Zašto (ne) voditi decu u planine

Na početku ćemo navesti pet, najvažnijih, zaista zlatnih pravila! Zašto (ne) voditi decu u planine

1. Planirajte, ali ne pretjerujte
Ovo je sigurno najvažnije pravilo! Dobro razradite celi izlet i pritom ne pretjerujte – radije odvojite više vremena za odmor, a izlete sa 5-6 sati hoda, puno uspona i silazaka i sličnim ostavite za neko drugo društvo. Na ovoj tačci jako često posrnu i najiskusniji planinari (pa i ja, priznajem), jer su želje često veće od mogućnosti, a dečja snaga i veselje ipak imaju granica i kad se one prekorače tad deca postanu nervozna i sam izlet više nije veselje ni roditeljima ni deci. Isto tako, radije isplanirajte malo duži izlet, pa po nekoj zanimljivoj stazi (recimo uz potok ili uz pentranje po stenama), nego kraći po nekoj dosadnoj (npr. po šumskoj stazi), deci će biti zanimljivije.

2. Povedite i njihove prijatelje
Ako je moguće povedite i njihove prijatelje, najbolje vršnjake. Ovaj pristup čini čuda – dete, koje inače hodajući samo sa roditeljima beskrajno cendra i ništa mu se ne da, često se u društvu sa prijateljima pretvori u beskonačnog entuzijasta za hodanje, trčanje i zabavu.

3. Pripremite sebe na ono što vas čeka
Nervozu i žurbu ostavite kod kuće, ovde vam sigurno neće pomoći. Ako je izlet dobro isplaniran, tada neće biti velikog razloga za žurbu (izuzetaka može biti, naravno, posebne okolnosti, bolesti itd), a vi ćete imati puno podataka o odredištu izleta, znaćete poneku zanimljivu pričicu ili neobičan podatak, znaćete gde se nalazi neka zanimljivost koja bi decu mogla zanimati, stena sa pogledom, mala pećina ili možda potok sa lepim mestom gde ćete moći zapaliti vatru ili trgovina sa sladoledom negde pri kraju izleta. Nije loše pripremiti i po neku igru ili možda igračku iznenađenja ... ili samo baterijsku lampu za razgledavanje neuređene pećine ili šibice za paljenje vatre. Mi ćemo možda lako preboleti preskakanje najavljenog roštilja, ali deca vam to neće moći oprostiti tako lako!

4. Pripremite i njih na ono što vas čeka
Još kod kuće im nabrojite zanimljivosti izleta i tad će sigurno još radije krenuti na sam izlet i čekati ga sa iščekivanjem. Isto tako, diskretno spomenite manje ugodne strane izleta – strme uspone, dosadne delove puta itd. – ali i spomenite što ih zanimljivo čeka nakon njih, od ručka do nekog vodopada ili omiljene igračke.

5. Ponesite sve što vam treba i još ponešto
Izleti sa decom nisu baš najbolji trenuci za ispitivanje optimizacije opreme za izlet. Obavezno ponesite sledeće:

• Hrana i piće - dovoljna količina hrane i pića je samorazumljiva, pa treba je nositi čak i kada planiramo pauzu u nekom domu – jer se može desiti da naiđete na zatvorena vrata obično otvorenog doma, pokvareni šporet ili pak samo red za hranu od 30 ljudi, a naši potomci plaču za ručkom.
• Rezervna odeća – ona je isto obavezna: dete se nekad samo malo zablati, no ponekad padne i u potok ili samo prevrne po sebi čašu vode ili tanjur supe, a manja deca se ponekad i popiške ili ukakaju u gaće - a za sve to treba biti spreman. Nije loše razmisliti i o rezervnoj obući, pogotovo zbog blata ili snega. Isto tako, ne zaboravite rezervne pelene za malu decu.
• Lekovi - dobro je imati najosnovnije lekove – hansaplast, zavoj, nešto za lečenje udaraca, probavnih problema i temperature.
• Igračke – nemojte ih nositi na vreće, ali po neka omiljena igračka ili knjiga čuda stvara, pogotovo kod manje dece! Veći će se ipak dobro zabaviti za vreme vožnje do ili od odredišta uz neki strip, knjigu ili sa blokom za crtanje i pisanje.
• Šeširić i kapa protiv sunca, krema sa velikim faktorima – mi odrasli na to često zaboravljamo, ali dečija koža je nežnija od naše i zato je trebamo dobro zaštititi. Izbegavajte planinarenje sa vrlo malom decom po visokim planinama ili sredinom dana, pogotovo leti ili za vreme sunčanih snežnih dana kad je sunčevo zračenje najjače.

Nakon svega ovoga otvaraju se neka nova pitanja. Na primer, šta sa decom koja još ne hodaju? Koliko dugo mogu hodati veća deca?

