Često se desi da ne shvatamo postupke svoje dece.
Kako to razmišljaju dečica od četiri i pet godina i zašto se ponekad ne razumemo?
Deca misle na drugačiji način nego odrasli. Zbog toga ne možemo reći da je dete čovek u malom. Način na koji ono pristupa i tumači svet koji ga okružuje razlikuje se od toga kako istom tom svetu mi odrasli pristupamo.
Razlike potiču pre svega od toga što dete nije u stanju tako jasno da odvoji ono što je deo mašte od onoga što je stvarnost. Upravo zbog toga se svaki roditelj suočava sa detetovim strahom od veštica i gusara. U tim situacijama teško je detetu objasniti da nema razloga da se plaši, jer ti likovi nisu stvarni. Obično je magična rečenica koja smanjuje detetov strah: "Ma to je samo kao bajagi, zato nema razloga da se plašiš."
Plava jabuka
Nekada izgleda kao da dete ne zanima to kako stvari oko njega zaista izgledaju. Ako vaše dete najviše voli plavu boju, sasvim je moguće da će jabuku koju nacrta obojiti u plavo. Na vaše pitanje zašto je to uradilo, dobićete za njega sasvim valjan odgovor: "Pa ja najviše volim plavu boju". Takođe vam se može desiti da vaš mališan poželi da dobije za rođendan duha iz Aladinove lampe ili isto onako ružičasto kuče kao ono koje je viudeo u crtanom filmu.
Osim ovih specifičnosti, detetu ovog uzrasta najčešće je teško da u situacijama kada nama nešto nije jasno shvati šta to odrasle buni kada njemu sve izgleda savršeno razumljivo. Tako možemo na često naše "Zašto?" dobiti iz detetove perspektive sasvim jasan odgovor: "Zato". Naime, deci nije jasno da su želje i interesovanja drugih često različiti od njihovih.
Pa na primer, deca nemaju potrebu da objasne svoj crtež i ako nama može biti teško da razumemo da li je na crtežu nacrtana mama ili vaspitačica. Specifičnost na tom uzrastu je i to da deca ne mogu jasno da odvoje subjektivne pojave od objektivnih. Mališani često smatraju da se snovi nalaze u prostoriji i da ih, dok oni sanjaju i drugi mogu videti.
Avion je živ!
Takođe, slična je stvar i sa mislima. Pod određenim okolnostima, deca smatraju, da se i one mogu videti i čuti. S druge strane, deca mogu da smatraju da su avioni, more ili oblaci živi. Međutim, interesantno je da za većinu dece predškolskog uzrasta biljke nisu žive. Detetu je pogotovo teško objasniti pojave čija priroda nije onakva kako to na prvi pogled izgleda.
Ono na ovom uzrastu ne može lako da shvati kako to da se zemlja kreće oko sunca, kada ono vidi kako se sunce u toku dana pomera. Kada pokušavaju da objasne svet oko sebe, deca često daju dosta protivrečna objašnjenja. Ono što je važno imati na umu, je da postojanje protivrečnosti nije, kao što neki roditelji misle, rezultat slabe koncentracije ili pomanjkanja inteligencije, već karakteristična odlika mišljenja dece ovog uzrasta. U prilog tome je i činjenica da mališani često nisu svesni postojanja nekog nesklada u njihovim objašnjenjima.
Kakva je uloga nas kao roditelja?
Sve ove razlike u načinu razmišljanja između nas i dece mogu stvoriti neke zanimljive nesporazume. Nekada je nama teško da razumemo njih, a njima da razumeju nas. Problem postaje još veći kada mališan treba nešto da objasni svom mlađem drugaru. Često smo svedoci da u takvoj situaciji dete brzo gubi strpljenje i nerazumevanje mlađeg deteta kao razlog da ga proglasi glupim. Česte svađe i tuče među decom izazvane su ovim tipom nerazumevanja.
Tu je uloga nas kao odraslih dosta delikatna. Mi smo ti koji treba da pomognemo detetu da se snađe. Pritom, bićemo uspešniji ukoliko nam je jasno da je način na koji oni razmišljaju ponekad drugačiji od logike odraslih. U stvari, mi smo ti koji polako oblikujemo dečije mišljenje tako da ono postaje slično mišljenju nas odraslih. Treba imati na umu da se taj prelaz ne dešava preko noći i da je sasvim normalno da dete i postepeno usvaja logički način mišljenja i zaključivanja
Autor: Dejan Videnović, pedagog
Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj
internet prodavnici MAMA I BEBA
-
-
Vežbaj mozak: sklekovi za vijuge
-