Kašnjenje prve reči

Kašnjenje prve reči

Da bi dete ovladalo govorom treba postojati organska osnova za razvoj govora, a to pre svega
podrazumeva dobar sluh, normalnu inteligenciju, govornu motoriku, zvučno zahvatanje glasova, međusobno razlikovanje pojedinih glasova i jezične sposobnosti.

mam i bebaDete usvaja osnovne elemente jezika od svojih fizičkih i psihičkih sposobnosti i potreba (kao što uči hodati, crta ili trči). Sposobnost vladanja jezikom razvija se iz dečije potrebe da komunicira i shvati svet u kojem raste i razvija se. Nakon nekoliko meseci života, najčešće tokom četvrtoga ili petoga meseca, skupovi glasova što ih dete proizvodi, a za koje je karakteristično da sadrže i glasove koji ne postoje u govoru okoline, počinju se menjati.

Iz te glasovne produkcije postepeno nestaje deo glasova, a glasovi sve više sadrže glasovne skupove tipične za detetovu govornu okolinu.

Bitno obeležje prvih reči jeste da dete ne imenuje samo neki predmet, osobu ili situaciju već istovremeno  izražava i svoj odnos prema određenoj osobi ili situaciji.  Među decom u dobu od dve godine postoje velike razlike u pogledu ovladavanja govorom.

Neka deca na svoj prvi rođendan već govore kratkim rečenicama, dok druga to ne čine niti na drugi. Ipak,većina dece progovara u tom razdoblju. Katkad se može desiti da dete od pune dve godine ne govori ili govori tek nekoliko po pravilu loše artikulisanih reči. Dete veći deo jednostavnih verbalnih komunikacija razume, a oni su u vezi sa predmetima i osobama iz svoje najbliže okoline-npr. "Daj mi viljušku!"," Pokaži gde je mama!", zna pokazati tri do četiri mesta na telu koja odrasli imenuje i sl., ono najverovatnije nema teškoća u recepciji govora pa će se i izražajna strana govora verovatno uskoro razviti.

Nerazvijeni govor odgovara hronološkom uzrastu dece od 2.-6. godine čije su lingvističke relacije u zaostatku. Takvo dete je u većini slučajeva motorički nespretnije od druge dece, njegovi pokreti su slabo koordinirani, crteži su nevešti, lateralizacija je nesigurna, telesna šema slabo uklopljena. Kada su sposobnosti deteta da razume govor ili samo da govori znatno ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni razvoj, tada govorimo o kašnjenju u razvoju govora. Kašnjenje veće od šest meseci može se primetiti i u razumijevanju i u govoru u različitom stupnju: od nerazumevanja jednostavnih govornih naredbi do nesposobnosti složenih gramatičkih struktura. Međutim češće kasni samo sposobnost govora, dok u razumevanju nema većih teškoća. S obzirom da razumevanje govora normalno ide nekoliko meseci ispred sposobnosti govora, ako je i ovaj poremećaj u pitanju onda je kašnjenje mnogo veće.

Usporeni razvoj govora se u najtežim slučajevima može prepoznati već u detetu od godinu i po. Naime, u najtežim slučajevima dete ne samo da ne govori već i ne razume tuđi govor. Dete od godinu i pola godine već bi trebalo razumeti mnogo toga (svakodnevne rečenice), a situacijski i mnogo više. Dete koje ne razume govor i ne govori (jer razumevanje uvek prethodi govoru) ponašaće se drugačije od ostale dece, jer će svoje potrebe i želje izražavati ekstremnim ponašanjem: plačem, vriskom i sl. Što je dete sa takvim stupnjem govornog oštećenja starije, ponašanje će biti manje primereno njegovom dobu. Neka su deca povučena, neka agresivna, što opet zavisi o tipu usporenog govora: motornom (veće teškoće u izražavanju govora) ili senzornom (više teškoća u razumevanju govora). U nešto lakšim slučajevima dete donekle razume govor, ali ne govori.

SAVET RODITELJIMA
Kad roditelji posumnjaju na takva zaostajanja u razvoju govora svog deteta trebali bi se odmah obratiti stručnjaku logopedu. Ako je dete još premalo za rehabilitaciju, roditelji će dobiti informacije i savete za postupak sa njim dok malo ne poraste. Pravovremeno traženje pomoći, nakon čega sledi dijagnoza i otkrivanje uzroka u govornom razvoju, može pomoći otklanjanju uzroka ili barem ublažavanju poremećaja. Važno je raditi na vezi zvuk - slika. Dete treba podsticati na govor putem onomatopeja iz prirode, davati mu slikovnice sa velikim slikama bez puno detalja. Treba pridružiti i zvučne stimulanse tako da dete može prepoznati životinju sa slike i uz pomoć zvuka.

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.