Da li je moje dete usamljeno?

Mnogo roditelja se često upita je li njihovo dete – usamljeno dete. Često pate jer i njihovo dete pati, jer vrlo često od deteta čuju izjave poput "Mama, deca se na odmoru ne žele igrati sa mnom" ili "Tata, zašto mene uvek izaberu zadnjeg za neku igru?".

Da li je moje dete usamljeno?

Čovek je po svojoj prirodi društveno biće, a usamljenost i izolacija najteže padaju baš deci školskog doba. Većina dece u svojem razvoju prolazi kroz faze u kojima se "muče" sa uspostavljanjem prijateljstava, ili kroz učenje veština pregovaranja svojih različitosti u održavanju tih prijateljstava. Te česte, razvojno uslovne "muke" često ne zahtevaju zabrinutost.

Ono što deci u takvoj fazi treba je razgovor i podrška u njihovim poduhvatima prijateljstva. Iako takva dečja iskustva ne ukazuju nužno na činjenicu da je dete usamljeno, u nekim slučajevima, ukoliko se na to ne obrati dovoljno pažnje, može predstavljati početak detetovog puta prema usamljenosti.

Usamljena deca nisu jednostavno – sama, već su odvojena od onoga što je od vitalne važnosti za njihovrast i razvoj kao ljudske jedinke. Njihova usamljenost ih odvaja od tri važna područja: povezanosti sa odraslim osobama (roditeljima, rodbinom, učiteljima ...), povezanosti sa svojim vršnjacima, povezanosti sa značajnim aktivnostima. Kada se to poveže s detetovom (ne)sposobnosti za izražavanje svoje unutaršnje frustracije i bola, dete počinje osećati da ga niko ne razume ili primećuje, oseća se bespomoćno, kao da nigde ne pripada. Razvijaju se osećaji usamljenosti, bezvrednosti, besmisla i nesigurnosti u svet koji ga okružuje, što sve može predstavljati i početak razvoja simptoma depresije.

Šta treba svakom, a posebno usamljenom detetu?
Porodične aktivnosti i povezanost sa važnim odraslim osobama. Deca trebaju više od dobronamernih roditelja – trebaju roditelje koji su emocionalno dostupni. Roditelji su ti koji detetu pomažu da stvore smisleni život, emocije i ponašanja, a takve životne lekcije se usvajaju kad su dete i roditelji emocionalno povezani.

Povezanost sa vršnjacima. Vršnjačke veze su od vitalne važnosti za detetov razvoj, bio to "samo jedan" najbolji prijatelj ili npr. grupa prijatelja koji sa njim treniraju fudbal u istom klubu. Aktivnosti koje daju širi smisao, lični interesi ili hobiji. Život je pun smisla kad dete oseća da učestvuje u nečem vrednom ili većem od njega samog.

Aktivnosti koje dovode do prihvaćanja samog sebe. Usamljeno dete treba nadu da je, bez obzira na svoje muke odrastanja, neuklapanja u društvo ili razvijanja interesa, posebno i vredno takvo kakvo jeste. Ukoliko dete dobije priliku izraziti svoja unutrašnja iskustva, dobija i priliku za razvoj samopoštovanja pa i osećaj kontrole nad vlastitim životom.

Kako pomoći usamljenom detetu?
Socijalne veštine se mogu (na)učiti. Roditelji mogu svom detetu pokazati šta to znači biti prijatelj, ali ne mogu mu stvoriti njegove prijatelje ili mu pomoći da ih zadrži, to će morati naučiti samo. Evo nekih saveta kako mu ipak olakšati taj proces:

Igra je bitna! Stvorite mnogo prilika za igru i socijalizaciju vašeg deteta sa drugom decom. Ukoliko dete ima naporan i prenatrpan svakodnevni raspored, pokušajte ga malo "rasteretiti" kako bi imalo dovoljno vremena za igru i druženje. Ako je vaše dete stalno nedostupno drugoj deci, deca će u svojim druženjima naučiti da ne računaju na njega. Pobrinite se da redovno odlazi kod svojih prijatelja ili da se često igraju vani. Isto tako, dozvolite svom detetu da zove prijatelje na igru u svoj dom.

Budite svesni ponašanja svog deteta prema drugoj deci. Npr. deca koja ne vole deliti, deca koja su sklona biti dominantna, agresivna ili koja vole zapovedati, obično imaju dosta poteškoća u uspostavljanju i održavanju prijateljstava. Pomozite detetu u razvijanju empatije i veština slušanja time što će postati svesnije osećaja svojih prijatelja. Razgovarajte sa njim o načinima na koje može upravljati svojim osećajima. Deca školskog doba obično iskazuju viši stupanj samokontrole u odnosima sa drugim ljudima, kao i razvijeniji osećaj empatije.

