#mama

Dečje kostimiranje maminom garderobom normalno ponašanje u odrastanju koje se zove identifikacija sa roditeljem. Postoji li išta simpatičnije od slike deteta koje sa ushićenim izrazom na licu krivudavo hoda u mamininim cipelama na štiklu?Međutim, za razliku od “običnih” posmatrača, većini roditelja posle nekoliko “modnih revija” više nije toliko zabavno da gledaju kako njihovo mezimče “pustoši” ormane i cipelarnike

Najbolje - ništa. 
No, to znate i bez mene.
Ali - kako je govorio jedan moj bivši profesor - pošto je Bog dao zube, a ne kljun, ponekad  se desi buduća mama ima probleme u okviru oralnog zdravlja, što neretko od nas zahteva i određenu farmakoterapiju.
Ja ću ovde pokušati da vam dam pregled nekih lekova koji su u najčešćoj upotrebi u našem svakodnevnom radu, sa   napomenama za trudnice i dojilje: šta može, šta može sa oprezom, rezervom i konsultacijom sa ordinirajućim ginekologom, a šta ne dolazi u obzir.

Ishrana žene koja doji svoju bebu neobično je važna za pravilnu produkciju i kvalitet mleka.Posebnu važnost treba pridavati adekvatnom unosu tečnosti i energije. Smatra se da je ženama u razdoblju laktacije potrebno dodatnih 500 kalorija dnevno. Istovremeno valja izbegavati začinjenu hranu, luk, beli luk, alkohol i kafu jer ove namirnice sadrže materije koje mogu dospeti u mleko pa kod bebe izazvati neželjene reakcije. Savet je da se energetski unos dojilja ne spušta ispod 1800 kalorija dnevno. Dojilje dnevno treba da popiju najmanje dva do tri litra vode ili druge tečnosti.
„Dozvoljena“ i „zabranjena“ hrana za dojilje najčešće je određena kulturološki, s obzirom na to da naučnim studijama nije utvrđena jasna veza između određenih namirnica i nepoželjnog uticaja na majčino mleko i dojenje. Na primer, ženama u Indiji preporučuje se beli luk za vreme dok doje, dok se u zapadnom svetu zagovara njegovo izbegavanje budući da može uticati na ukus mleka.
Ipak, postoje neke namirnice koje bi trebalo izbegavati, posebno ako je neka mlada mama alergična na određenu hranu ili ako u porodici postoji sklonost za alergije. Kod nekih beba je izraženija osetljivost na namirnice koje majka uzima tokom laktacije. Kako bi se utvrdilo koja je to hrana, preporučuje se vođenje dnevnika ishrane i zapisivanje ponašanja deteta posle dojenja.

Ako uočite jedinstven obrazac ponašanja odojčeta od četiri do šest sati posle konzumacije određene namirnice, izbacite je iz ishrane. Kao problematične namirnice spominju se i jaja, kikiriki, orašasti plodovi, pšenica, soja, kukuruz, luk, kupus, začini, morski plodovi i citrusi.

Praznična trpeza prepuna je izazova za sve, pa i za majke koje doje. Nešto sa te trpeze možete da jedete, neke namirnice bolje je da izbegavate. Profesorka Medicinskog fakulteta Nađa Vasiljević, supspecijalista ishrane, predlaže:

Nažalost se događa da žene koje su pušile tokom trudnoće tu lošu naviku zadrže i nakon porođaja što dovodi do daljnjih posledica za dete. Već je istaknuto da pušenje, naročito u većoj količini dovodi do smanjene produkcije mleka. Kod neke dece može prouzrokovati slabost, povraćanje, trbušne bolove, proliv. 

Majčino mleko sadrži matične ćelije

Prvi je otkrio Dr. Mark Cregan da majčino mleko sadrži matične ćelije, uveren je kako će ih naučnici za pet godina moći prikupljati sa ciljem istraživanja terapija za stanja poput ozlede kičmene moždine, za dijabetes ili za Parkinsonovu bolest. Ali ono zbog čega je taj naučnik iz Perth-a ushićen, obećanje je kako bi njegovo otkriće moglo biti početak još mnogim uzbudljivim otkrićima o mogućnostima majčinog mleka.
On veruje kako majčino mleko ne zadovoljava samo nutritivne potrebe odojčeta već sadrži i ključna obeležja koji usmjeravaju njegov ili njen razvoj prema odraslom dobu. «Već od pre znamo kako majčino mleko osigurava detetove nutritivne potrebe, ali tek počinjemo shvatati kako najverojatnije obavlja mnoge druge funkcije.» kaže dr. Cregan, molekularni biolog na Univerzitetu Zapadne Australije.