#ispucale bradavice

Amniocenteza se obično obavlja između šesnaeste i osamnaeste nedelje amenoreje, a ponekad i ranije. To je punktiranje trbuha majke u predelu između pupka i stidne kosti i obavlja se tako tankom iglom da nije potrebna čak ni lokalna anestezija.  To uzimanje uzorka radi se pod ultrazvukom koji omogućava da se prati igla i da se probijanje vodenjka obavi dovoljno daleko od bebe. Čitava intervencija traje jedan do dva minuta. Nema potrebe da posle toga ostajete u bolnici, nego već posle jednog časa moažete da se vratite kući.

Uobičajena reakcija trudnica posle takvog pregleda je sledeća: „Zar je to sve?“ U stvari, to više izaziva strah nego što boli. Pa gde onda opasnost? „Zašto se amniocenteza ne obavlja kod svih trudnica, da bi se proučili hromozomi bebe?“ Nijedna medicinska intervencija nikada nije sasvim bezazlena.

Uvek treba razmotriti i njenu štetnu stranu i kontraindikacije. Ovde postoji rizik od izazivanja pobačaja. Taj rizik je mali (procenjuje se da iznosi manje od 0.50 %) ali to je dovoljno da se smatra da je ispitivanje opravdano samo onda ako je statistički rizik od hromozomskih anomalija veći od tog rizika ili mu je bar jednak. Rizik od hromozomskih anomalija povezan je sa godinama starosti majke: 1% ako majka ima 40 godina, 3% ako ima 42 godine, a 7% ako ima 45 godina. Zato amniocentezu najčešće obavljamo  samo kod žena koje su starije od 38 godina (u trenutku obavljanja ispitivanja), kod parova koji su već imali dete hromozomskim anomalijama ili kod parova gde jedan partner ima neku takvu anomaliju.

Ginekolozi i specijalisti koji se bave praćenjem visokorizičnih trudnoća sve više govore o rastućem broju anomalija koje se razvijaju kod fetusa a uglavnom se tiču nervnog sistema ili srca.
Ovi se poremećaji nazivaju oštećenjima neuralne cevi i kardio anomalijama. Činjenica je da bi se razvoj ovih anomalija mogao sprečiti pomoću prenatalnih vitamina koji obiluju folnom kiselinom. Ukoliko se ovi vitamini uzimaju redovno, oni mogu sprečiti razvoj čak 85 procenata oštećenja neuralne cevi i 50 procenat anomalija srca. Iako većina žena zna za ove vitamine, nepoznato im je da su najdelotvorniji ukoliko se uzimaju pre trudnoće. Ljudska kičma i srce se formiraju u prvim nedeljama trudnoće, tako da se pomenuta oštećenja javljaju i pre nego većina žena sazna da je trudna. Stoga u većini slučajeva uzimanje prenatalnih vitamina u samoj trudnoći ne može sprečiti anomalije kod novorođenčeta.
Najbolje je dakle da ove vitamine žena uzima nekoliko nedelja pre začeća. Naravno, svesni smo da i to može predstavljati problem ukoliko žena blagovremeno ne planira trudnoću. Mnoge žitarice su obogaćene folnom kiselinom, stoga se ženama preporučuje uzimanje dnevnih vitamina sa dodatkom folne kiseline. Napominjemo da većina multivitaminskih dodataka sadrži i dodatak folne kiseline. Naš drugi savet: Da bi sprečili razvoj anomalija kod svog novorođenčeta, svim budućim majkama se preporučuje dnevni unos folne kiseline u peridu planiranja trudnoće.

Eksperti su tu izričiti – nikakve dijete tokom trudnoće! Normalno je da za vreme trudnoće dobijete od 11 do 14 kilograma. To je naravno kilaža koja se odnosi ne žene zdrave telesne težine pre trudnoće.
Ukoliko ste pre trudnoće preterano gojazni, preporučuje se da u trudnoći dobijete najviše sedam do osam kilograma. Neke trudnice „nabace“ i znatno više, što zavisi o težini bebe, uvećanosti materice, posteljici i amnionskoj tečnosti. Na sreću, ovaj višak nestaje vrlo brzo nakon porođaja.

U suštini trebali biste uneti u organizam oko 2.500 kalorija dnevno (žene mimo trudnoće treba da unesu oko 2.100). Ovo povećanje kalorija neophodno je i vama i vašoj bebi. Pored toga, u trudnoći dolazi i do promena u vašoj psihologiji. Nivo šećera u krvi opada na vrlo nizak nivo između obroka, i upravo je to razlog zbog kojeg većina trudnica vrlo često oseća glad i ima potrebu da jede između obroka.
Zato ako u trudnoću uđete opterećujući se razmišljanjem o skidanju suvišnih kilograma, cela vam trudnoća može pasti teško.

Prepune dojke
Prepunjenost dojki nije isto što i njihova napetost. Dojka može da bude teška, topla i puna, ali to je sasvim normalna pojava. Međutim, kada je proizvodnja mleka velika, a potrošnja mala, dolazi do prepunjenosti dojke i začepljenja mlečnih kanala.