Pitanja i odgovori pedagoga-psihologa

Braća i sestre po ocu ili majci

Pitanje:Braća i sestre po ocu ili majci
Potrebna mi je pomoć. Imam troje dece. Prvo je iz prvog braka a drugo dvoje iz drugog. Kako ovoj drugoj deci mogu da objasnim da im sestra ima drugog tatu. Ona za raspust posećuje oca i do sada sam uvek pričala da je u gostima kad pitaju gde je. Oni su sad 5 godina i predpostavljala sam da je vreme da im kažem ali ne znam na koji način da to razumeju i prihvate. Molim vas za neki predlog.

Odgovor:
Bilo bi bolje da su svo troje dece od najranijeg doba odrastala sa činjenicom da imaju različite očeve. Ovaj razgovor upriličite što ranije, dobrim delom i da biste zaštitili svoju najstariju ćerku. Odlazeći kod oca a podržavajući vašu verziju da odlazi u goste, i nju dovodite u rizik da je mlađa deca pitaju da ona razjasni situaciju.
Osim toga, s obzirom da vaša deca iz drugog braka imaju 5 godina, ona su već upoznata sa osnovnim biološkim činjenicama tj. da se svaki čovek rodi, najpre bude beba, zatim, raste i dok odrasta da mu se dešavaju najrazličitije stvari kao što su na primer, da nauči da hoda,kasnje da ide u različite škole gde će steći mnogo drugova i mnogo toga naučiti, zaljubiti se, zaposliti se... Pročitaj sve

Različito ponašanje kod kuće i u vrtiću

Pitanje:
Imam sina 5 godina, inače sam samohrana majka već tri ipo godine.Različito ponašanje kod kuće i u vrtiću Septembra je moj sin krenuo u privatnu školicu. Njegovo ponašanje u školici je potpuno suprotno ponašanju kod kuće... Inače je vrlo poslušno dete i nemam kod kuće nikakvih problema jednom rečju kod kuće je vrlo srećan... Dok u školi odbija da se druži sa decom, komunikacija sa decom je minimalna.. Učiteljicama odgovara sa da i ne uglavnom. Mnogo je spor, deluje vrlo nesamostalno a kod kuće se sam oblači sam se hrani i ostalo. Pokušavam da s njim razgovaram o tome ali imam utisak da se stalno povlači u sebe i ne želi da razgovara o školi. Da li imam razloga za brigu. Hvala unapred na odgovoru.

Odgovor:
Od septembra do sada, adaptacija vašeg sina bi već mogla biti ili završena ili pri kraju, ali ako vi ne vidite pomak, onda treba da razgovarate i sa vaspitačicama. Recite im da se vaše dete u kući ponaša potpuno opušteno i veselo, i pitajte ih u čemu one vide problem. Bilo bi očekivano da se one potrude oko njegove socijalizacije (organizuju decu po grupama ili u parovima prilikom aktivnosti, tj. da upućuju decu na međusobnu saradnju), ili da vaše dete više angažuju (na primer, davanjem sitnih zadataka koji su od značaja za celu grupu) gde bi se on odmah osećao “važnim”. Ovako, ako se situacija u vrtiću uskoro ne promeni, možete očekivati slično ponašanje vašeg sina i u kući. Naime, ako njemu u vrtiću nešto izrazito ne odgovara a to se uporno ne rešava, on se može dodatno povući i promeniti ponašanje i u svom domu. Zato je važno da pokušate da to sprečite. Sa njegovih 5 godina on možda ne ume verbalno ni da vam objasni zašto je, na primer, u vrtiću spor ili deluje nesamostalno. Svako vaše insistiranje na takvoj vrsti razgovora sa njim može biti kontraproduktivno. Umesto toga, okrenite se vaspitačicama i tražite njihovo aktivnije angažovanje u adaptaciji vašeg sina na vrtić. Ipak, da biste vi kao mama stekli objektivniju sliku o ponašanju vašeg deteta u različitim situacijama, možete organizovati druženje sa decom iz vrtića u vašem domu. Osim što ćete tako vežbati njegovu socijalizaciju, dobićete priliku da svoje dete vidite i na nov način.

