Strah od spavanja

Strah od spavanja nastupa kod neke dece obično u drugoj godini života. Dete koje je do tada odmah padalo u san kada je bilo sito, umorno i utešeno, najednom počinje da se brani od upadanja u san, čak i kada je veoma umorno i kada mu je san neophodan.

Ono se bacaka u svom krevetiću, plače, zove majku, stalno nešto zapitkuje, traži da vrata ostanu otvorena, moli za vodu itd.
Strah od spavanja
Dete ovog uzrasta se oseća sigurnim ako oko sebe vidi poznata i prisna lica, kao i kada čuje poznate i prisne glasove. Sa padanjem u san dete uranja u jedan za njega nepoznat svet samoće, a to može podneti samo dete koje se oseća sigurnim. Upravo poteškoće upadanja u san nastupaju kod dece koja nemaju osećaj samopouzdanja i koja nisu sigurna u ljubav i zaštitu svojih roditelja. Ona se boje da ih roditelji ne napuste dok spavaju. Zato ostaju budna (ponekad se prave da spavaju) osluškujući šta roditelji rade i govore.

Ako nisu sigurna da su roditelji uz njih, ustade i sa najljubaznijim osmehom zatražiće od roditelja gutljaj vode ili mleka.Vera u roditeljsku ljubav je najbolje sredstvo portiv smetnji spavanja. Dete ne bi smelo nikada doći na pomisao da bi ga roditelji mogli ostaviti. Dete koje ima poteškoća sa uspavljivanjem ne treba nikada kažnjavati, grditi ili izrugivati, niti pak nagrađivati. Ove će poteškoće same od sebe prestati čim dete stekne više samopouzdanja i oseti se sigurnim.

Nešto starije dete može imati teškoće sa uspavljivanjem, jer se boji samoće kada mu u fantaziji počinju da prete imaginarna bića (zle vile, babaroge i sl.). Osim toga ono počinje da se boji i svojih košmarskih snova, pošto snove i stvarnost jedva može da razlikuje. Postavlja se pitanje otkuda nastaje kod deteta strah da će biti napušteno? Osećaj sigurosti deteta zavisi potpuno od moći roditelja i njihove spremnosti da ga štite. Ovaj osećaj sigurnosti ne izgrađuje se samo time što se detetu daje da jede na vreme. Novorođenčetu treba pružiti trajan osećaj da je voljeno i željeno. Ako je dete neželjeno, a što dete i te kako oseća, onda nije čudno što je stalno uznemireno i što ima strah da će biti napušteno. Ono se stalno drži za skut majke, jer joj ne veruje. S druge strane, dete koje je sigurno u ljubav svoje majke podnosi bez većih teškoća kraća odvajanja od nje, jer je sigurno da ga ona neće napustiti. Mnoge majke nisu ni svesne kakvu pogrešku čine kada detetu prete da će ga napustiti, zameniti sa drugim detetom ili dati drugim ljudima. Ovakvi roditelji ne shvataju da deca prihvataju veoma ozbiljno i doslovce svaku našu izgovorenu reč, pa ponekad čak i reči sa kojima smo se šalili. Nije važno šta smo mi mislili već kako je to dete razumelo i shvatilo. Za decu to nisu, kako to misle roditelji, bezazlene prazne reči i fraze, već poruke koje im se duboko usađuju u psihu i nanose bolne udarce.

Postavlja se pitanje kako majke mogu najbolje da uspavaju dete? Utvrđeno je da svaki čovek podleže jednom ritmu u kojem se smenjuju faze budnosti (čilosti) i faze pospanosti (zamora). Uveče su faze pospanosti znatno duže. Stoga bi roditelji trebalo uveče s vremena na vreme da osmotre svoje dete kako bi uočili fazu pospanosti i njenu najdublju tačku, a koja bi bila pravi momenat za uspavljivanje deteta. U fazi pospanosti reakcije deteta su usporene, dete u jednom momentu prekida igru, trlja oči i počinje da zeva. To je pravi momenat kada roditelji treba bez cenkanja da odvedu dete u krevet.

Naravno, pre nego što nastupi ova faza pospanosti, dete bi trebalo da je već okupano i da je u pidžami, pošto bi obavljenje ovih radnji u samoj fazi pospanosti, moglo dete razdremati, odnosno vratiti ga u fazu živahnosti, pa bi sledeči momenat pospanosti trebalo dugo čekati. Pred spavanje treba izbegavati sve scene koje bi dete uzbuđivale (svađe, gledanje TV serija punih užasa i strave i sl.). Takođe, roditelji ne bi smeli da zaborave poljubac za »laku noć«, a pogotovo ako su pre toga bile svađe s njim, jer ako bi ovo zaboravili, dete bi se moglo osećati nevoljenim, a osim toga na spavanje bi otišlo sa strahom da će biti napušteno od roditelja, te usled toga ne bi pravilno i duboko spavalo i imalo bi najverovatnije košmarske snove.

Autor: Dr. Milan Savić

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.