Dečiji raspust

Raspust je detetov odmor. Potreban je svakom detetu školskog uzrasta, bez obzira koji je razred, koliko voli školu i kakve su mu ocene.

Vremenska distanca od nekog događaja ili životnog perioda utiče da taj isti događaj danas sagledavamo drugačije nego kakav je bio u trenutku dešavanja. Tako, mnogi roditelji misle o svom školovanju kao idiličnom periodu, zlatnom dobu svog odrastanja. Međutim, škola nije laka, učenje nije jedina obaveza vašeg deteta, niti je sigurno da će od kolevke pa do … biti najlepše upravo đačko doba.

Uostalom, činjenica koliko deca željno čekaju raspust dovoljno govori koliko im je on potreban. Zato, dozvolite detetu da predahne i dajte mu šansu da se “izluduje”. Pustite ga da skače, jurca, trči, odnosno, da priča, ponaša se i misli kao dete. Ono to i jeste iako škola uspeva da decu prebrzo uozbilji, zatrpavajući ih velikom količinom informacija, zadataka, obaveza.

Ukoliko putujete, napravite plan avanture (šta ćete kog dana raditi, kuda sve ići, šta sve obići…). Ovaj plan napravite zajedno sa detetom jer tako unosite dozu radosti, iščekivanja i pre samog polaska. Ponesite na put njegove omiljene igračke, ali i knjige, papir, bojice, društvene igre (zgodne za slučaj lošeg vremena ili bolesti), tj. sve ono što će vama i detetu omogućiti zajedničko uživanje.

Pomozite detetu da oformi krug svojih prijatelja. Nije neophodno da budu iz istog mesta. Kada se letovanje završi, možete podržati dete da nastavi kontakt (pismima, telefoniranjem, posetama), ali ako do toga i ne dođe, letnje druženje ostaje trajna uspomena.

Letovanje bez vas. Ukoliko vaše dete ide prvi put na letovanje bez vas, setite se nekoliko napomena koje važe bez obzira da li ono ide sa bakom i dedom, vrtićem, ili samo sa jednim roditeljem.

Telefon. Bez obzira kog je dete uzrasta, koliko je blisko i emotivno vezano za osobu (osobe ili društvo vršnjaka) sa kojim putuje, neophodno je da imate mogućnost čestog telefonskog kontakta. Ovo je važno za vas (bićete mirniji već time što znate da ga možete čuti u svakom trenutku), ali još više za dete (u mnogim slučajevima vaš glas može biti dovoljna uteha). Ipak, nemojte telefonirati svaki čas. Tako ćete dete podsećati na sebe, rastuživati svojim glasom jer će se tako uvek setiti koliko mu nedostajete.

Takođe, ako prilikom telefonskog razgovora dozvolite sebi “ekstra” dozu tepanja ili počnete rafalno ispitivanje onoga što je vama važno da saznate (šta je jelo, šta obuklo, da li mu je dosadno…), nećete mu pružiti priliku da ono vama kaže šta želi. Koristite telefonske razgovore da pitate ono što je neophodno, ali mnogo više da slušate šta ono ima da kaže. U predškolskom uzrastu, tj. kada dete još uvek ne ume verbalno precizno da definiše svoje emocije ili doživljaje, koncentrišite se na “slušanje između redova”.

Priprema deteta. Nemojte slati dete nigde gde ono ne želi ako ne morate. I u slučajevima stalnog odbijanja deteta da se odvoji od vas, ono ima svoje razloge koje vi treba da otkrijete i otklonite, a ne “na silu” da promenite njegov stav. Razgovarajte ne samo o njegovom eventualnom odbijanju da ode bez vas, već i kada pristane, pružite sve potrebne informacije.

Ohrabrite ga. Recite mu da očekujete da će se odlično provesti, odgovorite na sva njegova pitanja. Ne zaboravite da kažete kako ćete biti u čestom kontaktu, kako ćete mnogo misliti na njega (da se dete ne bi osetilo odbačenim tj. steklo utisak da vi jedva čekate da ono ode).

