#med

Pitanje:
Pročitala sam na sajtu da je med opasan za bebe. Pošto to nisam znala jela sam dosta dugo med i margarin, dok sam dojila dete otprilike ćitav drugi mesec i jednu nedelju trećeg meseca. Mislila sam da smem jesti to pošto su nam u bolnici davali da jedmo to dan nakon porodjaja, a niko nam u bolnici nije rekao da ne smemo... Da li bi to moglo da škodi detetu preko mleka?....

Svakodnevnim uzimanjem meda buduće majke već pretkonceptualno pripremaju svoj organizam za uspešnu trudnoću.Svakodnevno uzimanje meda od početka trudnoće posebno je značajno za majku i za njezin plod - dete. Med je sa svojih 180 sastojaka izbalansiranih do savršenstva veoma vredna i nezamenljiva namirnica u trudnoći.

Uspešno izvršenje biološke funkcije trudnoće nezamislivo je bez odgovarajuće prehrane koja mora biti potpuno prilagođena novom fiziološkom stanju. Pčelinji med je upravo jedna od idealnih namirnica koja osposobljava organizam trudnice i jača njegovu vitalnost da uspešno može funkcionisati sa svim promenama u trudnoći.

Med otopljen u vodi, čaju ili mleku vrlo korisno deluje protiv svih tegoba kojima su trudnice izložene od prvih nedelja trudnoće (mučnina, povraćanje, nepodnošenja jela, loše raspoloženje i slično ).

Med obogaćuje organizam trudnice dragocjenim sastojcima, otklanja umor, sprečava anemiju i poboljšava krvnu sliku, čemu posebno pridonose vitamini i minerali koji se nalaze u medu. Potreba za gvožđem u trudnoći dvostruko je veća i kreće se do 40 mg dnevno.Trudnicama može uz normalnu terapiju gvožđem uzimati med.

Zašto bebama nikako ne treba davati med?

Med može uzrokovati dojenački botulizam, vrlo opasnu infekciju crevnog trakta. Dojenački botulizam je bolest do koje dolazi kada novorođenče unese bakteriju koja proizvodi toksin unutar tela. Reč je o veoma opasnoj infekciji crevnog trakta. Sve je više dokaza koji govore da  med može biti uzročnik ovog tipa botulizma. 

Bebe uče i pre rođenja

Naučnici iz Holandije uspeli su da prikažu kratkotrajno pamćenje kod fetusa starog 30 nedelja
Nešto pamte i u maminom stomaku Studija koju su sproveli istraživači s Medicinskog centra Mastriht univerziteta i Medicinskog centra Univerziteta Sent Radbod daje uvid u razvoj fetusa koji bi mogao pomoći u identifikaciji i prevenciji abnormalnosti, objavljeno je na brojnim medicinskim sajtovima protekle nedelje.

Koristeći se ultrazvučnom tehnologijom, istraživači su proučavali 100 zdravih trudnica iz Holandije i njihove fetuse, mereći promene u tome kako fetus reaguje na stimulacije koje se ponavljaju. Posle izvesnog broja određenog stimulansa, fetus je prestao da reaguje na njih, što upućuje na to da je stimulans bio prihvaćen kao „siguran“ i „poznat”.

Ova promena u odgovoru fetusa nazvana je „habituacija“.

Istraživači su pronašli da je fetalno kratkotrajno pamćenjeod 10 minuta u 30. nedelji gestacije zasnovano na znatnonižem broju ponavljanja stimulansa kako bi se postigla habituacija u drugom pokušaju koji je izveden deset minuta posle prvog.

Takođe su pronašli da fetusi stari 34 nedelje mogu čuvati informacije i izvući ih iz „sećanja” posle četiri nedelje. Fetusi su bili testirani u starosti od 30, 32, 34 i 36 nedelja, pa zatim ponovo u 38. nedelji trudnoće. Nerođene bebe stare 34 i 36 nedelja privikavale su se znatno brže od fetusa starih 38 sedmica što do sada nije bio predmet testiranja.

Autori studije izjavili su:„Bolje razumevanje normalnog razvoja fetalnog središnjeg nervnog sistema dovešće do boljeg uvida u abnormalnosti i time nam dati bolje metode prevencije ili dodatne mogućnosti u toku prve godine života i, kao posledicu – manje zdravstvenih problema u životu kasnije“.

Studija je objavljena u časopisu „Čajld divelopment“.

Izvor: Politika