Tuga za uginulim ljubimcem

Kućni ljubimci veliko su veselje za celu porodicu, ali još prilikom kupovine ili udomljavanja životinjice, svi smo svesni da je njihov životni vek kratak. Kada ljubimac ugine, deca mogu posebno intenzivno proživeti gubitak bića koje su smatrali najboljim prijateljem, utehom i veseljem. Stoga im moramo pomoći da shvate šta osećaju i kroz kakvo iskustvo prolaze.
Osećaji prilikom gubitka životinje mogu biti zbunjujući. Dubina emocija zavisi i o dobu deteta te njihovom prethodnom povezanošću sa ljubimcem. Deci treba u svakom slučaju pomoći da shvate kako je u redu svoje žaljenje iskazati tugom i plakanjem. Ukoliko i sami tugujemo, u redu je te osećaje pokazati pred decom, jer ih na taj način učimo da izraze vlastite emocije bez srama i potiskivanja.

Razgovor
Kao i u svim teškim trenucima, deci treba dati priliku da pričaju o onome što osećaju. Treba im postavljati specifična pitanja o onome što misle. Misle li da će se životinjica kad tad vratiti? Šta misle zašto je otišla ili uginula? Kakve osećaje drže u sebi i šta bi želi da njihov psić ili maca znaju?
Pre razgovora dobro je izabrati neku sigurnu i neutralnu okolinu u kojoj će se dete osećati ugodno dok govori o sebi i svojim osećajima. To može biti dnevna soba, dvorište ili park. Razgovor možete planirati unapred ili ga jednostavno započeti ukoliko ga dete samo podstakne. Deca obično to rade na način da postave neko pitanje, izraze neku tvrdnju ili pak otvoreno zaplaču za uginulim ljubimcem.
Takve prilike nije poželjno ignorisati sa mišljenjem da će dete samo sve “prožvakati” i za dva dana nastaviti uobičajenom rutinom. Ponudite utehu i rešenja
Postoji niz načina da se tugovanje za ljubimcem izrazi na zdrav način. Možete zajedno s detetom izraditi svojevrsnu knjigu uspomena na ljubimca u koju ćete zalepiti nekoliko fotografija i pismeno izraziti šta osećate. U taj dnevnik možete upisati i neke pesmice, priče o dogodovštinama ljubimca, crteže i ostale uspomene kao što su oglice i slično. Igračke i posudice koje su ostale iza ljubimca zajedno pospremite u kutiju i odložite na tavan.
Najvažniji deo kreiranja takvih uspomena je da su one u fizičkom obliku, da ih izrađujete ručno, pa imate prilike razmišljati i razgovarati sa detetom o proteklim događanjima. Kreativan rad oslobađa nakupljene emocije i nudi konstruktivnu aktivnost preko koje se lakše može preboleti smrt ljubimca.

Nakon nedelju dana…
Važno je nakon nekog perioda ponovno pitati dete kako oseća odlazak kućnog ljubimca. Možda je ostalo još nakupljenih osećaja ili je proces tugovanja prešao u neku novu fazu s novim pitanjima i nedoumicama.
Dnevnik o ljubimcu koji ste zajedno izradili ponovno se može otvoriti i dopisivati novim pesmicama ili crtežima.
Cilj je pokazati mališanima da je u redu i prirodno tugovati za životinjicom koja im je nešto značila i uz kreiranje lepih uspomena na psića, hrčka, zečića ili macu, učiti ih kako razvijati suosećanje prema svim životinjama.

Izvor: www.klinfo.hr

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.