Jasne instrukcije. Ono što se podrazumeva vama, nekome drugom može se podrazumevati sasvim drugačije. Sa kime god da vaše dete ide na letovanje, toj osobi dajte jasne instrukcije, ma koliko one bile smešne ili banalne (na primer, šta dolazi u obzir za večeru, koliko i kada preporučujete mazanje kremom za sunčanje…).

Postupnost. Dete postupno pripremajte na letovanje bez vas. To podrazumeva psihološku pripremu i razgovore sa kojima ćete otpočeti na vreme (zavisi od uzrasta deteta, ali je neophodno više razgovora sa vremenskim razmacima), kao i fizičku pripremu, tj. da naviknete dete da izvesno vreme provodi bez vas, u društvu drugih odraslih osoba. Postupnost u odvajanju uticaće da dete lakše “pregura” odvojenost od vas, ali će i vaš stres i strah u ovom slučaju biti mnogo manje izraženi.

Letovanje sa bakom i dedom. Vaše dete je uvek vaša obaveza i odgovornost, pa čak i kada nije fizički prisutno. Odnosno, svaku lošu naviku koju “pokupi” sa letovanja, po povratku ćete verovatno vi morati da ispravljate. Zato pokušajte da ih preduhitrite (ovo važi i kada dete letuje sa vrtićem ili samo sa jednim roditeljem).

S obzirom na to da bake i dede nisu vešte u pronalaženju vršnjačkog društva za unuče, obezbedite dovoljno društvenih igara, bojica, slikovnica i drugih knjiga za određeni uzrast… kao mogućnosti zajedničkog provođenja vremena.

Letovanje sa vrtićem. U zavisnosti od uzrasta deteta, njegove zrelosti, adaptiranosrti na vrtić, međusobnu bliskost sa vama – odredićete i da li ćete ga sa njegovim vrtićem uopšte pustiti. Pre nego što se odlučite za ovu mogućnost, informišite se detaljno u vrtiću: kakav je smeštaj, kakva ishrana, koje su njihove planirane aktivnosti, koliko ide dece, koliko vaspitača, kakvih su higijenski uslovi. Zatim, pitajte svoje dete da li želi da ide. Jedan od čestih razloga zašto dete odbija da ide sa vrtićem jeste strah i nesigurnost koju prepozna u roditeljima kada o ovoj mogućnosti zajedno razgovaraju. Dete vidi koliko su roditelji zbunjeni, nesigurni, uplašeni, pa to tumači: “Sigurno će se tamo desiti nešto loše, ili sigurno ne treba da idem kad se mama ovako ponaša...” Zato, da biste “pustili” dete sa vrtićem na letovanje, neophodno je da :

· Vi na to budete spremni

· Dete bude spremno (zrelo, zainteresovano, raspoloženo za ovaj put)

· Da je dete ranije odlazilo ili sa vrtićem na kraće (jednodnevne) izlete ili na drugi način ostajalo bez vas (na primer, bilo je već ranije sa bakom ili dedom odvojeno od vas nekoliko dana).

Končano, ukoliko ste deo letovanja propustili da provedete sa detetom, tj. ono ga je provelo bez vas, pokušajte da “ukradete” makar nekoliko zajedničkih dana. Leto i odsustvo obaveza iskoristite da se dodatno zbližite. Razgovarajte. Šetajte. Upoznajte ga još više, sigurno se promenilo od prošlog raspusta do ovog. Podstičite ga da se druži sa vršnjacima, ali osmislite i vaše zajedničko vreme. Uostalom, možda ćete sledeću priliku da uživate u društvu svog deteta imati tek sledećeg leta. Zato, pokušajte da je iskoristite već sada.

 

Autor: Jelena Holcer

Izvor: B92.net

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.