Batina je iz raja izašla – ili možda ipak nije?

Izreka iz naslova provlači se kroz svakodnevni govor u svakom kontekstu koji podrazumeva disciplinovanje dece, dajući opravdanje za fizičko kažnjavanje kao metod vaspitanja. Protivnici će se obično nadovezati sa sledećom: “Ako je tako dobra, što je onda izašla iz raja?“, navodeći da je ovakav način vaspitanja zastareo, a što je još važnije, i štetan, prvenstveno zbog toga što kod dece u jednom periodu dolazi do učenja po modelu, pa i ona kasnije primenjuju istu taktiku za rešavanje problema u vrtiću, školi...

Ko je ovde u pravu, ostaje na nauci da razluči, i da nam eventualno da alternative i pojašnjenja.

Ustanovljeno je da su deca koja su redovno dobijala batine (pod batinama se prvenstveno podrazumeva udarac dlanom, najčešće po zadnjici), imala značajno smanjenje sive materije mozga, koja je zaslužna za primanje i prevođenje svih informacija koje dobijamo našim čulima.

Redovno udaranje, guranje, stiskanje, zavrtanje ruku se negativno odražava ne celokupno mentalno zdravlje. Odrasli koji su imali ovakva iskustva u detinjstvu imaju veću verovatnoću da razviju depresiju, alkoholizam i panični poremećaj.

U istraživanju iz 2017. otkriveno je da su osobe koje su dobijale batine u detinjstvu imale znatno veće sklonosti ka opijanju, konzumiranju droga, i što je najznačajnije, imale su mnogo veće verovatnoće da pokušaju samoubistvo od osoba koje nisu fizički kažnjavane.

Nakon svega, ono što zaista ne iznenađuje je da su ljudi koji su u detinjstvu bili izloženi nasilju skloniji nasilnom ponašanju u odraslom dobu, bilo da je u pitanju njihovo sopstveno dete ili partner.

Alternative batinama:

Dajte detetu tajm - aut – ukoliko se dete ponaša neprimereno, izolujte ga. Ovo podrazumeva izostanak komunikacije na neko vreme (neki eksperti preporučuju za svaku godinu života dodati 1 minut).
Dajte sebi tajm - aut – ako ste ljuti i detetovo ponašanje vas je „izvelo iz takta“, dajte sebi par minuta da se smirite, a zatim primenite neki vid disciplinovanja (vi se nećete osećati kao da ste izgubili kontrolu, a dete na ovaj način uči o zdravoj regulaciji emocija).
Kažite ne - i zaista to mislite – vikanje i raspravljanje samo doprinosi već nastalom haosu; uspostavite kontakt očima i govorite jasnim, čvrstim tonom, koristeći što manje reči. Kasnije obavite kratak razgovor u kom ćete detetu objasniti posledice takvog ponašanja.
Oduzmite privilegije – ukoliko dete baca igračke, sklonite igračku, ukoliko se ponaša neprimereno, uskratite mu neko zadovoljstvo, poput gledanja crtaća ili slatkiša nakon obroka.
Koristite pohvale – iako je nekad teško videti željena ponašanja, pogotovo kod dece ranog predškolskog uzrasta, budite uporni, i čim primetite tako nešto, momentalno pohvalite ili nagradite dete – pohvala ima bolji efekat nego kazna!
Učite dete novim veštinama – ako dete ima tantrum, batine ga neće naučiti kako da kontroliše takve emocije ubuduće; učite ga kako da se smiri, reši problem ili napravi kompromis.
Budite dosledni! – trudite se da uvek istrajete u svojim zahtevima, ali imajte na umu da, ako jednom popustite, imate priliku za popravni idući put.