Jelena Holcer, pedagog

Pročitaj sve

Otpor prema vrtiću

Pitanje:
Poštovani molim vas za savet jer više ne znam kako da ubedimOtpor prema vrtiću i naučim svog sina na obaveze.
On ima 6 godina i pošao je u predškolsko, u početku je bilo strašno jer se tamo uplašio od ostale dece koja su plakala.
On se mnogo toga uopšteno plaši ali smo nekako sa ucenama ga naterali da krene. Išao je 2 nedelje pa se razboleo, kada je ponovo trebao da krene u vrtić bilo je strašno ucenjivali smo ga, uskraćivali mu sve vrste zabave kući pa čak i svaku vrstu ljubavi, on je išao tako tužan sam po kući i govorio da ga mi mrzimo. Nekako je prihvatio i išao 4 dana pa se opet razboleo i sada opet kreće ista noćna mora kažnjavanja i svega najgoreg da bi krenuo u vrtic.

On za svoj uzrast mnogo toga ne razume, ne shvata ni zašto moramo mi da idemo na posao, ni zašto mora da se ide u prodavnicu da se nešto kupi, sve je to njemu nejasno. Molili smo psihologe za pomoć a oni nisu uopšte obratili pažnju na dete već su samo nas ubeđivali da on mora da ide. Vaspitačica nas isto ne razume jer on i kad prihvati da bude u vrtiću traži da tata bude tu jer ne sme da ostane sam. On nije još toliko samostalan kao njegovi vršnjaci, kaki u pelenu jer se plaši da sedne na wc šolju. Verujte mi da je ovo sve postalo nepodnošljivo gledati ga tako tužnog a ne znam kako da mu pomognem da on to prihvati normalno a ne kao kaznu ili da čini nama uslugu. Još da dodam da on nije mnogo bio u kontaktu sa decom ali ih je prihvatao. Još jednom vas molim za savet kako da ga ubedimo da mi njega ne mrzimo s tim što mora da ide u vrtić. Još da dodam da on dobro pamti, zna da čita i broji ali mnogo toga ne razume a nekad priča nepovezano.
HVALA UNAPRED OD SRCA!!!

Odgovor:
Napravili ste mnogo grešaka. Ucenjivanje, uskraćivanje sve vrste zabave i na kraju uskraćivanje vaše ljubavi su i doveli do ovakvog stanja vašeg sina. Ne razumem deo vašeg pitanja : “kako da ga ubedimo da ga ne mrzimo” ako ste mu ranije svesno kao vid kazne, uskraćivali ljubav? Hoću da kažem, vama se podrazumeva da svoje dete volite najviše na svetu, ali ono to ne zna. Deci se to mora stalno govoriti i pokazivati da bi i oni poverovali u to što se vama podrazumeva. Vi ste, umesto toga, uradili suprotno i to da biste postigli da on sa radošću ide u vrtić. Izvinite na otvorenosti, ali to mi liči kao da vas neko pita koliko je sati a vi odgovorite : “kupio sam telefon”, odnosno, nešto što nema nikakve veze jedno sa drugim. Slažem se da je sa 6 godina koliko ima vaš sin vreme i da on nauči na obaveze i da ima bolju socijalizaciju sa decom, i da ide u predškolsko i da treba da bude više samostalan. Ipak, predlažem da pre nego što krenete u realizaciju svih ovih zadataka uspostavite odgovarajuće odnose sa sinom. Pročitaj sve

Strah od vađenja krvi

Pitanje:
Molim vas za pomoć i savet. Moj sin ima 6 godina i jako se plašiStrah od vađenja krvi vađenja krvi, pozli mu toliko da počne da povraća, prebledi... Sad su počeli da mu se menjaju mlečni zubi i kad smo otišli kod zubara da izvadimo zub opet mu je pozlilo. Kad se udari, ogrebe ista priča. Ne znam šta da radim i na koji način da mu pomognem.

Odgovor:
Budite strpljivi i uporni. Važno je da otklonite strah kod svog sina jer će i kada nije bolestan, kao oblikom preventive sopstvenog zdravlja, morati da se bavi zauvek.
Najpre, nikada nemojte pretiti lekarom da biste postigli neki vaš cilj. Tako, cilj možete i postići ali ćete dodatno ukoreniti strah. Nemojte ni lagati da ga prilikom pregleda ili davanja injekcije “ništa neće boleti”. Umesto toga, recite da su određene vakcinacije ili injekcije neophodne ali da bole samo toliko dugo dok se brzo izbroji do 3. Kada razgovarate, ponudite detetu pozitivnu sliku lekara kao osoba koje brinu o nama i pomažu da brže ozdravimo. Pronađite neke lekare ili stomatologe među vašim prijateljima, komšijama, rođacima. Podsetite dete na njih, koliko su oni dobri i poštovani upravo zbog svog posla.
Ispričajte neki svoj lični, pozitivan doživljaj vezan za lekare. Na primer, kada ste vi bili u uzrastu u kome je on sada, imali ste neku bolest i strašno ste se uplašili, ali su onda vaši roditelji zvali lekara i ubrzo ste opet bili zdravi. Podrazumeva se da će ova priča biti utoliko efikasnija ukoliko ubacite više detalja.

Kako bi vaše dete promenilo svoj stav prema lekarima, proverite da li postoji mogućnost da ga odvedete kao gosta, dakle, kad je potpuno zdrav, u pojedine ordinacije. Ako to učinite nekoliko puta, omogućićete svom sinu da i on stekne iskustvo da posete lekarima ne moraju uvek biti bolne ili stresne. Pročitaj sve

Rana dečija masturbacija

Pitanje:
Molim Vas za savet... Imam ćerku od 9 godina i već neko vreme sam primetila da se nešto dešava,Rana dečija masturbacija tačnije priznala mi je da je nešto tera da se dira dole. Ja se izvinjavam ali ne znam kako drugačije da Vam objasnim, zaista. Plače i kaže da ne može da to izbaci iz glave i da prestane to da radi. Zaista sam zabrinuta i ne znam kako da se postavim, šta da radim, kako da joj pomognem. Da li je normalno da se to dešava u njenom uzrastu, da li će je proći, mozda je neka faza u razvoju. Najiskrenije Vas molim za pomoć i savet, zabrinuta majka. Hvala.

Odgovor:
Dečija masturbacija je česta pojava kod dece, iako se o tome skoro uopšte ne govori, jer naše društvo sve u vezi polnih organa i dalje smatra “tabu temom”. Nemate razloga za zabrinutost jer ovakvo ponašanje vaše ćerke ne ukazuje niti na poremećaj niti na neko njeno rano seksualno sazrevanje.

Zapravo, rana dečija masturbacija sa seksualnom nema nikakve veze, a kod dece se ponekad pojavljuje i na uzrastu od 3 godine. Dobro je što o tome možete da razgovarate sa ćerkom jer je već dovoljno zrela da vam i sama pruži izvesne odgovore.

Recite joj da u njenom ponašanju nema ničeg sramnog, i da se slično ponašaju i mnoga druga deca, ali da se o tome nerado govori. Pitajte je zašto ima potrebu da se dodiruje na takav način, tj. da li joj to donosi neku vrstu olakšanja ili se radi o prostoj radoznalosti u vezi sopstvenih polnih organa. Naime, u uzrastu u kome je vaša ćerka, devojčice su već na ulasku u pubertet (granice ulaska su se veoma smanjile u odnosu na prošle generacije), pa se  može očekivati i pojačana radoznalost u vezi seksualnih obeležja sopstvenog pola. Pročitaj sve

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.