Blizanci komplikuju trudnoću

Profesor Vesna Kopitović iz Kliničkog centra Vojvodine, o tehnikama vantelesne oplodnje, uspešnosti i rizicima ovog postupka. Skoro 40 odsto beba začetih u postupku VTO su blizanci ili trojke, stručnjaci se još spore da li je to uspeh ili komplikacija.
U OKVIRU nacionalnog programa vantelesne oplodnje koji, već četiri godine, sprovodi Zavod za humanu reprodukciju Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV u Novom Sadu, rođeno je 416 beba. Tačno 172 pojedinačno rođenih devojčice i dečaka, zatim 98 parova bliznaca i, najzad, 16 trojki, godinama pre početka ovog programa bili su samo uzalud sanjani san njihovih roditelja, a prosečna stopa porođaja ostvarenih u Novom Sadu posle vantelesnih začeća dostigla je 29 odsto. To je ne samo ubedljivo najbolje u Srbiji, već je i u samom evropskom vrhu.
- U evropskim zemljama uspešnost VTO je između 25 i 30 odsto - potvrđuje prof. dr Vesna Kopitović, upravnik zavoda i šef tima za vantelesnu oplodnju. - Mi smo zaista u vrhu. Jedini problem, sa kojim se suočavamo, ali ne samo mi, jeste puno blizanačkih i porođaja kod trojki.

Koliki je njihov procenat u ukupnom broju porođaja?
- Skoro 40 odsto. Stručni krugovi se, inače, spore da li je to uspeh ili komplikacija. Lično mislim da je komplikacija, ali za sada nemamo druge opcije.

Šta bi dovelo do smanjenja broja takvih porođaja?
- Trebalo bi da imamo tri besplatna postupka vantelesne oplodnje i zamrzavanje embriona finansirano od strane države, jer bismo tada ženi mogli da vratimo jedan umesto tri embriona, kako radimo sada.

Zbog čega u državnim ustanovama u Srbiji još nema zamrzavanja embriona?
- Prvi razlog je to što još nije rešeno finansiranje tog postupka koji, inače, košta negde oko 700 evra. Drugi je što sve državne zdravstvene ustanove u kojima se sprovodi vantelesna oplodnja za to nisu opremljene i osposobljene, a to se želi. Mi jesmo i čekamo samo da nam se odobri primena tog postupka. Kvalitetni embrioni, inače, tako mogu da se čuvaju do deset godina.

Kada god objašnjavate činjenicu da ste po procentu uspešnosti vantelesne oplodnje znatno ispred drugih ustanova u Srbiji, uvek ističete značaj tima koji predvodite...
- Lično ne volim da kažem da smo ispred drugih, volim samo da naglasim da dobro radimo svoj posao, a za to je zaslužan upravo izuzetno dobro obučen, uigran i organizovan tim. U njegovom lekarskom delu uz mene su i Dragan Budakov, Aleksandra Trninić-Pjević, Irena Bujas, Artur Bjelica i Dunja Tabš. Svi smo supspecijalisti steriliteta i fertiliteta i obučavali smo se u Belgiji. Tu su i tri embriologa, Nada Tabš, Nevena Dojčinović i Jelena Vukosavljević, kao i psiholog Aleksandra Ančić. Najzad, tu je i 12 dobro obučenih i svom poslu predanih medicinskih sestara.

Kakva je oprema koju koristite?
- Imamo opremu koja je stvarno dobra, gledano i u svetskim okvirima. Da je dobijemo pobrinuo se Klinički centar Vojvodine. Imamo i dobre prostorije za rad i dobro smo organizovani.

Koje metode vantelesne oplodnje primenjujete?
- Postoje dve osnovne metode, klasična vantelesna oplodnja i mikrofertilizacija i mi ih koristimo svakodnevno. Klasična ide kod svih slučajeva gde muževi imaju relativno dobar spermogram, a mikrofertilizacija se primenjuje kada je suprug veći problem.

Šta, najpojednostavljenije rečeno, podrazumeva klasična vantelesna oplodnja?
- Ženi se izvade jajne ćelijice i oko svake od njih postavi od 100.000 do 150.000 spermatozioida. Jedan od njih će ući i sutradan ćemo videti prvo kolorno telo, znači videćemo embrion koji će onda biti vraćen u njeno telo.

A mikrofertilizacija?
- Nju primenjujemo kada dobijamo mali broj dobrih spermatozoida, ponekad tek pet, pa onda u jednu jajnu ćeliju ubacujemo jedan spermatozoid.

Ono što, pored izuzetne uspešnosti, izdvaja vaš zavod je i jednodnevna dijagnostika koju ste uveli jedini u Srbiji?
- To je ono što se u svetu zove „dođeš, uradiš i odeš“. Dolaze nam parovi iz cele Srbije, sa uputom naravno, i ništa ne plaćaju. Za jedno pre podne uradimo šest testova i na pacijentkinji, i njenom suprugu. Kada završimo sve testove, sednemo sa njima i kažemo im šta je njihov problem i kako on može da se reši. Svakog dana radimo od pet do sedam takvih pregleda.

Koliko je za konačan uspeh vantelesne oplodnje važno što ranije utvrđivanje zbog čega neki par bez nje ne može da ima decu?
- Izuzetno je važno. Istraživanje koje smo radili pokazalo je da imate ljude koji od jedne do 11 godina uopšte nisu radili dijagnostiku. Prosek je negde oko šest godina. A poenta je u tome da se lekaru javite što ranije, već posle prve godine braka ako žena nije zatrudnela, a supružnici imaju redovne seksualne odnose i ne koriste kontraceptivna sredstva. Žene koje imaju više od 35 godina, trebalo bi da se jave posle šest meseci.

U kojoj starosnoj dobi žena najčešće obavljate vantelesnu oplodnju?
- Najveći broj žena ima imeđu 32 i 34, a dobro je što je to sada omogućeno i ženama od 38 do 40 godina, one su do sada bile zapostavljene, a verujem da ćemo i tu imati veliku stopu trudnoće. Mnogo su manje šanse kod žena od preko 40 godina, tu je procenat uspeha ispod 20, a kod onih preko 44 godine ispod deset, čak i ispod pet odsto.

Znači li to da postoji starosna granica za pokušaje da žena ipak zatrudni?
- Realno, iznad 45 ne bi trebalo raditi na svojim jajnim ćelijama. Iznad te granice bi, ako se dete i dalje želi, trebalo ići na donor-ćelije. Ipak, tu negde je već i pitanje gde je pravo deteta da ima žive roditelje. Lično bih tu postavila granicu za rađanje.

ZAJEDNO SU JAČI
Deo vašeg pristupa je i razgovor sa bračnim parom, a ne samo sa ženom koja treba da postane majka...
- Da, jer je to izuzetno važno, pa budućim roditeljima uvek sugerišemo da je bolje da razgovaramo sa oboma. Njih dvoje su zajedno jači i u velikom broju slučajeva uspevamo da spojimo njihovu odlučnost da postanu roditelji.

DONORSTVO SVE MANjE TABU
I naši novi propisi dozvoljavaju doniranje jajnih ćelija, odnosno spermatozoida. Kakav je vaš stav o tome?
- Mislim da je to dobro, biće formirane banke zamrznutih spermatozoida i jajnih ćelija. Nekome je možda teško da to prihvati, ali je medicinski izuzetno opravdano, a i kod nas je sve manje tabu.