Upoznavanje budućeg učenika sa ciljevima i zadacima školskog rada
Pre nego što se dete nađe u školskoj klupi,
potrebno ga je pripremiti i upoznati sa ciljevima i zadacima škole i rada koji je u njoj zastupljen. Školu detetu treba prikazati realno, tj. onakvom kakva ona zaista jeste. Tu nisu potrebna ni preterana ulepšavanja niti zastrašivanja.
Kroz razgovor sa roditeljima dete treba da shvati školu kao nešto lepo i veliko, kao ustanovu u kojoj će da usvoji mnogo korisnih znanja, u kojoj će da upozna i stekne svoje buduće prijatelje. Upoznavanje deteta sa ciljevima i zadacima škole i rada osnovni je preduslov da se kod budućeg učenika razvija potreba za radom, da se razvijaju različiti motivi, interesovanja i navike, bez kojih se ne može ni zamisliti njegovo napredovanje.
Primeri i pokazivanje
U razvijanju radnih navika kod mlađih učenika najveću ulogu ima primer odraslih. Značaj primera se povećava ukoliko on dolazi od onih koje dete voli. To su prvenstveno roditelji, a kasnije i nastavnici. Dakle, živi primeri okoline najjače deluju na formiranje radnih navika deteta, što je najznačajnije za prve mesece njegovog školskog života.
Polaskom u prvi razred osnovne škole, dete stiče izvesne radne obaveze sa kojima njegova ličnost biva aktivirana. Pokazivanjem kako treba pisati i čitati, nastavnik kod svojih učenika razvija određene radne operacije koje oni treba da usvoje. Tako se na času stvara radna atmosfera, u kojoj nastavnik pokazuje i tumači, a učenici usvajaju određeno znanje. Praktični primeri i pokazivanje odraslih podstiču i motivišu učenika da i on sam pristupi određenom radu: napiše i nauči slova, nacrta kuću, pospremi svoj radni sto i knjige i sl. Marljivost i rad starije braće i sestara takođe razvija interesiranje učenika za rad i ljubav prema radu.
Uvežbavanje naučenog
Radne navike se ne mogu formirati bez dugog vežbanja i sistematskog ponavljanja. Vežbanje se sastoji u ponavljanju neke intelektualne radnje sa kojom se stiče određena veština i automatizuje navika. Nastavnici i roditelji se ne smiju zadovoljiti samo time što su učeniku pokazali kako treba da obavlja datu radnju. Da bi dete naučilo pisati, čitati i računati, nije dovoljno samo nastavnikovo pokazivanje, već je potrebno da, svakodnevnim vežbanjem, učenik stekne naviku da često piše, čita i računa, ali i onda kada to niko od njega ne zahteva.
Pre svakog vežbanja, detetu treba razjasniti koje će radne operacije vežbati, kako će ih vežbati, i koja je svrha toga rada. Domaći zadatak koji zada nastavnik ima za cilj da učenik kroz nju što bolje ovlada određenim gradivom, da ga što detaljnije shvati i usvoji, a sa druge strane, ona pred učenika postavlja jednu radnu obavezu.
Rezultati vežbe su najbolji ako se ona u početku obavlja kraće, sa manjim razmacima, a kasnije sve duže, ali sa većim razmacima. Što učenik više vežba, time će i njegova samostalnost u obavljanju radnji biti sve veća, a pomoć odraslih sve manja, jer se samo vežbanjem mogu steći dugotrajne radne navike.
Kontrola i interesiranje za učenikov rad
Od prvog dana po polasku u školu, roditelji trebaju razgovarati sa svojim detetom da bi saznali da li je ono učestvovalo u školskom radu, pitanjima: Jesi li nešto danas odgovarao?, Šta ste učili u školi?, Šta imaš za domaći?, itd. Ali, ta pitanja ne smu detetu postati dosadna i prerasti u stalna zapitkivanja, nego kod deteta treba stvoriti potrebu da o dešavanjima u školi samo priča. Ova pitanja trebaju dete samo podstaknuti na to.
Roditelji trebaju znati sadržaj domaćeg zadatka za svaki dan, ali to ne znači da oni trebaju i rešavati. Učenik treba samostalno obavljati svoje školske dužnosti, uz određenu potrebnu pomoć roditelja. Ukoliko se kontrola učenikovog rada bude sprovodila svakodnevno, kod njega će se razviti disciplinovan odnos u izvršavanju radnih obaveza. Kod učenika koji je stekao određene radne navike, sa njegovim razvojem učestalost kontrole će se postepeno smanjivati, sve dok potpuno ne iščezne.
Dnevni raspored učenikovih dužnosti
Dnevni raspored učenikovih dužnosti je sastavni deo svih navedenih postupaka u procesu razvijanja radnih navika. „Ako se izvesne radnje obavljaju tačno u određeno vreme svakog dana, ovo će se lakše učvrstiti kod dece i dolaziće kao nešto sasvim normalno, bez čega se ne može.“
Učenika, dakle, treba navići da sve obaveze obavlja u tačno određeno vreme, da rešavanju zadaće pristupa posle jela i odmora, i da jednom započeti rad neizostavno uradi do kraja. Planiranjem svoga rada učenik može da kontroliše i kritički posmatra svoj rad i korišćenje vremena, pa će se truditi da raspoloživo vreme što bolje iskorisiti, čime će ubrzavati tempo svoga rada, što je značajna vaspitna mera.
Kao što utvrđeno vreme za rad ima svoj značaj za postizanje važnih uspeha, tako i mesto rada treba biti stalno. Stalno radno mesto mobilizuje učenika na aktivnost, utiče na njegovu koncentraciju i pojačava njegov radni potencijal. Jer, kada učenik seda za svoje radno mesto, njegovo celo biće se usmerava na posao koji ga na tom mestu čeka. Ukoliko dete promeni radno mesto, ono se odmah nalazi u novoj situaciji, okruženo drugačijim predmetima koji odvlače njegovu pažnju i udaljavaju ga od sadržaja koji treba da usvoji.
Nakon što se utvrdi stalno vreme i mesto rada, i dete se na to navikne, nepredviđeni pojedinačni izuzeci zbog određenih okolnosti neće predstavljati neki problem, jer će se dete odmah nakon toga vraćati svom stalnom rasporedu radnih aktivnosti.
Odgajanje svesnog odnosa prema formiranoj navici
Kada se kod deteta formira određena radna navika, važno je da dete postane svesno svog delovanja i potrebe za radom. Detetu, pre svega, treba objasniti zašto je važno da kontinuirano radi, a ne da mu se rad nameće bez ikakvih objašnjenja. Kod deteta treba razviti i osećaj odgovornosti, na koji će se ono pozvati svaki put kada mu ne bude po volji da nešto uradi. Deca vole da su za nešto odgovorna, posebno ako im se to predstavi na lep način. Vole da se osećaju važnim, da znaju da drugi imaju u njih poverenja, da se ponašaju kao odrasli...
Ovde je od presudnog značaja lični primer roditelja i uspostavljanje dogovora sa detetom. Jer, ako su roditelji neodgovorni i zaboravljaju da obave neke poslove, ili ih stalno odlažu, stalnim upućivanjem deteta da treba da radi oni dolaze u kontradikciju između svojih reči i dela. To detetu sigurno neće promaći, ma koliko se roditelji u ovom slučaju pozivali na autoritet. Ako traže od deteta odgovornost i savesnost u radu, onda i same roditelje trebaju krasiti te osobine.
Da bi kod deteta razvili radne navike, potrebu za radom i osećaj odgovornosti, roditelji bi sami trebali da „poseduju“ sve navedeno. Zato im treba sugerisati - stalnim nagovaranjem deteta da radi domaći i uči dok oni gledaju televizor ili razgovaraju, neće postići efekat. Dete će ih, pod uticajem njihovog autoriteta, poslušati, ali će to raditi bezvoljno i pri tome će stalno misliti na ono što roditelji rade. Ako žele da dete obavlja svoje obaveze, onda u to vreme i oni sebi trebaju naći neki posao, kako bi dete bilo svesno da svi u kući, pa i ono, rade. Ako roditelji nastoje da kod deteta razviju naviku čitanja knjiga, najbolje će to postići ako i sami budu čitali knjige, u slobodno vreme ili pred spavanje. Samo ličnim primerom, odnosno, odgovornim odnosom prema radu, roditelji mogu kod deteta razviti potrebu i ljubav prema radu.
Radne navike koje dete stekne odmalena osnova su za dalje formiranje u školi, i kao takve ostaju kroz celi život. Osim toga, radne navike pomažu razvijanju fizičke snage deteta, izoštravaju njegove intelektualne snage i sposobnosti, jačaju njegovo strpljenje i volju, čime ono postaje vrednije i sposobnije za snalaženje u novim životnim situacijama. Navikavanje deteta na svakodnevno obavljanje radnih obaveza doprinosi oblikovanju njegovog karaktera i sposobnosti, te razvija svesnost o korisnosti rada. Time će se postaviti i osnova njegovom moralnom liku, odnosno razvijanju osobina požrtvovanosti, odvažnosti, marljivosti, što je preduslov uspešnosti života i rada svakog pojedinca.
Autor: Medina JUSIĆ-SOFIĆ, prof. / www.novihorizonti.ba
Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba
-
Malo zeleno drvo - Selina Lovren
-
Bebina crno-bela knjiga - Životinje
-