#pusenje

Danas je pušenje raširena pojava i smatramo je stečenom navikom i izabranim rizikom. Svetska zdravstvena organizacija pušenje duvana svrstava u bolesti zavisnosti te je u novoj X verziji Međunarodne klasifikacije bolesti, ozleda i uzroka smrti svrstava pod šifru F 17.0 s nazivom: „Duševni poremećaji i poremećaj ponašanja vezan uz pušenje duvana“.
Pušenje i trudnoća su pojmovi koji bi trebali biti nespojivi. Nažalost, stvarnost je drugačija što su pokazala istraživanja na tom području.

Osnovni sastojci duvana
Duvan sadrži u svom lišću 0.5-1% nikotina, a u dimu cigarete ga ima 6-8 mg. Dim cigarete je heterogena smesa plinova, nekondenziranih para i tekućih aerosola. Dokazano je da duvanski dim cigareta sadrži oko 4000 različitih spojeva i elementa. Najčešći agensi nađeni u dimu cigareta jesu steroli (stigmasterol, beta sitosterol), alkaloidi (nikotin i njegovi alkaloidi: nikoptinin, nikotein, anabazin, anatabin i izonikotein), piridin i heterociklički spojevi, formaldehid, amonijak, razne rezidue pesticida i herbicida, ugljen monoksid i  druge stvari.
Čestice dima deluju na organizam iritativno, toksično, genotoksično, mutageno, kancerogeno, psihoaktivno i teratogeno i zahvataju središnji i autonomni nervni sistem, kardiovaskularni, gastrointestinalni, respiracijski, urinarni, genitalni, imunološki, zapravo sve sisteme organizma.

Nažalost se događa da žene koje su pušile tokom trudnoće tu lošu naviku zadrže i nakon porođaja što dovodi do daljnjih posledica za dete. Već je istaknuto da pušenje, naročito u većoj količini dovodi do smanjene produkcije mleka. Kod neke dece može prouzrokovati slabost, povraćanje, trbušne bolove, proliv.