Razvoj jezičkog sistema

Tokom ontogeneze jezički system prolazi kroz tri faze: prelingvalna – do treće godine, lingvalna - do sedme godine, postlingvalna - do kraja života. Već u prelingvalnoj fazi i odmah po rođenju započinje jezičko iskazivanje. Njega karakteriše: plač, glasovi udobnosti, glasovi neudobnosti i vokalna igra. Prejezički oblici iskazivanja traju dok dete ne progovori prve reči.

U ovom periodu se uspostavlja fono-auditivni feedback i do prve reči dolazi tek njegovim uspostavljanjem. Međutim, u ovom period se uspostavlja i audio-vizuelni i audio-taktilni feedback, koji takođe olakšavaju pojavu prve reči.

Fonološki razvoj
Fonološki razvoj takođe započinje odmah po rođenju. On se manifestuje kroz povećanje broja govornih simbola, za razliku od izražajnih signala koji su karakteristični za prejezičko iskazivanje. Proces identifikovanja i formiranja fonema zahvata period od pojave prve reči do pete, odnosno osme godine, kada dolazi do prečišćavanja i stabilizacije artikulacije fonema u svim fonetskim i leksičkim pozicijama.

Sintaksički razvoj
Sintaksički razvoj seže duboko u fonološki razvoj i prejezičko iskazivanje, a tek započinjanjem kombinovanja reči i stvaranjem novih kombinacija rečenica odražava se proces njegovog razvoja. Naravno, sve ovo se ostvaruje putem aktivnog komuniciranja sa sredinom. Prema Liju (Lee), razlikujemo pet stepeni razvoja sintakse.

Prvi stepen karakterišu kombinacije od dve reči, koje se nazivaju stožerske konstrukcije otvorene klase (“veliki auto”, “velika lopta”, “uzmi auto”, “uzmi loptu”...). Stožerske konstrukcije formiraju i zatvorene klase reči (“moj auto”, “nije auto”, “opet auto”...). Dakle, otvorene klase pružaju više mogućnosti za proširivanje rečenice, a zatvorene manje.

Drugi stepen razvoja obuhvata imeničke fraze. Ovakve fraze čine tri do četiri reči. One sadrže dve, pa i više stožerskih reči. Takve fraze su: “moj veliki auto”, “nema više auta”.Ovakve imeničke fraze podrazumevaju zamenicu (prisvojnu), kvantifikator (prilog za količinu), pridev, pa tek na kraju imenicu. Na kraju krajeva,sve i jeste u službi imenice, pa su, stoga, poslednje reči kod imeničkih fraza stožerske reči, tj. imenice.

Treći stepen sintaksičkog razvoja čine designativne, predikativne i glagolske konstrukcije. Designativne konstrukcije sastoje se od stožerske reči i imeničke fraze. U ovakvim slučajevima stožerska reč podrazumeva lokator (ovde, onde) ili demonstrator (ovaj, onaj) i identifikator (to, to je, to su). Predikativna konstrukcija je imenička fraza praćena jednom ili više reči koje se odnose na nju. Predikati u predikativnim konstrukcijama uključuju nekoliko gramatičkih formi: prideve, predlošku frazu, lokator i imeničku frazu. Glagolska konstrukcija je fraza u kojoj je glagol praćen imeničkom frazom, predloškom frazom, lokatorom, prilogom ili kombinacijom svih ovih formi.

Četvrti stepen sintaksičkog razvoja obuhvata pojavu jezgrovite (kernal) rečenice, koja podrazumeva tri vrste rečeničkih konstrukcija: designativne, predikativne i konstrukcije vršioca radnje. Ove rečenice sadrže tri do pet reči. Designativne rečenice iz ovog stepena predstavljaju proširene designativne konstrukcije iz prethodnog stepena.

Peti stepen je transformacioni. Rečenice se generišu pravilima za dodavanje, odbacivanje, permutovanje i zamenjivanje unutar jezgrovite (kernal) rečenice. Menik na osnovu shvatanja Čomskog tvrdi da na ovom stepenu dete koristi generativna pravila pomoću heuristike (nedokazane tvrdnje).

autor: MamaiBeba.rs

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba