Plačljivo (pekmezavo) dete

Postoji faza kod problematične, hronično cmizdravePlačljivo (pekmezavo) dete dece koja zagorčavaju život i sebi i svojim roditeljima. To je obrazac preterane zahtevnosti koji se uspostavlja nedeljama i mesecima i za čijie je prevazilaženje potrebno jako mnogo vremena.

Od cmizdravog deteta možete da čujete:
- Dosadno mi je!, žali se ona dok napolju pada kiša, ili
- Neću na spavanje, ja bih da gledam televiziju
ali neizbežno izrečene molećivim, kenjkavim, zanovetajućim tonom. Isti zahtev ponavlja se ko zna koliko puta. Većina tih zahteva je sasvim prirodna, u smislu da su to stvari ili aktivnosti u kojima deca uživaju, ali se neprestano ponavljaju i postavljaju se u nerazumno vreme i/ili ne nerazumnom mestu.

Mnoga deca su "pekmezava" samo pred jednim roditeljem, ne pred oba, mada se ponekad odlučuju da probaju kakve su im šanse i kod mame i kod tate. U takvim slučajevima, cmizdravost nije samo navika ili trenutno raspoloženje, već predstavlja i stav prema tom roditelju, ili znak blago poremećenog odnosa sa njim.

U određenom smislu, takva cmizdravost nije neki ozbiljan problem. Međutim, sasvim izvesno je gnjavaža za sve ostale članove porodice i njihove prijatelje, a može i da dovede do ogromne frustracije kod roditelja koji je najčešće sluša.

Zašto roditelji to tolerišu?

Neki roditelji barem nesvesno misle da dete ima pravo da neprestano previše zahteva id a mu se roditelji moraju pokoravati jer su možda krivi zbog nečega – ne pružaju detetu ono što mu je potrebno, ili ga ne vole dovoljno.
Izuzetno savesni roditelji koji su odrasli u atmosferi ispunjenoj stalnim kritikama od strane vlastitih roditelja, i koji se zbog toga lako osete nesposobni, često počinju da podižu svoju decu s blagim osećajem da im nedostaje znanje o tome i sa strahom da će uraditi nešto pogrešno.

Prema tome, često su pokornosti ili krivica ono što roditelje čini nesposobnim da povuku crtu i trenutno se, odlučno i bez rasprave, odupru cmizdravim moljakanjima. Međutim, roditelji plačljive dece obično ne mogu da budu tako određeni. Umesto da kažu: -Ne, ne možeš da dobiješ užinu jer ručak samo što nije gotov, oni se slože: Dobro, prezalogaji nešto. Odmah zatim sledi novi zahtev deteta: - Mogu lid a dobijem keks? Roditelj odgovara: - Nek ti bude, ali samo jedan, ali dete je već shvatilo da je dobilo šta je htelo i s pobedničkimsjajem u očima uzima punu šaku keksa. Deca, ti večiti oportunisti, pravi su stručnjaci da uoče i iskoriste kolebljivost roditelja.

Šta preduzeti?
Pre svega, morate da ustanovite koji vaš stav ohrabruje cmizdravost kod deteta. Možda na neki način vrdate, oklevate, pokoravate se ili se osećate krivi, a sve to, pomešano s neizbežnom razdraženošću koja potiče od toga što se stalno osećate ka žrtva. Ovo je ujedno i najteži deo, jer su roditelji obično sasvim nesvesni bilo čega sem svog nestrpljenja i neprestanih zahteva deteta. Ako ne možete da utvrdite postojanje bilo kakve nesigurnosti u svom ponašanju, pokušajte da razmislite o ostalim razlozima zbog kojih se vašem detetu čini da je neophodno da stalno cmizdri i potom se zapitajte da li možda nesvesno ohrabrujete to cmizdranje – na primer, obraćajući previše pažnje na to ili predajući se, naposletku, da bi zaustavili napad.
Kad roditelji s prirodnim samopouzdanjem  efikasno postupaju sa svojom decom, obično to čine u prijateljskom maniru, istovremeno s jasnoćom i odlučnošću. Kažite šta imate, postavite granice i prijatno, ali odlučno završite svaki dalji razgovor.

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.