Zašto deca lažu

Laži su odličane za izmicanje pred neugodnim razgovorima:Zašto deca lažu - Laganje na primer, kada svoje dete upitate da li je opralo zube, bacilo smeće, pospremilo igračke… Deca, zaista, ponekad lažu i nehotično. Kada ih uhvatite ‘s prstima u pekmezu’, ona nemaju ni vremena razmisliti o laganju pa laž ‘sama od sebe’, gotovo instinktivno, ‘iskoči kroz usta’.
Često puta će vaši najmlađi lagati kako bi zadobili odobravanje i ljubav ljudi koji ih okružuju. Laž je u tom slučaju samo pogrešno sredstvo brzog i jednostavnog impresioniranja okoline.

Zašto deca lažu?
Negde oko treće godine detetovog života pojavljuje se laganje. Dete ne shvata šta je to laganje. Ono izgovaranje neistine ne shvata kao nešto loše sve dok mu to ne objasnimo.
Deca pribegavaju laganju u strahu od kazne. Krivicu prebacuju na drugoga kako bi sebe spasili od kazne i time se „izvukli“, a ipak su napravili šta su hteli.
Laganje se jako često javlja kod fizički zlostavljane dece. Deca, da bi se izvukla od fizičkog kažnjavanja, lažu i time iskrivljuju istinu koja bi ih mogla stajati batina.

Definicija laži: Laži su svesni pogrešni iskazi kojima se postiče određeni cilj. Dete nije svesno laži. Za dete je laž samo blago krivljenje istine kako bi izbeglo kaznu. Velik je problem kad laž uzme maha u ranom dečijem dobu pa kad dete shvati da sa lažima može manipulisati okolinom.

Stoga maloj deci, kojoj treba stvarati karakter, treba pomoći da lakše pređu preko laži kao odbrambene reakcije, jer ona sama nisu sposobna savladati se bez pomoći odraslih.

Najslađe su one umiljavajuće laži kojima dete pokušava manipulisati roditeljima da bi došlo do svog cilja. Dete laže da bi iskrivilo istinu, time vas zaintrigiralo na razgovor i u tom razgovoru vam se jako dopalo. To su prvi začeci laži, kada dete pribegava neistini u svesnoj nameri da se nekome dopadne.

Različiti motivi za laž
Na veliku žalost, dete najčešće laže iz straha i da bi se prikazalo u što boljem izdanju. Deca iz porodica gde je fizičko kažnjavanje svakodnevica, jako puno lažu. U suštini, ona retko kad govore istinu. Istina je za njih vrlo bolna, boje se istine jer im ona donosi batine. Sklonost deteta da laže razvija se i nadograđuje svakim danom ako mi ohrabrujemo dete u njegovoj laži. Prihvatimo li detetovo laganje kao nešto simpatično i “deo odrastanja”, odgajamo dete u laži. Ako dete ohrabrimo da govori istinu, a roditelji je prihvate ma koliko ona bila neugodna, otvara se put za odgajanje istinoljublja kod dece. Prevelika očekivanja roditelja izazivaju kod dece potrebu za laganjem.
Čest je slučaj da roditelj retko kada pohvali dečiji uspeh, a sklon je pohvaliti neko drugo dete. Tada se naše dete oseća zanemarenim i koristi se lažima kako bi ponovno skrenulo pozornost na sebe, svoje postignuće ili postupke.

Deca često lažu da bi se prikazala u što boljem svetlu.
Lažu da bi realnost bila što blistavija i lepša. Lažu da bi pobegla iz realnog sveta u svoj zamišljeni, savršeni svet.

Deca lažu da bi se poistovetila sa svojim idolima, bilo da su to likovi iz bajke, muzički umetnici, likovi iz omiljene dečije serije, neko koga mi odrasli ne poznajemo. Usamljena deca jako puno lažu. Ona u svojim malim glavicama često stvore lik koji im postaje najbolji prijatelj. Ako razgovaramo s njima, deca će nam pričati o svom zamišljenom prijatelju kao o dečaku iz komšiluka.

Deca lažu da bi se isticala među prijateljima, lažu da bi zaintrigirala drugu decu, lažu da bi bila posebna. Često se u vrtićima izdvaja dete koje ostala deca ne vole i koje, iz samo njima znanih razloga, nikako ne prihvataju u svojoj igri.

Često se događa da se deca poistovećuju s nekim likovima iz imaginarnog, zamišljenog sveta bajki, filmova, crtića, ali i s osobama iz stvarnog života. Tako su curice princeze, oblače se i presvlače iz haljine u haljinu, dečaci su uglavnom trenutno aktuelni likovi iz crtića i svi oni imaju najnovije igračke vezane za
svoje junake.

Kako prepoznati laž
* izbegavaju pogledati odraslog,
* prekrivaju usta dok govore, vlaže usne jezikom,
* spuštaju pogled,
* lice im se trzne
* često se iskašljavaju,
* trljaju nos, grebu se po glavi ili licu dok govore.

Važno je znati: ako dete ohrabrujemo u njegovim lažima, ono će živeti u laži. Naučimo li dete da nam od samog početka može govoriti istinu, da ga volimo bez obzira na to kakva je ta istina, da je laž loša i da se njome samo stvaraju problemi, dete ćemo odgojiti u istinoljublju.

Autor: Mr. sc. Darko Sambol, prof. psihologije / www.zzjzpgz.hr

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.