Prvi je otkrio Dr. Mark Cregan da majčino mleko sadrži matične ćelije, uveren je kako će ih naučnici za pet godina moći prikupljati sa ciljem istraživanja terapija za stanja poput ozlede kičmene moždine, za dijabetes ili za Parkinsonovu bolest. Ali ono zbog čega je taj naučnik iz Perth-a ushićen, obećanje je kako bi njegovo otkriće moglo biti početak još mnogim uzbudljivim otkrićima o mogućnostima majčinog mleka.
On veruje kako majčino mleko ne zadovoljava samo nutritivne potrebe odojčeta već sadrži i ključna obeležja koji usmjeravaju njegov ili njen razvoj prema odraslom dobu. «Već od pre znamo kako majčino mleko osigurava detetove nutritivne potrebe, ali tek počinjemo shvatati kako najverojatnije obavlja mnoge druge funkcije.» kaže dr. Cregan, molekularni biolog na Univerzitetu Zapadne Australije.
Kaže da, u osnovi, mlečne žlezde preuzimaju od posteljice ulogu pružanja razvojnog usmerivanja kako bi se osiguralo ispunjenje detetovih genetskih odrednica. „To je nameštanje savršenog razvoja za dete“, kaže dalje i nastavlja: „Već smo saznali da deca koja se doje imaju prednost u koficjentu inteligencije kao i čitav niz drugih zdravstvenih beneficija“. Istraživači takođe veruju kako se zaštitni efekti dojenja nastavljaju i prema odraslom dobu.
„Problem je u tome što mnoge majke svoje mleko smatraju identičnim mleku za dohranu, jer ako jednako izgledaju morala biti jednaka. Međutim danas sa sigurnošću znamo kako su poprilično različita i kako se mnogi efekti majčinog mleka ne očituju decenijama. Preduzeća koja proizvode adaptirana mleka usmerile su se na da njihove nutritivne kvalitete da što više približe majčinom mleku, ali ona nikad ne mogu pružiti razvojno usmeravanje.“
Upravo je briga dr. Cregana za zdravlje odojčadi bilo je ono što ga je navelo na istraživanje složenih ćeliskih sastavnica ljudskog majčinog mleka. „Gledao sam na veliku složenost ćelija i pomislio kako niko o njima ništa ne zna.“
Imao je predosećaj da ako majčino mleko sadrži sve te ćelije, zasigurno skriva i njihove preteče. Njegov je tim uzgajao ćelije iz majčinog mleka pronašavši one koju su bile pozitivne na obeležje matičnih ćelija. Daljnje raščlanjivanje pokazalo je da grupe ćelija potiču iz multipotentne linije sa potencijalom diferencijacije u različite ćelijske oblike. To znači kako se stanice mogu potencijalno „reprogramirati“ te stvoriti različite tipove ljudskog tkiva.
Svoje istraživanje predstavio je krajem januara pred dvestotinak vodeći svetskih stručnjaka na Međunarodnoj konferenciji društva za istraživanje humanog mleka i laktacije u Pertu.
„Pokazali smo kako te ćelije imaju sva fizička obeležja matičnih ćelija. Ono što ćemo iduće učiniti je videti ponašaju li se kao matične ćelije,“ kaže dr. Cregan. Ako je tako, oni obećavaju pružiti istraživačima u potpunosti etičan način prikupljanja matičnih ćelija za istraživanje bez rasprave koja je opterećivala prikupljanje matičnih ćelija od embriona..
Daljnje istraživanje imunih ćelija, koje su takođe nađene u majčinom mleku i za koje se već pokazalo da preživljavaju detetove probavne procese, moglo bi pokazati puteve za razvijanje ciljeva u pobeđivanju određenih virusa ili bakterija.
Mlečne matične čelije (crveno/plavo) i diferencirane mlečne ćeije (zeleno) izdvojene iz ljudskog majčinog mleka.
Izvor: Catharine Madden u ScienceNetwok Western Australia
www.sciencealert.com.au/news/20081102-16879.html
www.hkdmst.hr
Preveo: Petar-Krešimir Hodžić, dr. med