Strah od gubitka

LJUBAV je dar, koji poklanjamo drugima, dar, Strah od gubitka - LJUBOMORA koji primamo od drugih. Da bismo darivali nekoga ljubavlju potrebno je da najpre volimo sebe. Samo osoba koja voli sebe, sa svim manama i vrlinama, može voleti drugu osobu koja, takođe, ima vrline i mane. Za ljubav je potrebno dvoje, bilo da je reč o partnerskoj ili nekoj drugoj vrsti ljubavi.

Ali, često se susrećemo sa paradoksalnom idejom (zabludom), koja opstaje decenijama, pa i vekovima: nema ljubavi bez ljubomore. Ipak, nije tako. Ljubav nastaje, razvija se i daje pozitivne produkte (ponašanje, izgled, komunikaciju, rad....), dok ljubomora ima daleko veći broj negativnih posledica. Jedina zajednička tačka jeste da je i za ljubav i za ljubomoru potrebno dvoje.

POLJULJANO SAMOPOUZDANJE
U osnovi ljubomore je strah. Svaki strah daje drugačiji oblik ljubomore, intenzitet straha daje intenzitet ljubomore i čini je konstruktivnom ili destruktivnom. Strah može proizvesti opsesije i patološku ljubomoru. Zdrava, konstruktivna ljubomora bi bila posledica brige, ali ne i straha. Koliko je moguće da jedna osoba ostane samo u stanju brige i da ta briga ne dostigne nivo straha, toliko je moguće i da ljubomora bude konstuktivna i poželjna, a da ne postane destruktivna i patološka. Strah je posledica procene stepena frustiracije neke situacije, sama procena je posledica stepena samopouzdanja i samoprihvatanja, kao i procene sopstvenih mogućnosti da se prihvate izmenjene životne okolnosti.

Ljubomora se javlja nezavisno od pola, uzrasta, kulture, obrazovanja,... Otuda postoje razlike u ispoljavanju ljubomore. Žene lakše pokazuju ljubomoru nego muškarci. Sklonije su da odreaguju u momentu pojave „sumnjivih signala“ i da to otvoreno iskažu. Deca u mlađem uzrastu otvorenije pokazuju ljubomoru nego starija deca i odrasli.

Najčešći znaci ljubomore su: bes, tuga, agresija, povlačenje, konflikti, ali i preterani i neadekvatni znaci pažnje, koji mogu ići i do stavljanja druge osobe i njenih potrebe ispred samog sebe. Ljubomorna osoba doživljava niz promena, koje su manje ili više vidljive: ostavlja utisak zabrinute osobe, koja je često loše volje ili uznemirena ulogom „detektiva“, postaje razdražljiva u socijalnoj komunikaciji, manje tolerantna prema partneru, ali i ljudima iz svog okruženja, zapostavlja ranija interesovanja i smanjuje kvalitet svog života.

Najotvorenije se govori o ljubomori starijeg deteta prema novorođenom detetu, koja se tumači dečijim strahom da će novorođenče zauzeti centralno mesto u porodici, koje je do tada pripadalo starijem detetu. Ovakva ljubomora može biti konstruktivna, ali i destruktivna. Konstruktivna je pošto na taj način uči roditelje roditeljstvu i deljenju pažnje na više članova porodice. U takvoj situaciji dete prihvata roditeljska obrazloženja, ako su ona potkrepljena i postupcima. Preporučje se da se i starije dete pripremi (u toku majčine trudnoće) na dolazak novog člana porodice. Kad novi čan porodice stigne poželjno je starije dete uključiti u brigu o novorođenčetu.Tako se produžava vreme, koje roditelji mogu da posvete starijem detetu, jer je novorođenčetu stalna briga roditelja neophodna i ono ostavlja malo prostora za starije dete.

Ljubomora može u ovakvim situacijama biti i destruktivna, kada na novog člana porodice nisu dovoljno pripremljeni ni roditelji, jer bivaju nervozniji i napetiji zbog niza novih obaveza, koje treba pridodati već postojećim, te gube strpljenje u komunikaciji sa strarijim detetom ili ga prepuštaju brizi drugih ljudi. To potkrepljuje već postojeći strah od „istiskanja“ iz roditeljske pažnje i gubitka ljubavi pa se mogu pojaviti i otvoreni (agresivni) znaci ljubomore. Često se starije dete ponaša regresivno (traži pelenu, flašicu, cuclu,,,), ali i to su znaci ljubomore, a ne regresije.

Dešava se da starija deca budu maksimalno angažovana oko bebe, ali pokazuju smanjeno interesovanje za svoje ranije aktivnosti, što spada u suptilniju ljubomoru. Takođe se, u ovakvim situacijama, mogu pojaviti i manje prepoznatljivi znaci ljubomore, tj. psihosomatske tegobe, koje u osnovi nastanka imaju ljubomoru.

U KANDŽAMA ZAVISTI
Ljubomora se javlja i u dugim bliskim odnosima, npr. između prijatelja, kolega, srodnika. Međutim, u ovakvim međusobnim vezama javlja se zavist, koja se greškom izjednačava sa ljubomorom. U osnovi zavisti nije strah, ali zavist može da se nadogradi u ljubomoru. Zavist ima akcenat na postignućima i pozicijama druge strane, ali se to ne tumači ugrožavajućim za postojeće sopstvene pozicije. Kad se uspeh druge osobe protumači kao ugrožavajući za sopstvene pozicije javlja se strah od gubitka i, samim tim, ljubomora

NOĆNA MORA
Često se govori i o ljubomori u partnerskoj vezi (bračnoj, vanbračnoj, emotivnoj), ali se ona najčešće tumači kao znak ljubavi. Iz ove zablude proističe i još jedna zabluda: ljubomora pojačava ljubav. Ova zabluda često je uzročnik raznih „igara“, kojima se pokušava izazvati ljubomora kod partnera.

U osnovi ove ljubomore je strah od napuštanja i gubitka partnera. Ljubomorni partner „peca“ sumnjive signale, koje drugi partner upućuje drugim osobama ili druge osobe upućuju njemu i tumači ih kao znak da ljubav lagano nestaje. Ovakav strah često prerasta u „noćnu moru“ i lako može odvesti u patološku ljubomoru. Strah od gubitka partnera bazira se na ličnoj nesigurnosti u sopstvene kvalitete i mogućnosti da se partner zadrži. Ova nesigurnost vodi u potrebu da se stalno dobija potvrda ljubavi od partnera i njen izostank se tumači kao nedostatak ljubavi. Stalno insistiranje na potvrdi ljubavi lagano udaljava partnere, jer se reči istroše i gube smisao.

Reči „volim te“ se sve češće ponavljaju i postaju rutina, partneri sve češće pažnju poistovećuju sa obavezom... Stalna „provera partnera“ može biti direktna i indirektna, poput čestih poziva telefonom, SMS poruka, proveravanja SMS poruka i mejlova... Pokazivanje nepoverenja u partnera izaziva ljutnju „osumnjičenog“, konflikte i najčešće ono čega se ljubomorni partner i plaši – gubitak partnera.

Najmanje se govori o ljubomori roditelja prema detetu. Ovo je ljubomora, koja se najsuptilnije ispoljava i retko se tumači kao ljubomora, jer se takvo reagovanje ne očekuje od roditelja.
Ovaj oblik ljubomore nastaje kad se jedan od roditelja u potpunosti posveti detetu, najčešće novorođenčetu. Partner bavljenje detetom doživljava kao zapostavljanje, a dete kao uzrok takve novonastale situacije.

Roditelj, koji se oseća zapostavljenim i uplašenim za gubitak ljubavi partnera, ne prihvata sopstvenu ljubomoru, što može dovesti do osećaja krivice. Podela aktivnosti i obaveza smanjiće i eliminisati ovakvu ljubomoru kao da se nikada i nije pojavila, što se najčešće i dešava. Ova ljubomora najčešće prolazi “neopaženo” ili se “preliva” u konflikt sa partnerom.

Autor: Milica Petrović, dipl. psiholog / www.dr-ristic.com

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba