I bebe osećaju majčin nespokoj

Trudnoća traje devet meseci – dovoljno dugo da se trudnica nađe u svim mogućim milim i nemilim životnim situacijama, planirano ili neplanirano. Pa čak i u inače vrlo smirene žene, zbog sada drugačiji nivo hormona, ona se počinje osećati i ponašati drugačije, okolina bi rekla kako se „vidi da je trudna” (napokon, nije bez osnova sinonim za trudnoću drugo stanje). Neke situacije izazva će pozitivne emocije – radost, veselje, novi polet, neke negativne – žalost, ogorčenost, nervozu.
Kaže se kako beba, u majčinom stomaku, oseća sve što oseća i mama. Dakle – i veselje i tugu, sreću i ljutnju, smirenost i nervozu.
Koliko naučno saznanje nije sasvim jasno, ali zbog biohemijskih procesa koji se dešavaju u snažnim emocijama, svakoj trudnici savetujemo neka bude smirena. Ni previše pozitivnih emocija nije poželjno, a još su manje poželjne negativne emocije (u oba slučaja dešava se „napad” adrenalina, ubrzani rad srca, povišenje krvnog pritiska, moguće su prevremene kontrakcije i mnoge druge neželjene posledice).
Kako se i može li se trudnica zaštiti od takovih snažnih, ponajpre negativnih emocija?
Pre svega, postoje situacije na koje se ne može uticati (smrt ili teška bolest bliske i voljene osobe, rastanka, ostanak bez posla, problemi finansijske prirode, ...) i na koje se može uticati (neugodne međupartnerske i porodične situacije, konfliktne situacije u saobraćaju ili trgovini i slično mogu se i trebaju izbeći!).
U situacijama na koje se ne može uticati od pomoći su lekovi (koji se smeju primeniti u trudnoći) i tretmani kod psihijatra/psihologa (preporučuje se tretman oba partnera).

U situacijama koje se mogu sprečiti mnogo se može postići samokontrolom. No, to nije nešto što će se naučiti u trudnoći. Ako je trudnica i inače vrlo emotivna, impulsivna osoba, verojatnije je kako će takva biti i u trudnoći. Stoga se i njima sme i treba preporučiti primena leka.
Najčešće primenjivani lek u tom smislu je tzv. trudnički normabel (benzodiazepinski preparat od 2 mg, koji se sme uzeti tek na preporuku ginekologa!).
Nezavisno oseća li stvarno beba ono što oseća i majka, navedene situacije nipošto nisu bezazlene. Kod trudnica koje proživljavaju snažne, naročito negativne emocije ili koje su i pre trudnoće imale određenih psihičkih/psiholoških problema, češće se može razviti posle porođajna depresija, tzv. baby-blues, nego kod onih koje su inače emocionalno i psihički stabilne (iako ni to nije uslov). A baby-blues  je vrlo ozbiljno emocionalno i psihičko stanje, koje se može završiti letalno (smrtonosn) i za majku i za dete.
Stoga se ne sme potcenjivati ništa što trudnica napomene kao nešto što ju muči – svakom simptomu se treba ozbiljno pristupiti, kako bi se na vreme i pravovaljano reagovalo.

Autor: mr sc. Vesna Stepanić, dr med. specijalistica ginekologije i opstetricije

www.zdravobudi.hr

 

0 komentara:

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.