Najmanju decu (do cca 1 godine starosti) najbolje je nositi u marami. Ona osigurava pravilno držanje deteta i u prvih 6 meseci kad ono još ne može držati samo svoju glavicu, a osigurava majčinu (ili očevu) blizinu i toplinu. Dečije nosilice spreda, nisu posebno praktične ni udobne za nošenje ni roditeljima ni deci pa ih je bolje izbegavati.

Za veću decu (od cca 1 godine pa nadalje) su ipak najbolji ruksaci u kojiam se dete nosi na leđima – udobni su, dete u njima može i jesti, odspavati, gledati okolinu ... jedina im je mana da su deca u njima dosta visoko pa ih može zakačiti poneka grana ili možda stena u pećini pa o tome mora razmišljati onaj ko nosi dete.

Dete od oko 3 godine starosti je već spremno za samostalan hod i zahteva tek po koje kraće nošenje npr. pred kraj izleta. Izlet od recimo sat hoda (mereno za odrasle) je sasvim moguć, naravno, uz pauze, a za orijentaciju možemo uzeti da će taj izlet trajati dvostruko duže nego što je naznačeno za odrasle osobe.

Dijete od 5-6 godina je već sposobno i za duže izlete, 4 sata hoda su potpuno izvodljiva u jednom danu, a vreme hoda za odrasle osobe potrebno je povećati samo za 20-tak posto.

Što se tiče nosilica, odnosno ruksaka za nošenje dece – njih se može naći u specijalizovanim prodavnicama dečije i sportske opreme, iako izbor obično nije velik. Nekada neki model naiđe i u velike hipermarkete, ali tada je reč o proizvodima za koje se treba zapitati kojeg su kvaliteta odnosno praktičnosti . Nekakvo generalno pravilo je da su modeli sa većom cenom obično solidni, dok su oni jeftiniji slabijeg kvaliteta ili upotrebljivosti. I, nikako ne zaboravite – nemojte ostavljati dete da sedi u nosilici spuštenoj na zemlju bez nadzora! Koliko god nosilica bila stabilna, dete je može prevrnuti i mogućnost ozlede kod pada nije mala.

A sad sledi malo lepša tema: šta je to što je deci zanimljivo u planinama? Evo samo kratkog izbora!

• Logorska vatra – ovo je veći favorit skoro svih, od skupljanja granja za vatru, samog paljenja,...
• Igre uz i u vodi – puštanje brodića, pravljenje brane, gackanje po vodi (ako nije prehladna) ...
• Livade – od fudbala do frizbija, badmintona ...
• Vrhovi – pogledi na okolinu, pisanje planinarskih dnevnika, pregledavanje upisnih beležnica ...
• Priče – svako brdo, svako selo, svaki vrh ... ima neku svoju priču, zanimljivost, razlog zašto je nazvano ovako ili onako – ispričajmo im, to ih zanima!
• Planinarski domovi – razgovori sa domarima, starinske peći i razne alatke, cepanje drva i loženje vatre, spavanje na madracima i u vreći za spavanje ...
• Prevoz – u današnje doba kad prevladava auto vožnja voz ili autobusom je prava avantura, a još više ako se vozi npr. žičarom ili možda čak nekom brdskom železnicom, skelom ...
• Vlastita odgovornost – vole sami pakovati svoj ranac (i nositi ga!), imati svoju čuturicu, planinarski dnevnik, vreću za spavanje ...

A kakvi su mogući problemi?

• Umor i dosada – s tim problemom se suočavamo gotovo na svakom izletu u ovom ili onom delu, a glavni razlog je ipak više dosada nego umor. Tada treba biti maštovit i krenuti sa pričama ili igrom (nešto tipa asocijacije je odlično!) i skrenuti pozornost na zanimljivije teme.
• Bolesti – na sreću, to se ipak retko dešava ... ali, zato i nosimo sa sobom osnovnu apoteku.
• Hrana – najlakše je malim bebicama koje majka može podojiti svuda vani, pa čak i zimi (osim ako baš nije jako hladno i vetrovito). Veći ipak postaju često izbirljivi pa im ne paše supa iz doma, jer nije kao u vrtiću ili je hleb prestar ili bi samo jeli čokoladu ... no kad dođe kriza tad sve jedu!
• Pad u blato, potok i slično – zbog toga nosimo rezervnu odeću i ponekad i obuću!
• Presvlačenje pelena – nije ugodno po hladnoći, a u planinarskim domovima je ponekad gužva ... obično se ipak nađe negde neko mesto, bilo na klupi u kuhinji, pred domom u zavetrini, na madracu spavaonice ...

I kad sve ovo savladate, sve napravite kao što je preporučeno, doživite nekoliko lepih i idiličnih te nekoliko nervoznih trenutaka, i kad je već sam izlet za vama i na kraju dana se polako vozite kući, deca opijena umorom i svežim vazduhom spavaju, a roditelji osećaju ugodan umor u mišićima i potiho pričaju ... zapitajte se da li je vredelo!

Vjerujem da već znate odgovor!

Autor: Vanja Radovanović
Posetite : www.plsavez.hr

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba