Bumerang roditeljskog ponašanja

Onako kako se vi ponašate prema detetu – dete će se ubrzo ponašati prema vama. Izađite iz začaranog kruga. Budite dobar model za kopiranje.

Većina roditelja voli da se hvali kako u svojoj porodici neguje odnose poverenja i ravnopravnosti između dece i roditelja. Pa ipak, svima su poznate situacije kada dete pita: Zašto ja ne mogu a ti možeš… (da pušim, gledam duže TV, lažem…) a roditelj odgovora: Drugo sam ja.

Šta to u stvari znači? Kako je detetu zabranjeno ono što smo sami sebi dozvolili? Koliko dopuštamo slobode sebi a koliko njima? O kakvoj ravnopravnosti mi govorimo? Da li naša deca zaslužuju takvo naše ponašanje i takve odgovore? Kako će primer koji im dajemo uticati na njih? Može li nam se naše sopstveno loše ponašanje vratiti kao bumerang?

Laganje. Mi, kao odrasle osobe slažemo mnogo puta u toku dana, a da toga najčešće uopšte nismo svesni. Svaki put kada vas neko upita: »kako ste«, a vi odgovorite: »dobro«, vrlo verovatno tako odgovarate ne zato što se zaista osećate dobro, već zato što nemate dovoljno bliskosti za dublju komunikaciju, nemate vremena, ili mislite, da se zapravo, nikoga ne tiče vaše raspoloženje. Međutim, ma koliko puta mi slagali u toku dana, obično ne tolerišemo ni najmanju laž svog deteta. U želji da budemo potpuno upućeni u njegov život, da imamo kontrolu (mislimo da ćemo tako moći dete bolje da zaštitimo), zaboravljamo ne samo da dete ima pravo na svoju privatnost i odluku da nam nešto ne kaže, već da je i za njega samog dobro da ume ponekad i da slaže.

Uostalom, razmislite samo šta bi se dogodilo kada bi neko, na primer, vaše dete u svakom trenutku i svima govorilo samo istinu (na primer:«Šta to gledaš?« pita učiteljica, a ono odgovara: »Gledam kako si ružna!«).

Konačno, ne zaboravite da svaki put kada se naljutite na dete jer vas je nešto slagalo – ono je to naučilo upravo od vas. Podrazumeva se da ga tome niste učili svesno i namerno, ali upravo iz brojnih situacija kada je dete gledalo vas na delu, ili lagalo umesto vas, ono je primilo poruku da je laganje u vašoj kući dozvoljeno, jer ga i vi koristite, i da se iz toga mogu izvući nekakve koristi. (na primer: »Ako me zove.... reci da nisam tu«, kažete detetu dok zvoni telefon na koji vi ne želite da se javite).

Cigarete i alkohol. Različiti oblici zavisnosti nisu preporučljivi ni za odrasle, ni za decu. Roditelji se uvek brane argumentima koji to zapravo nisu. Govore kako je njihovo pravo, izbor i odluka da li će pušiti ili ne, da li će piti ili ne. Međutim, iako je odgovornost koju preuzimate za sopstveno zdravlje i ponašanje u potpunosti vaša, posledice se javljuju ne samo po vas, već i po vaše dete. Kako ćete mu objasniti štetnost pušenja ukoliko i sami pušite? Šta ćete pametno reći kada vas dete upita:«Ako ti pušiš, zašto ne mogu ja?« Ili: »Zašto ti ne prestaneš kada je toliko štetno?« Nemojte se nadati da će škola ubediti vaše dete koliko je to pogrešno.

Škola ima druge, prioritetnije zadatke u obrazovanju. Teško će u školi prestati da puši, ali zahvaljujući vršnjacima može početi. Dakle, škola i vršnjaci ne mogu vam pomoći, ali mogu odmoći. Ne očekujte mnogo ni od medija, koji su takođe veoma bitni u modelovanju ponašanja i biranju uzora. Cigarete koje se reklamiraju sloganima: »pokret slobode,« ili sportisti koji reklamiraju pivo – nisu od pomoći kako vaše dete ne bi propušilo ili probalo alkohol. Naprotiv. Zato je za detetov izbor da li će pušiti ili se alkoholisati presudan vaš uticaj. To je pre svega, vaš zadatak.

Filmovi i igrice. »Moje dete moglo bi da gleda crtaće po ceo dan...« - ili - »Kada sedne za kompjuter ne odvaja se od igrica, satima samo bulji u ekran...«, česte su žalbe roditelja. A kako se ponašate vi? Uostalom, izračunajte koliko sati provodite bilo pred TV bilo pred kompjuterskim ekranom, na poslu ili u kući? Vaše dete ne igra u školi igrice i ne gleda TV. Sasvim je verovatno da je broj sati koje vi provodite u ovakvim aktivnostima veći nego što dozvoljavate detetu. »Ali ja radim... to je moj posao...«, bunite se vi. I dete bi želelo da mu takav bude posao, i ono bi radije radilo nešto drugo nego da ide u školu i uči. Ono još uvek ne zna šta znači posao i ta vrsta odgovornosti. Odavno su poznate manifestacije štetnosti TV-a. Smanjuje imunitet (nema fizičkog kretanja), utiče na pojavu gojaznosti, iskrivljenje kičme, utiče na slabije razvijanje verbalnih sposobnosti... ). Ali, da biste uspeli detetu da pokažete štetnost ovakvih aktivnosti nije dobar način da se žalite i kukate kako je to pogrešno, a pri tom sami čim stignete sa posla uključite TV, a sa početkom vesti počinjete da umirujete svoju decu što oni tumače kako je vama važnije da gledate TV nego da se posvetite njima. Umesto toga, pronađite aktivnosti koje bi vam svima koristile. Izađite u park, igrajte se zajedno, idite kod prijatelja...

Filmovi na TV-u. Druga krajnost jeste večita dečja potreba da odlože vreme odlaska na spavanje. Jedan od njihovih čestih aduta jeste: »Kako ti možeš da ostaneš da gledaš film, a ja ne mogu?«. Nemojte lagati da ćete i vi ići na spavanje čim ono ode. Vi ste odrasli i imate pravo da raspolažete svojim vremenom. Objasnite detetu da ono ide na spavanje zato što raste, njegov organizam ima drugačije potrebe za snom nego vi, da će i ono moći da gleda program kada bude veliko kao i vi...

Svađe i vikanje. Mnogi roditelji počinju da viču kada ne uspevaju da smire svoju decu. To, u početku, deluje. Umesto batina, kažnjavanja, mnogo puta ponavljanja mirnim glasom iste rečenice – roditelji su otkrili da je, ako povise glas, njihovo dete odjednom spremnije na saradnju i brže posluša ono što se od njega traži. Deca ne postanu poslušnija jer su iznenada shvatila koliko ste vi u pravu, već zato što se uplaše. Problem nastaje što posle izvesnog vremena vaša vika više nema isti efekat. Tačnije, efekat je sve manji, pa ste vi prisiljeni da pronađete novi, drugi način da doprete do deteta. I ne samo to, deca koja žive u porodici u kojoj se puno viče, ubrzo počinju i sama da viču. Povišen ton i vika postaju jedini način komunikacije.

Ovu naviku ćete teško iskoreniti kod svog deteta, ako je sami imate. Uložite strpljenje i umesto vike pokušajte lepim. Ukoliko potpuno utišate glas, ma šta govorili, ali sasvim tiho, dete će nesvesno učiniti isto. Prestaće da viče jer će morati da se koncentriše da bi vas čulo šta mu govorite. Ili, postavite sebi različite »šta bi bilo kad bi bilo« situacije. Zamislite da dođe neki prijatelj u vaš stan i stavi noge na sto. Šta bi mu vi rekli? Verovatno nešto kao: »Izvini, da li bi sklonio noge sa stola? Stalno idem i čistim, više mi je dosta....« Ali, kada istu stvar učini vaše dete-umesto tog ljubaznog tona većina roditelja se odlučuje za momentalnu viku. Razmislite, da li zaista vaše dete zaslužuje manje ljubaznosti nego vaši prijatelji?

Dobar model. Onako kako se vi ponašate prema detetu – dete će se ubrzo ponašati prema vama. Izađite iz začaranog kruga. Mislite o sebi kao roditelju. Budite dobar model za kopiranje. Što su deca mlađa, to je uzor koji imaju u vama veći. Vi ste njihov apsolutni centar sveta. Sve do polaska u školu misliće da ste vi najpametniji, najbolji, najsavršeniji. Imaće potpuno poverenje u ispravnost svega što učinite ili kažete. Kada krenu u vrtić ili školu, društvo vaspitačice/učiteljice i naravno, društvo vršnjaka postaje sve značajnije. Vremenom vaš uticaj će opadati a njihov rasti, što je potpuno normalno, prirodno i zdravo u odrastanju svakog deteta.

Međutim, koliko će biti jak uticaj drugih ljudi u životu vašeg deteta, zavisi takođe od vas. Vi ste ti koji određujete osnovu detetovog ponašanja. Takođe, ne zaboravite da deca mnogo bolje uče iz vašeg ponašanja nego iz vaših reči. Ukoliko govorite jedno, a ponašte se na drugi način, dete će nepogrešivo znati čemu treba dati prednost i kopiraće vaše ponašanje a ne vaše reči.

Možda sada niste svesni koliki je vaš uticaj na dete, ali potpuno je izvesno da će vam se upravo taj uticaj vratiti. Sve dok koristite rečenice: “Drugo sam ja “(u prevodu: “meni se može, a tebi ne dozvoljavam”, rizikujete da se jednog dana pojavi vaše dete, sa istim ponašanjem kao što je vaše a na vaše pitanje: “Kako možeš?” odgovori vam, baš kako je naučilo: “Drugo sam ja”. Izbegnite ovaj bumerang tako što ćete već sada početi da mislite o primeru koji dajete svojoj deci, i o njihovoj potrebi da kopiraju one koji su im najbliži, tj. upravo vas.

Autor: www.oszzrenjanin.edu.rs

OŠ "Žarko Zrenjanin" iz Zrenjanina

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba