Vreme je za školu

Prelomne godine
U uzrastu od 6-7 godina, deca doživljavaju značajne promene – rastu vrtoglavom brzinom, mlečni zubi ustupaju mesto stalnim. I najvažnije – njihovo ponašanje se menja. Ona su već spremna da prošire svoj socijalni krug, da prihvate nove poznanike i prijatelje. Već imaju želju za novim saznanjima, čak i ambiciju. Polako se u njima javlja lična spremnost da pođu u školu: sposobna su da poštuju određena pravila i da se bave nekim društveno cenjenim radom koji će biti priznat i približiti ih svetu odraslih.

Zrela ličnost

Psihološka zrelost za školu – to je upravo želja za učenjem. Kod nekih mališana ona se ispoljava kroz želju da dobiju stvari koje su deo školskog života. Šestogodišnjake očaravaju đačka torba, udžbenici, gomila šarenog pribora... Ako dete koje se sprema za školu odvedete u dobro snabdevenu knjižaru, priredićete mu ogromno zadovoljstvo. Istina, kasnije će takvo dete shvatiti da se od školarca očekuje “samo” da ide u školu,  igra se na odmoru, uči i rešava domaće zadatke, i to ga neće oduševiti, a nažalost, čest je slučaj da se to razočaranje odrazi na ocene. Drugu decu ka školi privlači mogućnost da saznaju nešto novo. Često se dešava da im je na pojedinačnim časovima dosadno zato što su, na primer, vežbe pisanja (vežbe grafomotorike) jednolične, teške i podrazumevaju mehaničko ponavljanje. Takva deca se brzo razočaraju i izgube početni interes za učenje. Kako unapred da saznate da li je vaše dete zrelo za školu? Psiholozi predlažu nekoliko jednostavnih igrica-testova pomoću kojih možete to da procenite. Kupite ili pozajmite na nekoliko dana od pozanika nekoliko novih igračaka. Pozovite dete da ih pogleda na trenutak (ne duže od minut). Zatim započnite da mu čitate neku bajku, pa prekinite čitanje na najuzbudljivijem mestu. Sada zapotajte dete šta bi radije radio u tom trenutku: odslušalo bajku do kraja ili se igralo sa novim igračkama? Dete koje je psihički zrelo da zauzme mesto u školskoj klupi, poželeće da čuje šta se desilo sa junacima bajke, a mališan koji nije još uvek spreman da uči, izabraće igru.

Druga vežbica-test se sastoji u tome da predložite detetu da se igrate škole. Obratite pažnju na to koju će ulogu ono izabrati za sebe. Deca zrela za školu po pravilu će se opredeliti da budu u igri učenici. Njima se dopada da glume učenje čitanja i pisanja. Dete koje još nema motivaciju za učenje, odmah će odabrati ulogu učiteljice (učitelja) koja piše kredom po tabli, raspoređuje đake po klupama, pušta ih na veliki odmor...

Treniranje volje
Školski časovi ne pobuđuju uvek radoznalost dečice. Za uspešno savlađivanje gradiva dete bi trebalo da ume da „uključi vodu“. Biće mu potrebno vreme da usvoji školska pravila, pažljivo prati nastavu, odgovara na zadata pitanja, radi po usmenim instrukcijama učitelja i samostalno ispunjava  za njega nove i teške zadatke kao zreo čovek... Volja se može vežbati i kroz igru – dajte detetu da crta likove iz crtanih filmova – to razvija izdržljivost i strpljivost. Korisne su i pokretne igre, npr. igra „ogledala“: neka dete stane preko puta vas i imitira vaše pokrete, odnosno neka pokuša da ih izvede istovremeno kao da je vaš odraz. To nije baš laka igra, zato se naoružajte strpljenjem! Tokom igre percepcija, inteligencija i misaoni kapacitet vašeg deteta će se razvijati i njemu će polaziti za rukom da savlada sve teže i teže zadatke. Ono će početi da pobeđuje i osvaja vaše pohvale i nagrade.
U početku će jak motiv biti pobeda i pohvala, a vremenom će dete početi da uživa u samom činu ispunjavanja zadatka. To je u stvari začetak zainteresovanosti za učenje. Zato, ako dete u igri nešto pogreši, ni slučajno mu se ne smejte već probajte da nađete uzrok greške.
Gimnastika ujutru u tačno određeno vreme takođe doprinosi razvoju voljnih, svesnih osobina i navika. Valja  samo zapamtiti da se struktura velikog mozga, odgovornog za svesno ponašanje, formira oko 7. godine. Ako to znate, prilagodite svoja očekivanja  uzrastu deteta.

 

Provera inteligencije
Intelektualna spremnost  za školu podrazumeva određeni stepen razvoja misaonih procesa.
Dete bi trebalo da ume da izvlači opšte zaključke, poredi, klasifikuje razne objekte, uočava suštinske osobine stvari i pojava. Vrlo je važn i nivo razvoja pamćenja. Probajte da sami proverite mehaničko pamćenje svog deteta. Jasno i razgovetno izgovarajući, nabrojte besmislen niz reči: mesec, kocka, čaša, odelo, ruka, kokoška, knjiga, mačka... Sada zamolite dete da ponovi reči koje je zapamtilo. U proseku, dete od 6-7 godina bi trebalo iz prvog slušanja da zapamti bar pet od deset reči, posle trećeg puta, četvrtog slušanja 9 do 10, posle sat vremena ne treba da zaboravi više od dve reči, koje je ranije zapamtilo. Ako su rezultati koje ste postigli sa svojim detetom lošiji od navedenih, vežbajte njegovu memoriju kad god možete. Da bi proverili logičku memoriju svog deteta, izgovorite nekoliko imenica koje imaju logičku vezu. Na primer, muž-žena, miš-mačka, reka-more-okean itd. Predložite mališanu da zapamti 5-6 takvih parova. Nakon toga recite prvu reč nekog para i zamolite dete da se seti drugog dela – druge reči i tog para. Ova vežbica više liči na igru i zato se deci vrlo dopada. Sposobnost uopštavanja dobro se vežba kroz igru sa slikama (koje možete i sami da nacrtate).  Ponudite detetu četri slike različita predmeta (na primer, orman, fotelja, stolica, tanjir). Na tri slike su predmeti koji se mogu objediniti u jednu grupu – nameštaj, a jedan predmet ne pripada toj grupi, s obzirom da pripada posuđu. Zato se taj crtež sklanja u stranu. Neka dete objasni kako je došlo do zaključka. Pamćenje se, kao i pažnja, može trenirati i u šetnji. Prolazeći pored nekog, zamolite dete da ga pažljivo pogleda, a zatim da se bez okretanja priseti koju odeću i kakve boje je prolaznik imao na sebi. Slike tipa „nađi 10 razlika“,  takođe doprinose razvoju memorije.

U školu sa šest ili sedam?

Pokušaji nekih roditelja da pre polaska u školu samostalno nauče svoju decu da čitaju, pišu, rešavaju zadatke, nisu uvek opravdani. Tako će poznavanje čitanja i pisanja biti potrebno deci u prvom razredu samo u slučaju da oni  razlikuju pravilan izgovor, slogove, a ne da prosto čitaju slova. Što se tiče aritmetike, upravo razumevanje matematičkih odnosa će biti dobar temelj za školska znanja. Ako se poznavanje pravila računa zasniva na elementarnom „bubanju“, kasnije će ono imati samo negativno dejstvo na dalje učenje. Od 5. do 7. godine u životu deteta caruje uistinu zlatno doba, ispunjeno slobodnom igrom. Ukoliko igra nije dovoljno zastupljena, to šteti mišljenju, mašti, fantaziji, voljnoj sferi, s obzirom da se upravo ove psihičke funkcije mališana intezivno razvijaju za vreme igre. Škola postavlja relativno visoke zahteve po pitanju psihološkog razvoja deteta. Zato roditelji, kad odluče da svog švrću pošalju u školu, moraju pažljivo sve da odvagaju.

Šestogodišnje dete pamti ono što mu je interesantno, a ne ono što treba da zapamti. Njemu je teško da zadrži svoju pažnju na jednoj materiji duže od 10-15 minuta. Nemogućnost da se lako prilagodi novim uslovima, brzo zamaranje, promena dnevnog rasporeda, nestabilnost raspoloženja otežavaju savladavanje školskog programa. Umor izaziva hirovitost. U takvoj situaciji detetu je neophodna jaka emocionalna podrška porodice i puno roditeljskog takta. Sve primedbe povodom detetovog neuspeha ili grešaka, tate i mame moraju da prave veoma oprezno i pažljivo, kako dete ne bi steklo strah od sledeće eventualne greške. Roditelji ne treba da se pribojavaju da će deca koja krenu u školu sa šest godina zaostajati za svojim vršnjacima koji su pošli sa 7 godina. Sasvim dovoljna priprema za školu su vežbe sa vaspitačicama u predškolskoj grupi u dečijem vrtiću, a ako dete ne ide u obdanište, sistematske i redovne igre sa roditeljima kod kuće. Ne treba zaboraviti: što ispunjeniji bude period života do škole, vaše dete će uspešnije savladati sledeću etapu – školsku.
Osnovni zadatak roditelja u fazi predškolskog vaspitanja ne sastoji se u tome da po svaku cenu naučite dete da čita i piše. Važno je da formirate i stalno podstičete detetovu radoznalost i želju za sticanjem novih znanja. Tek nakon toga će dete biti efikasno usmereno na razvoj mišljenja, pamćenja i pažnje. U tom slučaju, učenje tokom svih školskih godina biće za dete izvor radosti i svojevrsni izazov.
Što češće detetu pričajte o tome da škola pruža sjajne mogućnosti kako bi se ono osetilo velikim i važnim.

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.