Disanje novorođenčadi

Kijanje: Bebe lako počnu da kijaju. To kijanje obično ne znači i nazeb, sem ako i nos ne počne da curi. Najčešće je izazvano prašinom i osušenom sluzi koja se nakupila prvi vrhu nosa i golica bebu.

Tiho disanje: Neiskusni roditelji se obično pomalo zabrinjavaju zbog disanja svog novorođenčeta, jer je ono često nepravilno i na trenutke tako tiho da ne mogu da čuju ni da ga vide. Isto tako, mogu da se zabrinu kad prvi put čuju svoju bebu kako tiho hrče u snu. Oba ova stanja su normalna.

Hronično glasno disanje: Javlja se kod izvesnog broja malih beba. Mada je obično beznačajno, svaku bebu koja tako diše trebalo bi da pregledaju lekar ili patronožna sestra. Mnoge bebe proizvode tih zvuk hrkanja u zadnjem delu nosa. On potpuno liči na hrkanje odraslih, s tom razlikom što bebe tako dišu kad su budne. Čini se da je to izazvano činjenicom što još nisu naučile da kontrolišu svoje meko nepce. Vremenom prerastaju ovo stanje. Češći tip hroničnog glasnog disanja nastaje u grkljanu (larinks). Hrskavica (čvrsto tkivo koje podupire vazdušni prolaz oko grkljana) nedovoljno je razvijena. To prouzrokuje glasno roptanje, hrčući zvuk u toku uvlačenja vazduha, koji lekari nazivaju STRIDOR.

Zvuči kao da se beba guši, ali ona tako može da diše neograničeno dugo. U većini slučajeva stridor se javlja samo kad beba teško diše, posebno kad ima nazeb. Obično nestaje kad je mirna ili spava. Disanje može biti nešto bolje kad leži na stomaku. Trebalo bi da porazgovarate s lekarom, ali obično nije potrebno nikakvo lečenje. Blagi stridor se povalči kako beba postaje starija.

Akutno (iznenadno) glasno disanje, naročito kod starije bebe ili malog deteta, ima sasvim drugačije značenje od pomenute hronične varijante. Može da se javi usled krupa, astme ili neke druge infekcije i iziskuje neodložnu lekarsku intervenciju.

Zacenjivanje:
Neke bebe toliko pobesne kad su zbog nečega nezadovoljne da plaču i potom zadrže dah i pomodre. Kad se prvi put desi, ovo obično na smrt prestravi roditelje. Retko, međutim, znači bilo šta drugo sem da beba jednostavno ima takvu narav. Budite uvereni da niko ne može da zadržava dah sve dok ne umre. U najgorem slučaju beba može da zadrži dah toliko dugo da izgubi svest, kada njen organizam ponovo preuzima kontrolu i uspostavlja normalno disanje.

O ovakvim epizodama bi u početku trebalo da obavestite lekara. To bi, otprilike, bilo sve što je potrebno učiniti. Ako hoćete da pokušate da sprečite svoju bebu da to radi, možete da probate da joj odvratite pažnju. Kad počne da plače, pokušajte da je ometate u tome podsticanjem neke druge aktivnosti. Mada, to ne mora uvek da upali. Većina napada zacenjivanja dešava se između prve i treće godine. Zacenjivanje ne prouzrokuje oštećenje mozga.

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba