Kada su deca spremna za samostalno letovanje

Iz perspektive roditelja, često se postavlja pitanje kada prvi put pustiti dete da ode samo na letovanje. Kada su deca spremna za samostalno letovanje Iako se obično navodi uzrast od 16, 17 godina, takva odluka zavisi od niza faktora. U osnovi je poverenje koje se stiče godinama time što se dete postepeno priprema za samostalan život. U stvari, ceo proces vaspitanja treba razumeti kao pomoganje detetu da se osamostali, uz davanje poruke da se na roditelja uvek može osloniti.

U našoj kulturi se deci prečesto upućuju reči "nemoj" i "pazi". Sve krajnje naivno počinje sa "Pazi pašćeš", čime roditelji sputavaju i pasiviziraju dete, iako iz najbolje namere. Za najraniji uzrast je najvažnije da se dete ne sputava motorno, da se slobodno vrti, da skače, jednom rečju uživa, što je neophodno za bazično samopouzdanje i samostalnost. Naravno, važno je detetu dosledno postaviti granice da ne radi ono što može da bude opasno po zdravlje, uz predhodni dogovor oba roditelja , a dalju podršku familije. Prečestim ponavljanjem zabrane se istroše i nisu efektne.

Ako se dete od samog početka podiže samostalno, ono to doživljava kao "verujem da možeš, imam poverenja u tebe" i biće srećno da to poverenje opravda. Ako ima dozvolu da kaže šta mu neodgovara, ako ne krije ocene jer nema potrebu za tim (za jedinicu ne dobija batine isto kao što ne dobija bicikl za peticu, jer uči za znanje a ne za ocenu i za sebe a ne za familiju), ako od samog početka ima zadatke shodno svom uzrastu (skupljanje igračaka, pa pomoć u kuhinji i kupovini, pa domaći zadaci, sport i slično), znači da je uspostavljena dobra komunikacija između roditelja i deteta, pa se može pričati o svemu, pa i o samostalnom odlasku na more sa društvom.

Ako je tinejdžer već imao iskustva odvajanja odlaskom kod bake i deke ili sa sportskim klubom, biće mnogo lakše. Umesto zabrana tipa "nemoj", važnije je u najkraćim crtama, uz jasna i kratka upustva, popričati o zamkama letnjeg odmora i načinima prevazilaženja tih situacija (šta ako se drug napije a hoće na plažu, ako se ostane bez para pred kraj odmora, ako ga pokradu, ako bude u središtu tuče, ako ga/je nepoznati pozovu na čamac, u kola i slično). Ne treba trošiti reči i razvodnjavati priču o zdravom sunčanju i slično, to već zna. Važno je podvući prioritete: Bez dovođenje u opasnost sebe i društva sa kojim ide. Bitno je precizirati dogovor o javljanju ("Sve je ok" je minimum, a po potrebi i duže).

Važno je da roditelj proceni da li je zrlost deteta u skladu sa njegovim godinama. Prvo veće odvajanje je stres za sve, ali je za tinejdžera i uživanje.

Za razliku od tzv. primarne scene u kojo je dete posmatrač i na svoj specifičan način obrađuje eksplicitno ispoljavanje strasti roditelja, skovala sam termin "sekundarna scena" u kojoj se roditelj suočava sa odrastanjem deteta i njegovom seksualnošću, što može aktivirati razne kontratransfere.
Inače, privremeno odvajanje od dece tokom odmora mnogi roditelji doživljavaju kao "sindrom praznog gnezda". Posle početnog tugovanja mogu sagledati prednosti takvih aranžmana (imaće više vremena za sebe jer nisu samo roditelji već i supružnici).

Autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.rs / www.PharmaMedica.rs

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba