Nesamostalno dete

Pitanje:
Čuvam dečaka od sedam godina. Radim sa njim godinu dana i primetila sam da ne napreduje baš najbolje.Nesamostalno dete Ne mislim da ima mentalnih problema, ali znam da živi u ne baš zdravom okruženju koje izuzetno utiče na njegov napredak i razvoj. Reći ću samo da, iako ima sedam godina, još uvek ga hrani mami, ne ide sam u WC, jednostavno, učinili su sve da postane lenjo i ne motivisano dete. Kao vaspitač, ne mogu to više da gledam, pa me zapravo zanima, da li ja kao njegova bejbi siterka, imam pravo da ukažem njegovim roditeljima šta se dešava sa njihovim detetom, ili to treba da prepustim nekome ko je stručniji... Koliko sam čula, u vrtićima vaspitač ne sme, bez prisustva psihologa da se obrati roditeljima, ukoliko smatra da nešto nije u redu sa njihovim detetom. Osećam da je moja dužnost da im ukažem na problem, ali volela bih kada bih dobila stručno mišljenje.

Odgovor:
U pojedinim vrtićima se insistira da na potencijalne teškoće u razvoju deteta roditeljima ukazuje psiholog jer se smatra da on može kompetentno, u okviru razvojnih mapa odredi da li dete odgovara svom uzrastu, u kolikoj meri je značajno odstupanje i slično. Ovaj zahtev ima svoje pedagoško opravdanje, i zakonski je regulisan, iako se u mnogim vrtićima to ne sprovodi, a kao što znate, mnogi vrtići i nemaju svog psihologa. Ono što ste primetili kod deteta koje čuvate zaista potvrđuje njegovu veliku nesamostalnost i potrebu da na to ukažete roditeljima. Uostalom, dok budete sačekali da se pojavi neko stručniji od vas, dete može dodatno izgubiti na vremenu. Niste naveli da li dete ide u vrtić a u uzrastu od 7 godina trebalo bi da ide ili u pripremni predškolski program ili u prvi razred. Vršnjačko okruženje je odlična motivacija za svako dete i može bitno da “pogura” razvoj i dečaka koga čuvate. Istovremeno, to će biti dodatan pokazatelj njegovog napredovanja jer ćete videti i koliko je uspešan u igrama, koliko socijalizovan, koliko motorički spretan, koliko fokusira pažnju… Zato, prilikom razgovora sa roditeljima, pozovite se na iskustvo druge dece sličnog uzrasta. Predložite im da pokušate da u narednom periodu zajedno radite na njegovom osamostaljivanju. Ako ste vi lično nesigurni da li treba da vi razgovarate sa roditeljima, možete ih uputiti na vaspitače iz pripremnog predškolskog programa ili na učiteljicu iz škole. Njihove sugestije, kao i vaša koja je najmerodavnija jer najviše vremena provodite sa detetom, trebalo bi da budu dovoljno upozorenje roditeljima da promene pristup vaspitavanja svoga sina.

Jelena Holcer, pedagog

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.