gototopgototop

Trudnoća

  • Trudnoca
  • Trudnoca

Beba

  • Beba
  • Beba

Porodica

  • Porodica
  • Porodica

Tik poremećaji

PDFŠtampaEl. pošta

( 7 Glasova )
Tik poremećaji, 4.0 out of 5 based on 7 votes . MamaiBeba.rs

Tikovi su nevoljni, brzi, ponavljajući i neritmički motorni pokreti, koji ne služe jasno utvrđenom cilju. Oni se najčešće javljaju u predelu glave i lica, a u najtežim slučajevima mogu zahvatiti gotovo čitavo telo kada govorimo o, tzv. maladie des tics. Izvestan broj dece ima i glasovne tikove koji se mogu javiti samostalno ili u kombinaciji sa motornim tikovima.

Jednostavni motorni tikovi se javljaju u vidu iznenadnih, brzih kretnji pojedinačnih mišićnih grupa, za šta su najbolji primeri žmirkanje, pućenje usana, plaženje jezika, trzaji glave, „izvijanje“ ramena, grimasiranje, škljocanje zubima, itd. U malom broju slučajeva, motorni tikovi proizvode samoozleđivanje kod dece koja stalno grizu jezik ili usnu. Složeni motorni tikovi, za razliku od prethodnih, javljaju se kao ponavljani obrasci kretnji koje uključuju veći broj mišićnih grupa. Deca koja imaju ovakvu vrstu tikova mogu ljuljati glavu s jedne na drugu stranu, ili je uporno okretati desno – levo. Veliki broj dece ima i kreveljenje, skakanje, ponavljano doticanje nekog dela tela, „njuškanje“ predmeta ili dela tela, „tapkanje“ nogama, izvijanje trupa. Dete može satima ispisivati isto slovo ili neku reč, ili može uporno cepati sveske ili knjige.

Jednostavni glasovni tikovi su, takođe, vrlo raznoliki: može se raditi o besmislenim zvucima koje dete ponavljano produkuje, ali može da se radi i određenoj vrsti reči. Ovakav tip tikova se može dijagnostikovati u vidu nakašljavanja, „pročišćavanja“ grla, roktanja, šmrkanja, podvriskivanja, „pucketanja“ jezikom. Nekada deca ponavljaju izraze poput „uh uh“ ili „eee“. Određeni broj dece u sklopu kliničke slike imaju i izgovaranje bezobraznih reči  (koprolalija), dok drufa deca uporno ponavljaju tuđe reči.

Oblik tika, kod koga postoje, ili su postojali, složeni motorni tikovi i jedan ili više glasovnih tikova, naziva se sindrom Gilles de la Tourette. Ovaj vid tik poremećaja je veoma onesposobljavajući za dete koje je obolelo, ali na sreću relativno retko se sreće u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Bolest se obično javlja između šeste i devete godine života i ima nasledan karakter. Ako jedan roditelj  ima ovaj sindrom postoji 50% šanse da i deca naslede bolest. Međutim, iako se bolest nasledi u genetskom materijalu, to ne mora da znači da će dete i oboleti, pogotovo ako je ženskog pola, jer je dokazano da samo 20 do 30% devojčica oboli. Sa dečacima je potpuno drugačije, jer ako su oni nasledili gen koji izaziva sindrom Gilles de la Tourette, u 99% slučajeva imaće neku od manifestacije ove bolesti.

Tikove nepravedno nazivamo „nevoljni pokreti“, jer oni nisu potpuno izvan kontrole, pošto ih dete može odložiti na određeno vreme, i po tome se oni razlikuju od neke druge vrste grčeva (na primer od grčeva u toku epileptičnog napada). Deca koja imaju tikove, sposobna su da ih obuzdavaju i satima, ali nakon toga dolazi do naglog pogoršanja, pa oni postaju jači i duže traju. Za nas koji nemamo tikove, taj osećaj možemo najbolje uporediti sa ujedom komarca. Svrab koji osećamo nakon ujeda možemo ignorisati za izvesno vreme, ali nakon prvog češanja on postaje jos nesnosniji, pa smo primorani da nastavimo sa još intezivnijim češanjem na mestu uboda.

Nastavnicima i roditeljima je najvažnije saznanje da motorne tikove delimo na prolazne i hronične.

Prolazni motorni tikovi javljaju se više puta dnevno, gotovo svakog dana tokom najmanje četiri sedmice, ali ne duže od 12 meseci. Početak je uvek pre 18. godine. Prolazni motorni tikovi su u najvećem broju slučajeva i jednostavni, tj. zahvataju samo određenu grupu mišića. Prolazni tikovi su u većini slučajeva psihogenog porekla, što znači da nastaju kao posledica stresa ili nekog drugog psihičkog uzroka. Obično se pojačavaju u toku nekog konflikta, a skloni su i spontanom vraćanju kliničke slike.
Lečenje prolaznih motornih tikova u blagim slučajevima nije potrebno, dok se u težim slučajevima mogu primeniti tehnike relaksacije, antistres programi, autogeni trening i psihoterapija (razgradnja emotivnih problema koji su prouzrokovani tikovima).

Hronični motorni tikovi su u stvari sindrom Gilles de la Tourette koji smo već opisali. Kod njih se u preko 50% slučajeva nalaze EEG nenormalnosti i dopaminski poremećaji (poremećaj u lučenju hemijski supstanci u mozgu).
Lečenje hroničnih motornih tikova se sastoji u davanju lekova, kao što su dopaminski antagonisti (Haloperidol) ili triciklički antidepresivi  (Imipramin) ili psihostimulansi (Metilfenidat), uz obavezan dodatak psihoterapije i vežba relaksacije.
Na kraju, možemo konstatovati da tikovi nisu samo medicinski problem, već imaju posledice po ukupno funkcionisanje deteta, jer deca koja boluju od tikova imaju slabiji uspeh u školi, manje su prihvaćeni od svojih vršnjaka i imaju veći broj dodatnih problema, kao što su mucanje, noćno mokrenje, noćni strah.

Lečenje tik poremećaja

Tik poremećaji se leče na više načina. U svakodnevnoj kliničkoj praksi su najčešći medikamentozni, psihoterapijski i reeduakciono – psihomotorni način lečenja (vežbama).
Mi u našoj praksi koristimo kombinaciju elementarne psihoterapije i reedukaciono – psihomotornog modela lečenja tik poremećaja. U suštini, se protivimo medikamentoznom tretmanu tikova, ali ukoliko roditelj ili odrasli pacijenti zahtevaju i ovaj način lečenja mi ih upućujemo u neku od referentnih državnih ustanova. Lečenje kod dece traje od 3 do 6 meseci, a kod odraslih pacijenata i do godinu dana. Uspešnost izlečenja oko 95%.

Prof. dr sci. def. dr med. Miodrag Stošljević

 

Izvor: Časopis Ordinacija

comments

Postavi komentar


Security code
Refresh

Vaši komentari