#ljutnja

Suočavanje sa ljutitim detetom jedan je od najtežih trenutaka roditeljskog posla. Takvi trenuci izazivaju lavinu različitih emocija – od iscrpljenosti do “kidanja” živaca.

Vrlo često roditelj i dete nađu se usred borbe tvrdoglavosti i snage volje, u kojoj često roditelj “pobeđuje” argumentom “jer sam tako rekao”. Kasnije se taj isti roditelj nađe u nedoumici kakav je ustvari roditelj, izmoren osećajem krivice, srama i nesposobnosti. Mnogi od nas od detinjstva su učeni kako nemaju pravo biti ljuti, da je ljutnja loš osećaj i da je naša krivica ako se razljutimo. Ovakva, pogrešna uverenja, usađivana u nas od detinjstva, uzrokuju da se još teže nosimo sa ljutnjom svoje dece.

Većina roditelja kaže da bi voleli da im se njihova deca poveravaju i razgovaraju sa njima kad su u krizi, kad su uznemirena ili kad imaju problem. Ali često su upravo roditelji ti koji blokiraju komunikaciju koju žele, na način da, na dečju ekspresiju emocija reaguju tako što im daju poruku da nije u redu osećati se tako, ili da ne bi trebali biti uznemireni......