gototopgototop

Trudnoća

  • Trudnoca
  • Trudnoca

Beba

  • Beba
  • Beba

Porodica

  • Porodica
  • Porodica

Vaša iskustva

Galerija

E-mail Novosti

Anti-spam pitanje 3+4=?
Ime:
Email:

Klinfo.hr

Besplatan sport

Zavod za udžbenike

Magično Bilje časopis



Mama posle četrdesete

PDFŠtampaEl. pošta

( 9 Glasova )
Mama posle četrdesete, 4.1 out of 5 based on 9 votes . MamaiBeba.rs

Nekad dvadeset, sada već trideset – važe kao još „dobre godine“ za rađanje prvog deteta, ali šta kad i taj voz bude propušten, pa žena tek sa četrdeset konačno ima sve uslove da rodi bebu? Statističari potvrđuju da je pre četri decenije procenat žena koje su „kasnije“ rađale iznosio samo pet odsto, a sada u evropskim zemljama gotovo svaka četvrta trudnica bi se mogla nazvati starijom prvorotkom.
Zašto je došlo do pomeranja granice rađanja? Školovanje, pa posao, briga za stan i kola i pronalaženje onog „pravog“ ... i kada se sve to složi – eto četrdesetih. U 35. Ili 38. Profesionalno ostvarene još uvek mladolike, lepe žene, zdrave i psihički spremne za materinstvo, konačno su stekle sve uslove da budu majke, ali beba ne dolazi. Sa tom situacijom suočava se danas mnogo žena i uprkos ličnim nastojanjima, velikoj želji i napretku nauke ne uspevaju da zatrudne. Pitali smo prof. Dr Miodraga Jeremića iz ordinacije „Eterna“: Zašto starije žene teže postaju majke?
Ranije se smatralo da je idealno vreme za rađanje period između 20. i 26. godine, a prema sadašnjim medicinskim stavovima gornja granica za prvu bebu je pomerena na 29 godina. Od 25. do 30. žena bi trebalo da rodi bar jedno dete a do 35. bez posledica za zdravlje može da iznese još dve trudnoćea u razmaku od dve godine. Posle 35. ciklusi bez jajne ćelije su sve češći, pa se i mogućnost začeća znatno smanjuje – upozorava doktor. Starenjem žene nepovratno gube jajne ćelije, za razliku od muškaraca kod kojih se svaka tri meseca obnavlja proizvodnja spermatozoida i to sve do 70. godine, saznajemo od našeg sagovornika. Utvrđeno je da od 16. do 43. godine sazri samo 400 do 500 jajnih ćelija i to svakog meseca po jedna. U tim procesima sazrevanja potroši se ponekad i pet-šest jajnih ćelija, ali samo jedna postaje sposobna za oplođenje. To nije kontinuiran proces, budući da s godinama sve manji broj ovih ćelija sazreva, ili uopšte ne stižu do faze zrelosti. Smanjena mogućnost začeća se ne ispoljava nikakvim vidljivim znacima.

Žena i posle 35. ima mesečne cikluse, ne oseča nikakve zdravstvene smetnje, još je puna energije, pa ipak u tim godinama samo osam do 10 odsto žena spontano zatrudni.
S prirodom se ne može igrati, ona ima svoja pravila koja se moraju poštovati ako želimo zdravo potomstvo, upozorava profesor Jeremić i savetuje ženama da rađaju dok su mlađe i zato što s godinama nepovoljni činioci iz spoljne sredine smanjuju kvalitet jajne ćelije.

Što je jajna ćelija starija, to je i veći rizik da će tokom razvoja embriona nastati anomalije zbog hromozomskih nepravilnosti – upozorava profesor Jeremić. Trudnoća posle 35. predstavlja i veći napor za organizam žene, jer osim jajnika i svi drugi organi stare, posebno srce, jetra, pluća i krvni sudovi. Povećava se i rizik od prevremenog porođaja ili prenesene trudnoće, prevremenog isticanja plodove vode i drugih komplikacija, kao što su spontani pobačaj, krvarenje, manja težina novorođenčeta ili prevremeni porođaj. Kod starijih trudnica je i gestacijski dijabetes češći, kao i povišen pritisak. Starenjem i materica gubi snagu, elastičnost svih tkiva se smanjuje, pa su i povrede i rascepi na porođaju češći. Položaj ploda u materici je često nepovoljan za rađanje i porođaj starijih žena se češće završava carskim rezom.
Zašto veštačko oplođenje ne daje rezultate kod svih žena? Teško je imitirati prirodu, kaže dr Jeremić, jer ne samo da se gubi broj jajnih ćelija, već i tkivo jajnika i druga tkiva postaju manje osetljiva na dejstvo hormona. Vantelesnom oplodnjom, kod mlađih žena se postže uspeh kod 30 odsto, a samo 8 do 10 odsto žena od 35, do 43. godine uspeva da zatrudni.
Doktorka Aleksandra Šaranović, inače porodični lekar u pomenutoj ordinaciji, dodaje da je psihofizička priprema često nepravedno zanemarena, iako je izuzetno važna, a odnosi se na odgovarajuću ishranu i stručno vođenu fizičku aktivnost. Cilj ovih priprema je postizanje preduslova koji su optimalni za začeće, trudnoću i porođaj. Za ishod porođaja je najvažnije da se žena oslobodi straha, a to je moguće ako nauči da prepozna sve porođajne etape, kako da se u njima ponaša i diše, jer način disanja dokazano smanjuje bol i povećava izdržljivost, pa je i rođenje deteta bezbednije. Mnoge žene starije od 35. godine uspevaju psihofizičkim pripremama da zatrudne, pridržavajući se stručno odabranih dijeta, vežbanja i uspostavljanjem emocionalne ravnoteže.

Autor: Vera Bošković

comments

Postavi komentar


Security code
Refresh


Vaši komentari