke, kao folklor, ples, sportski aerobik i slično. No, dešava se da neka deca u potpunosti potonu u sebe jer ne mogu da urade ono što i druga deca mogu.