Govor odrastanja

Smetnje u govoru najčešće se ispoljavaju između druge i pete godine života, kada mališani savladavaju veliku prepreku učenja maternjeg jezika i ispoljavanja svojih misli i osećanja rečima.

Zamuckivanje, ponavljanje pojedinih slogova reči, uznemirenost što ne mogu u dahu da kažu ono što žele – prirodne su faze razvoja govora koje vremenom nestaju same od sebe. Ali, nisu svi mališani lišeni kompleksnih i dugotrajnih problema sa govorom. Mucanje tada zahteva ozbiljan medicinski tretman i razrešenje smetnje obično se dešava tokom puberteta. Ako su koreni uzroka duboko isprepletani, mucanje može potrajati čitavog života.

Stručnjaci prepoznaju četiri osnovna uzroka mucanja. Genetsko nasleđe je na prvom mestu: u porodicama šest od deset mališana koji mucaju - postoje srodnici sa istim problemom.

Slede neuropsihološke smetnje koje prave „kratak spoj“ u delu mozga zaduženom za govor, a ništa manji faktor rizika su i neprimereni emocionalni uslovi u kojima dete raste.

Ako roditelji ne pokazuju ljubav i pažnju, ako zanemaruju mališana i šalju mu verbalne i neverbalne poruke da nije dobar, da im je teret ili da ga ne vole – mucanje lako može biti reakcija tanane duše na odbacivanje od bliskih bića. Dečji psiholozi i psihijatri nedvosmisleno tvrde da su, ako ne postoje urođene predispozicije, emocionalni problemi i traume presudni faktor ozbiljnih, dugotrajnih poremećaja u govoru.

Ovim uzrocima stručnjaci dodaju i danak zahuktalom tempu života u kojem porodice malo vremena provode zajedno. Zbog toga se mališan nagonski trudi da u što kraćem vremenu bližnjima kaže što više. To nije jednostavno, pa dete lako upada u zamku smetnji u izgovaranju onoga što želi.

Poteškoće koje dete ima, bez obzira na uzrok, praćene su često tikovima lica ili tela, što ih dodatno uznemirava, iritira i produbljuje problem.

Statistike pokazuju da 20 odsto mališana ima smetnje sa govorom u ranom periodu života. Pet je procenata onih koji se sa ovom mukom hrvu duže od pola godine, tri četvrtine od tog broja uspeva da se izbori sa ovim problemom tokom puberteta, ali svaki stoti mališan sa proživljava čitav život mucajući.

Brojke pokazuju i da su dečaci u četiri puta većem riziku nego devojčice da žive sa ovom smetnjom. Stručnjaci to tumače razlikama u strukturi hemisfera mozga i shodno tome, razlikama koje prirodno postoje među polovima u percepciji i savladavanju određenih veština, uključujući i govorne.

Kao što ne nastaje preko noći, mucanje se lako i brzo ne leči. Ne postoje čarobne pilule koje će kao rukom odneti problem, a lečenje podrazumeva sinhronizovan tretman logopeda, neurologa i dečjeg psihologa. Upornost i strpljenje su neophodni, kao i edukacija roditelja da i sami budu terapeuti.

Kada se obratiti lekaru?

Najčešća roditeljska nedoumica je - kada se valja obratiti lekaru? Logopedi smatraju da mucanje, zamuckivanje, permutovanje slova i slogova koji traju u kontinuitetu šest meseci do godinu dana - zahtevaju medicinski tretman.

Mucanje se razvija postepeno i lekari prepoznaju simptome dve faze.

Početnu fazu deca ispoljavaju:

ponavljanjem određenog sloga reči dva do tri puta pre nego što je kompletno izgovore,
povišenim tonom izgovaranja sloga na kojem zapinju,
otezanjem izgovaranja sloga da bi se izbeglo njegovo ponavljanje,
budući da ova smetnja kod deteta izaziva emotivni stres, čim počne da govori, nije neobično ni podrhtavanje glasa, ali i čitavog tela
Ako roditelji prenebregnu dugotrajne signale prvog stadijuma mucanja, vremenom se javljaju dodatne poteškoće u govoru:
dete sa mukom izgovara sve više reči, retko uspevajući da više reči u nizu izgovori bez ponavljanja pojedinih slogova,
emotivni stres i nesigurnost dobijaju na intenzitetu, pa i telo počinje da reaguje na govornu blokadu: crvenilo lica, tikovi na licu – najčešće očiju i mišića oko usana, nesvesni pokreti tela koje je u grču - trzaji ruku, naglo okretanje vrata na jednu stranu, cupkanje, klaćenje nogu ako dete sedi – čest su pratilac ovog stadijuma mucanja,
osećanje sa kojim se mališan susreće je i strah da uopšte nešto kaže i nije retkost da se potpuno zatvori u sebe i izbegava da govori

Sigurni načini da pomognete detetu


Medicinski tretmani samo su deo lečenja mucanja mališana. Najbolji lekari i terapeuti su edukovani roditelji koji će detetu pružiti maksimum ljubavi, pažnje i razumevanja, pomažući mu da prevaziđe veliku prepreku i životni izazov. Preduslov je roditeljska opuštenost, a to znači potpuno intimno prihvatanje deteta takvog kakvo jeste i odnos prema njemu kao prema najzdravijem malom stvorenju. To osećanje dete će intuitivno prepoznati i time dobiti neophodno samopouzdanje i osećanje da je prihvaćeno i voljeno.

Koraci do ozdravljanja nisu komplikovani:

Razgovarajte bez stida ili optuživanja sa mališanom o njegovom mucanju. Verovaće vam ako mu kažete da smetnja nije neizlečiva i da je dosta poznatih ličnosti patilo od iste muke kao i ono.

Ne žurite kada razgovarate. Polako i razgovetno mu se obraćajte, praveći kratke pauze dok govorite. Mališan će kopirati vaš način govora i dajte mu dovoljno vremena da kaže ono što je naumio. Ako pokuša da zbrza reč, „proguta“ slog koji mu zastaje u grlu, nežno ga vratite da reč ponovi, polako i bez žurbe.

Ne postavljte više pitanja ođednom, već jedno po jedno. Pažljivo ga slušajte, dajući mu doznanja i da čujete ono što govore. Gledajte ga pravo u oči, klimnite glavom kao znak da ste u tom trenutku potpuno uronili u njegov svet, osećanja i misli.

Koristite neverbalnu komunikaciju: mrštite se, nasmejte se, namignite mu, jednom rečju oponašajte bez karikiranja detetove tikove. Tako mu šaljete poruku da to što ne može da kontroliše svoje telo dok govori nije ništa strašno.

Ako je mališan mali i ako mu je igra najvažnija stvar na svetu, svakodnevno odvojite barem pola sata da se igrate sa njim. To je vreme za opuštanje napetog malog bića. Kada fizička i emotivna napetost izgube na intenzitetu, manje su i šanse da dete muca.

Uključite sve članove porodice u ovu svojevrsnu porodičnu terapiju.

Pažljivo pratite promene koje dete ispoljava. Samo tako ćete znati šta je ono što mališanu najviše prija da se opusti i bez stresa razgovara.

Terapija muzikom takođe daje dobre rezultate. Deca vole da pevaju, muzika ih opušta, pa reči pesme izlaze iz grla bez smetnji i problema. To je veoma ohrabrujuće za mališana i njegovo samopouzdanje.

Autor: Lidija Obradović
Izvor: Magazin VIVA

 

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.