Budite prijatelj. Svojim prijateljstvima, pomaganjem i poštovanjem drugih ljudi pokažite šta to znači biti prijatelj. Podstaknite ga da bude korisno, ljubazno i uslužno, time što će vam npr. pomoći u pripremama za dolazak gostiju ili što će preuzimati njihove kišobrane, odnosno usvajati važne socijalizacijske veštine. Dajte mu do znanja koliko cenite njegov doprinos.

Upoznajte svoje dete. Budite svesni stvarnih interesa svog deteta i njegovih karakternih osobina. Odrasli ljudi se razlikuju po stupnju svoje društvenosti, pa tako i deca. Ne silite ga da postane nešto što ono jednostavno nije. Prihvatite činjenicu da je dete zadovoljno time da ima "samo" 1-2 bliska prijatelja ili to da ga jednostavno više privlače individualne aktivnosti. Naučite razlikovati detetovu usamljenost i izolaciju od njegove urođene, karakterne potrebe da nešto više vremena provodi samo sa sobom, bez osećaja usamljenosti. Takvom detetu pomozite u sticanju hobija koji odražavaju njihove interese ili individualnu kreativnost, što bi naknadno moglo predstavljati i osnovu za deljenje svojih interesa sa drugima.

Ne nastojte dete po svaku cenu učiniti "previše drugačijim". Tokom svojih školskih godina, većina dece ne želi izgledati ili osećati se drugačije od ostale dece. Jedan od najvažnijih "zadataka" tog doba je – uklopiti se. Dosta roditelja želi da im se dete na neki način "izdvaja" iz gomile, ali to je najčešće u velikom konfliktu s onim što deca tog doba stvarno žele, a to je biti deo grupe. Dete koje je "previše drugačije" od ostale dece predstavlja potencijalnu metu za zadirkivanje, izolaciju i druge oblike vršnjačkog nasilja.

Podstaknite dete da razvija prijateljstva sa "društvenijima" od sebe. To verovatnije dovodi do toga da će taj "društveniji" prijatelj pozitivno uticati na vaše dete. Iako bi vam se sam početak njihovog druženja mogao učiniti "grbavim", dete bi kasnije moglo početi slediti primer svog prijatelja, čime bi se postepeno počelo graditi i njegovo samopouzdanje narušeno usamljenošću i izolacijom. Podstaknite dete da se druži i sa mlađima od sebe. Kroz vođenje i "mentorstvo" mlađe dece, starije dete povećava svoj osećaj samopoštovanja, razvija društvenu odgovornost te poboljšava svoje komunikacijske veštine.

Podstaknite dete da pohađa neke grupne aktivnosti. Grupe zahtevaju komunikaciju i socijalizaciju. Usamljeno dete će tako naučiti izražavati se pred drugima, deliti sa njima svoje sposobnosti, dok će mu njegovo učestvovanje u grupnim aktivnostima pomoći u razvijanju osećaja ponosa prema vlastitim postignućima te povećati njegovo samopouzdanje. Ipak, dajte detetu vremena da se polako privikne na grupu, da je samo "isproba", i ostavite mogućnost odustajanja, ako stvarno to želi. U adaptaciji će mu ispočetka svakako više pomoći manje grupe, od 3-5 članova. Zapamtite, dete mora osetiti svoju sigurnost u grupi, a manja grupa ga neće toliko preplašiti. U velikim grupama se među decom razvija poprilična količina zahtevnih odnosa, tako da usamljeno dete neće steći puno prilika za uživanje u druženju.

Zadajte detetu posebne zadatke. Ovo je savet koji se može primeniti i kod kuće i u školi. Ispunjavanjem posebnih zadataka (npr. samostalan odlazak u trgovinu, pospremanje svoje sobe, pomaganje u svakodnevnim poslovima, i slično) dete će naučiti neke strategije i tehnike koje može primeniti i u grupnim aktivnostima. Dopustite mu da samo obavi zadani zadatak, da shvati kako u njega imate potpuno poverenje.

Autor: Ana Plazonić Fabian, prof. / www.skole.hr

Literatura
Davis, D. (1999). Child Development – A Practitioner's Guide. The Guilford Press, New York.
Klarin, M. (2006). Razvoj djece u socijalnom kontekstu – Roditelji, vršnjaci, učitelji – kontekst razvoja djeteta. Naklada Slap, Jastrebarsko.
Vulić-Prtorić, A. (2004). Depresivnost u djece i adolescenata. Naklada Slap, Jastrebarsko.
http://www.parentscanada.com/

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba