Razvojni poremećaj kuka - iščašenje kukova kod bebe

Jedna od prvih nepoznanica mladih roditelja je problem povijanja bebe. U masi različitih informacija pristiglih sa više strana, Ultrazvuk kukova kod bebe često je teško formirati kriterijum na osnovu kojeg treba odabrati relevantne, prave savete, i na pravi način ih odvojiti od paušalnih nagađanja, modernih trendova ili arhaičnih običaja. Evo nekih naučno zasnovanih stavova koji u tome mogu pomoći:

U našoj sredini se više decenija sprovode sistematski ultrazvučni pregledi u cilju ranog otkrivanja razvojnog poremećaja kuka (RPK). To je podmuklo oboljenje nepoznatog uzroka, ali se zna da na njegovu pojavu utiče kombinacija više faktora: genetska predispozicija, nepovoljni položaji fetusa u trudnoći, smanjena količina amnionske tečnosti, hipermobilnost zgloba kuka, i način povijanja bebe.

(Mahan & Kasser, 2008; Avery et al., 1999; Chan et al., 1997; Fanaroff & Martin, 2002, Shipman et al., 2006)

Kod RPK je prisutna displazija acetabuluma (zglobne čašice kuka) – pojava da je on nedovoljne dubine, prevelike strmine ili neodgovarajuće usmerenosti). Brzina razvoja i intenzitet poremećaja znatno variraju, što za posledicu ima različite kliničke slike u različitom uzrastu. Što je brzina razvoja poremećaja manja, to su klinički simptomi blaži i kasnije nastaju, a potreba za ultrazvučnom (kasnije i radiografskom) dijagnostikom je veća. Iz tog razloga se rade periodični kontrolni ultrazvučni pregledi.

• Ukoliko poremećaj nastane rano i napreduje brzo, manifestuje se iščašenjem (luksacijom) zgloba kuka prisutnim na rođenju (te se pored obaveznog kliničkog pregleda što ranije radi i prvi ultrazvučni pregled kukova, kako bi se neoperativnolečenje što ranije primenilo).

• Blaže izražen poremećaj se na prvom ili kontrolnim UZ pregledima vidi kao subluksacija zgloba.

• Još blaže izražena forma displazije se dijagnostikuje znatno kasnije, u odraslom dobu.

Težina oboljenja je u obrnutoj srazmeri sa učestalošću javljanja: išćašenja su najređa, a blage displazije najčešće. (Lorente Moltó et al,. 2002; Dezateux & Rosendahl, 2007)

Kontrole pedijatra:
Kontrola pedijatra kukovi • Zahvat Ortolani: dete leži na leđima, butine se guraju na dole.
• Zahvat Barlow: dete leži na leđima, butine se guraju gore, u stranu pa prema dole.

Genetska predispozicija se danas prepoznaje na dva načina: jedan je različita etničko/geografska distribucija poremećaja (u pojedinim delovima severne Evrope i severne Amerike, Japanu, na čitavom Mediteranu, kao i u našoj sredini ova bolest je znatno češća), a drugi je uticaj nasledive hipermobilnosti zglobova što olakšava nastanak razvojnog poremećaja kuka.

Veoma visok procenat RPK kod nas zahteva drugačiji pristup u odnosu na zdravstvene sisteme zemalja koje imaju nisku incidencu ovog poremećaja (pojedine zemlje su preko cost/benefit analiza zaključile da su obavezni kontrolni ultrazvučni pregledi skuplji od sporadičnog operativnog lečenja, i ograničile primenu UZ pregleda kukova samo kod onih beba gde se sumnja na RPK).

Stavljajući ekonomske parametre u drugi plan, kod nas se teži da sve bebe prođu sistematske UZ preglede, čime se obezbeđuje pravovremeni početak lečenja i maksimizuju šanse za uspešno izlečenje. (Ishida, 1977; Yamamuro & Ishida, 1984; Patel, 2001; Abdinejad et al., 1996)

Završni stadijum RPK su prevremene degenerativne promene (coxarthrosis), sa propadanjem zglobne hrskavice i progresivnim bolovima, uz perspektivu operativnog lečenja putem ugradnje proteze zgloba kuka. Iz tog razloga, neophodno je sprovesti što bolju prevenciju, što raniju dijagnostiku i adekvatnu terapiju tamo gde je ona potrebna. (Furnes et al., 2000)

Literatura

1. Mahan S, Kasser J. Does Swaddling Influence Developmental Dysplasia of the Hip? Pediatrics 2008;121(1):177-8.
2. Avery B, Fletcher A, Macdonald G: Neonatology, pathophysiology and management of the newborn , 5th ed. Lippincott , Philadelphia, 1999:1277-9.
3. Chan A, Mccaul K, Cundy G: Perinatal risk factors for developmental dysplasia of the hip. Pediat Radiology 1997;44:591-613.
4. Fanaroff A, Martin J: Neonatal medicine, 7th ed, Mosby St Louis,2002:1621-3.
5. Shipman A, Helfand M, Moyer A, Yawn P. Screening for Developmental Dysplasia of the Hip: A Systematic Literature Review for the U.S. Preventive Services Task Force. Pediatrics 2006;117(3):557–76.
6. Lorente Moltó F, Gregori A, Casas L, Perales V. Three-Year Prospective Study of Developmental Dysplasia of the Hip at Birth: Should All Dislocated or Dislocatable Hips Be Treated? Journal of Pediatric Orthopaedics 2002; 22(5):613-21.
7. Dezateux C, Rosendahl K. Developmental dysplasia of the hip. Lancet 2007;369:1541-52.
8. Ishida K. Prevention of the development of the typical dislocation of the hip. Clin Orthop Relat Res. 1977;(126) :167 –169.
9. Yamamuro T, Ishida K. Recent advances in the prevention, early diagnosis, and treatment of congenital dislocation of the hip in Japan. Clin Orthop Relat Res. 1984;(184) :34 –40.
10. Patel H. Preventive health care, 2001 update: screening and management of developmental dysplasia of the hip in newborns. Can Med Assoc J 2001;164:1669–77.
11. Abdinejad F, Takapowy J, Eskandari N: Incidence of congenital dislocation of the hip. MJIRI 1996;9:275-80.
12. Furnes O, Lie SA, Espehaug B, Vollset SE, Engesaeter LB, Havelin LI. Hip disease and the prognosis of total hip replacements. A review of 53,698 primary total hip replacements reported to the Norwegian Arthroplasty Register 1987-99. Journal of Bone and Joint Surgery. British Volume 2000;83:579-86.

Izvor: www.sportizdravlje.rs

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba