Online shop

Moje dete priča u snu

Somnilokvija ili pričanje u snu česta je pojava kod dece.Moje dete priča u snu Značajno češće javlja se kod dece nego kod odraslih. Pričanje u snu obično dostiže vrhunac u 12. godini i nakon toga se smanjuje i nestaje. Oko 5% odraslih i dalje priča u snu. Pričanje u snu najčešće nije vezano uz psihološke ili medicinske probleme. Roditelji se probude, neki se zabrinu ili prestraše i možda teže ponovno zaspu. Međutim, ne trebaju brinuti ako njihovo dete priča u snu jer se radi o uobičajenoj i bezopasnoj pojavi.



Neka istraživanja pokazuju da 55,5% dece u dobu od 3 do 13 godina govori u snu, a novija istraživanja sprovedena na maloj deci ukazuju da više od 80% dece do treće godine govori u snu, što je značajno veći postotak u odnosu na hodanje u snu, noćno mokrenje, škripanje zubima (bruksizam) ili noćne more. Manje od 10% dece govori u snu svake noći.

 

Ta pojava se često proučava u laboratorijima i pokazalo se da se može javiti u svim fazama spavanja. Predrasuda je da se priča u snu za vreme sanjanja (REM faze sna, skraćenica od Rapid Eye Movements – brzi očni pokreti). Za vreme sanjanja naše je telo u privremenoj paralizi, što je svojevrsni zaštitni mehanizam čija je svrha sprečiti telo da izvodi pokrete o kojima sanjamo i na taj način se izbegava mogućnost ozlede. Paraliza obično uključuje i mišiće zadužene za govor. Smatra se da deca više govore u snu od odraslih jer je u ranom dobu taj mehanizam slabije razvijen.



Epizode govorenja u snu variraju od tihog nerazumljivog mrmljanja do dugotrajnih govora. Mogu se ponavljati više puta tokom noći. Najčešće je govor u snu monoton i smiren te nije emocionalno obojen. Značajno ređe deca ili odrasli viču i vrište u snu. Dete, kao i odrasla osoba, obično je iznenađeno kad mu se kaže da je govorilo u snu. Deca i odrasli koji govore u snu nisu svesni toga. Najčešće je pričanje u snu nerazumljivo.

 

Ako je govor razumljiv, onda otkrijemo da je često vezan uz ono što se deci događa tokom dana ili nešto što ih zabrinjava. Ne događa se da odaju tajne ili govore o sebi neugodne stvari. Ponekad je pričanje u snu povezano s noćnim strahovima ili hodanjem u snu. Čini se da su glavni razlozi koji podstiču pojavu pričanja u snu strepnja, iscrpljenost, umor i stres. Deprivacija sna dovodi do veće učestalosti govorenja u snu.

 

Povišena telesna temperatura takođe povećava verovatnost pričanja u snu. Pričanje u snu ne smatra se ozbiljnim problemom, osim u slučajevima kada je povezano s nekim drugim poremećajima, npr. somnabulizmom (mesečarenjem) i apnejom (prekidom disanja u snu), noćnim strahom (intenzivan strah praćen vrištanjem ili vikanjem koji se javlja u fazi dubokog sna i dete ga se ne seća). Takođe se pokazalo da postoji povezanost sa nekim bolestima, kao npr. s gastroezofagijalnim refluksom ili epilepsijom.

Nemojte buditi dete ako priča u snu. Umirite ga tihim i nežnim govorom.



Kako smanjiti pričanje u snu?
Pre spavanja dete ne bi trebalo biti fizički aktivno, usmerite ga na neku umirujuću aktivnost. Dobro je pre odlaska na spavanje uvesti ugodnu rutinu, npr. toplu kupku, čitanje, pevušenje i maženje. Rutina će pomoći detetu da shvati kako sledi odlazak na spavanje, da se smiri i opusti. Ako se roditelji kasno vraćaju sa posla, mogu biti skloni igranju sa detetom pre spavanja, što treba izbegavati jer dete postaje ekscitirano, pa teže zaspi. Pre spavanja trebalo bi izbegavati gledanje televizije ili igranje video igrica. Nikako nemojte kod deteta razvijati naviku gledanja televizije iz kreveta.


Stavljajte dete na spavanje uvek u isto vreme. Važno je da dete usvoji naviku odlaska na spavanje u isto vreme, čak i vikendom, posebno ako još ne idu u školu. Omogućite detetu dovoljno sna. Nedostatak sna može kod deteta uzrokovati i probleme u kontrolisanju emocija, ponašanju i koncentraciji. Nemojte detetu davati tešku hranu za večeru.  Izbegavajte prejedanje pre spavanja.
Čitajte deci pre spavanja priče koje nisu uzbudljive, napete ili intelektualno zahtevne. Ispričajte vedre, opuštajuće priče.


Ako je potrebno, ostavite blago svetlo u sobi.
Puštajte laganu, umirujuću muziku pre spavanja ili detetu pevušite uspavanku.
Tajna zdravog sna dece i odraslih je biti psihološki opušten tokom dana te telesno i mentalno opušten tokom večeri.



Autor: Mr. sc. Vesna Ivasović, prof. psih. / www.centar-val.hr
objavljeno u časopisu «Mamino sunce»

 

 

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba

  • BAMBINO KOMODA LOLEK NATUR BEIGE DRUGARI

  • BAMBINO KREVETAC HAPPY BELI BEZ FIOKE

  • BAMBINO KOMODA MAJA BELO PLAVA

Slični postovi

Pravila za bebin dobar san

Za bolji san beba

Šta je naše dete sanjalo?

Bebina glavica nagnuta na desnu stranu

0 komentara:

Ostavi komentar

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.