Beba jedanaesti mesec

Beba jedanaest meseci

Razvojni stupanj vašeg deteta
Vaše dete može
• Reći reč “mama” da privuče vašu pažnju.
• Samo stajati.
• Napraviti prve korake.
• Odgovoriti na jednostavnu naredbu što nije ispraćena gestom.
• Izgovoriti svoju prvu reč koja nije “mama” i “tata”.

 

Mnoga deca izgovore svoje prve reči sa oko 11 meseci, iako neki progovore i pre devet meseci, a drugi ne izgovore ni reč pre navršene prve godine. To je izuzetno postignuće ako imate u vidu da, ne tako davno, vaše dete nije znalo čak ni nasmejati se. Za ove prve reči potrebno je najviše vremena da se nauče i moraćete biti strpljivi dok čekate da dete progovori još jednu novu.

Ponekad se ove prve reči uče samo po jedna mesečno, od sada pa nadalje, sve dok vaše dete ne usvoji rečnik od oko 10 reči. Nakon toga sve brže napreduje, ali se ovaj stupanj ne dostiže  do doba od oko 15 meseci.

Razvoj govora
Možete pomoći svom detetu da razvija svoj rečnik govoreći mu nazive stvari za koje pokazuje zanimanje. Od sada će verovatno pokazivati stvari koje želi jer je već otkrilo da je upiranje prstom uspešan način komuniciranja sa vama. Kada podignete stvar i pružite je detetu, verovatno mu kažete šta je to.

Na primer, vaše dete pokazuje jabuku, vi uzmete jabuku i pružite mu je govoreći nešto kao: “Želiš ovu jabuku?” Čineći to, vi učite svoje dete nove reči, iako ih ne može odmah upamtiti, sa vremenom će svaka reč postati deo njegovog rečnika.

Ne budite zabrinuti ako ste vi jedina osoba koja razume prve reči svog deteta. Nije neobično da ljudi izvan porodice budu zbunjeni načinom na koji dete govori.

Mogu proći i dve ili tri godine pre nego se vaše dete bude moglo razumeti izvan najuže porodice. Važno je ne ispravljati detetov izgovor. To će povrediti njegovo smaopouzdanje i može postati zabrinuto zbog svog pokušaja korišćenja novih reči. Ipak, ne uzvraćajte koristeći njegove krivo izgovorene reči samo zato što one zvuče stvarno zgodno. Ako oponašate greške, dete će nastaviti koristiti nepravilne reči mnogo duže nego što bi to inače činilo.

Pokretnost
Vaše se dete može početi pridizati samo, možda čak i hodati pridržavajući se za pokućstvo. Ne padajte u iskušenje žureći se kupiti cipelice na prve znakove hodanja jer detetu cipelice još ne trebaju, zapravo to ne bilo dobro za njegova stopala u ovoj fazi. Dete treba početi da nosi cipelice kad već hoda sigurno i njegovim stopalima će trebato zaštita kad bude izlazilo iz kuće.

Učenje hodanja je stvar pokušaja i  greške. Vi zapravo ne možete učiniti ništa da pomognete svom detetu osim da mesto gde uči hodati učinite što sigurnijim. Ali čak i kad uklonite sve vidljive opasnosti na detetovom putu, trebate stajati u blizini i pri ruci kako biste bili sigurni da se neće ozlediti.

Učenje umeća hodanja povezano je sa iskustvom čestih padova i vaša reakcija na ove nezgode može uticati na to kako će na njih reagovati dete. Ako u strahu žurite svaki put kad posrne i želite znati je li sve u redu, ono može jače plakati nego inače da se uistinu ozledilo. Ovakvo preterivanje sa vaše strane može takođe izazvati da dete izgubi svoj osećaj za poduhvat i može ga uplašiti savladavanje ostalih normalnih  telesnih razvojnih prepreka. Ako ostanete mirni i reagujete rečima „ustani, sve je u redu“, svojevrsnim stavom, vaše će dete prihvatiti manje padove kao neizbežnu činjenicu.

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.