Refleks otpuštanja mleka

Koliko puta se desilo da mleko “neće da krene?” Samo deo mleka u dojkama se skuplja u mlečnim kanalima – duktulama, koji se nalaze blizu bradavice,  ali većina mleka se nalazi raspoređena u ostalim delovima dojke.  Refleks otpušanja mleka „gura“ to mleko u mlečne kanale da bi bilo dostupno bebi.
U toku podoja bebino sisanje stimuliše ovaj refleks.  Kada beba započne podoj pokreti koje prave njena usta, jezik i vilica  šalju nervni impuls hipofizi koja utiče na otpuštanje prolaktina i oksitocina. Hormon oksitocin stimuliše refleks otpuštanja mleka iz dojki. Oksitocin daje impuls mlečnim žlezdama – alveolama da se stegnu i izguraju mleko iz svih delova dojke. Mišici dalje šalju mleko ka duktulama koje se nalaze u pozadini bradavice iza areole (na 2-2.5cm dubine) tako da je mleko dostupno bebinim ustima.

Bilo koji od ovih znakova moze biti znak da refleks ispuštanja mleka radi kako treba:
• Stezanje materice (kontrakcije)
• Bockanje kao iglicama kroz dojku (neke žene ovo ne osećaju, a neke osećaju samo u prvim nedeljama dojenja)
• Za vreme podoja iz druge dojke mleko kaplje
• Promena u bebinom ritmu sisanja i gutanja od brzog ritma do sporijeg ritma sisanja sa gutanjem i disanjem izmedju gutljaja
• Pojava mleka u uglu bebinih usana
• Osecaj opuštanja u maminom telu (relaksacije)
Majke opisuju na razlicit način ovaj osećaj, kao: peckanje, štipanje, bockanje, iglice u dojkama, pa do probadajuceg bola i grča. Dok druge majke ne osećaju nista ili osete tek ponekad neki od ovih simptoma. Najpouzdaniji znak da refleks radi je promena ritma bebinog sisanja i gutanja u toku samog podoja od brzog sisanja i ponekog gutanja ka sporijem sisanju i gutanju. Ukoliko beba lepo napreduje,  svaka majka može biti sigurna da njen refleks lepo funkcioniše bez obzira da li ga ona oseća ili ne.
U toku jednog podoja može doći i do više aktiviranja refleksa ispuštanja mleka. Na taj način beba sebi osigurava dovoljno “zadnjeg” kao i “prednjeg” mleka. Kada je refleks ispuštanja mleka odložen ili ga nema?
Bebe kod čijih majki ne dolazi do aktiviranja refleksa ili on kasni, sisaju aktivno nekoliko minuta a, zatim vuku mleko ali bezuspesno. Zbog toga su nezadovoljne. Majka će primetiti da beba sisa ubrzano ali da ne guta. Odredjena količina mleka se nalazi u mlečnim kanalima blizu bradavice, ali bez aktiviranja refleksa ispuštanja, ostatak mleka će ostati u dubini dojke uprkost bebinom naporu.

U vreme kada mama prolazi kroz emocionalnu krizu ili stres takvo njeno stanje utiče na aktiviranje refleksa. Ukoliko majka ima na svojim bradavicama soor (gljivicna infekcija), znajući da će onog trenutka kada postavi bebu na dojku osetiti bol, moze doći do odloženog aktiviranja refleksa ispuštanja mleka.
Stres, pušenje, prekomerna upotreba alkohola ili kafe kao i neki lekovi ili narkotici koje majka uzima takođe mogu da utiču na aktiviranje refleksa.  Ukoliko su problem stres, pušenje, kafa ili alkohol pokušajte da ih smanjite na najmanju moguću meru ili ih ukinite u potpunosti. Kada je reč o lekovima,  najbolje je da porazgovarate sa lekarom o mogućoj zameni leka.

Majka koja prolazi kroz ozbiljnu emocionalnu ili psihičku krizu – kao što je smrtni slučaj u porodici ili udes (sudar) – može osetiti da sve to utiče na njen refleks.
U ovakvim situacijama ako majka nema podršku okoline da nastavi sa dojenjem ona jako lako odustaje. Ovakvo stanje sa količinom mleka i problemom ispustanja mleka iz dojki je samo privremen problem. Mami je potrebna podrška i samopouzdanje da bi se sto bolje opustila i dozvolila svom telu da „radi svoj posao“.
Vezbanje, odmor i relaksacija u svakom obliku, tople obloge pred podoj, masaža dojke, mirno okruženje, sve su ovo stvari koje pomažu aktiviranju refleksa ispuštanja mleka.  Nekim majkama je najlaše da se opuste kada doje svoju bebu u ležećem položaju.

Autor: Tereza Kiš Miljković
Izvor: Roditelj.org

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.