Šta je štitasta žlezda i šta ona radi?
Štitasta žlezda je žlezda leptirastog oblika, smeštena u prednjem delu vrata ispod dušnika. Štitasta žlezda kontroliše metabolizam i od velikog je značaja za reprodukciju i plodnost kod žena.
Štitna žlezda spada u grupu endokrinih žlezda tj. žlezde sa unutrašnjim lučenjem, jer svoje proizvode, hormone, ubacuje direktno u krv, dok svakih sedamnaest minuta, kroz štitnu žlezdu prođe sva čovekova krv.
Pošto ćelije od kojih je ta žlezda sačinjena, privlače jod, njen sekret bogat jodom, ubija slabe klice, koje u krv dospevaju kroz povredu kože, kroz sluzokožu nosa i grla, ili apsorbovanjem hrane iz organa za varenje.
Zarazne klice slabe prilikom prolaska kroz štitnu žlezdu.
Posle svakih novih sedamnaest minuta, te bakterije su sve slabije, dok konačno ne uginu. Ali to će se desiti jedino ako štitasta žlezda raspolaže dovoljnom količinom joda. Ako nema dovoljno joda, ona štetne mikroorganizme koji kruže s krvlju, ne može da ubija onako kako je naumila priroda.
pouzdano je dokazano da količina joda u štitnoj žlezdi zavisi od količine joda koju čovek unosi u sebe hranom i vodom.
Tiroidni poremećaji u trudnoći
Najčešći tiroidni poremećaj u trudnoći je hipotiroidizam. Hipotiroidizam može da uzrokuje mnoge promene u menstrualnim ciklusima: nepravilne cikluse, masivna krvavljenja, prestanak menstruiranja. Ako je hipotiroidizam veoma izražen i nelečen, može da smanji sposobnost začeća. Ako postoje problemi zatrudnjivanja svakako da treba proveriti i tiroidnu funkciju. Ako se otkrije hipotiroidizam, to je poremećaj koji se svakako najjednostavnije leči i koriguje.
Pošto se neki simptimi hipotiroidzma kao što su zamorljivost i dobijanje u težini često pripisuju trudnoći, može doći do toga da se hipotiroidizam previđa. Zbog toga se smatra da u rutinskom pregledu trudnice u prvom trimestru treba proveriti i tiroidnu funkciju da bi se na vreme pristupilo lečenju poremećaja koji se lako leči ali nelečen može da dovede do velikih smetnji i težih posledica.
Pošto su sintetski tiroidni hormoni praktično identični prirodnom proizvodu trudnica sa hipotiroidizmom može da ga uzima bez smetnji. Nema neželjenih efekata ni po majku ni po bebu ako se doza prilagođava potrebnoj na osnovu telesne težine i metaboličkog stanja. Tiroidna žlezda ploda se normalno razvija nezavisno od majčine funkcije. Žene koje su lečene levotiroksinom pre trudnoće treba da se testiraju da bi se videlo da li je doza dovoljna. Funkcijski tiroidni testovi se obavljaju svaka tri meseca a posle porođaja je obično potrebno da se doza levotiroksina smanji.
Hipertiroidizam i trudnoća
Tiroidne bolesti nisu česte u trudnoći, razlog tome je da je znatan broj tiroidnih poremećaja autoimunske prirode. Kako je trudnoća stanje u kome su imunski mehanizmi ublaženi da bi se bolje čuvao plod, to je i broj izraženih tiroidnih poremećaja manji.
U žene koja nije trudna, hipertiroidizam može da utiče na menstruacije i menstrualne cikluse. Ciklusi su iregularni, menstruacije oskudnije ili sasvim prestaju. Začeće u hipertiroidzmu je teže i češći su habitualni pobačaji. Zbog toga je sasvim opravdano ispitivanje tiroidne funkcije kao rutinskog testiranja infertiliteta. Isto tako, bitno je da se hipertiroidizam trudnice što pre stavi pod kontrolu da bi se smanjila opasnost od pobačaja i komplikacija. Srećom, na raspolaganju nam stoje efikasna sredstva za kontrolu hipertiroidizma koja mogu da se koriste i u trudnoći. Preparati iz grupe tionamida mogu da se primene u trudnoći, efikasni su kao i kod ostalih pacijenata ali moraju da se uzimaju sa nekim ograničenjima. Na prvom mestu treba znati da ovi lekovi prolaze kroz posteljicu (placentu) i mogu da utiču na štitastu žlezdu ploda. Zbog toga se trudnici propisuje najmanja doza koja će da kontroliše hipertiroidizam. Kao što je navedeno, u trudnoći nema smisla odeređivati ukupne tiroidne hormone. Zbog toga se prate slobodne frakcije koje se održavaju oko gornje granice normalnih vrednosti. Nema bitnih razlika između pojedinih preparata u tome koliko prolaze placentu tako da je izbor preparata slobodno prepušten lekaru. Propranolol se u trudnoći ne propisuje zbog opisane ali nepotrvrđene sumnje da izaziva poremećaje u diferencijaciji kože ploda. Trudnoća je, kako je već rečeno, imunosupresivno stanje u kome su sve imunske reakcije ublažene kako bi se zaštitio plod. Zbog toga se očekuje da se hipertiroidizam i spontano ublaži i bolje toleriše dok traje graviditet. Posle porođaja dolazi do ponovnog razbuktavanja hipermetabolizma što se sprečava pažljivim praćenjem i prilagođavanjem doze leka. Pošto lek prolazi i u mleko, nekada se insistiralo na zabrani dojenja. Danas se dojenje dozvoljava ako je potrebna manja doza tionamida za kontrolu hipertiroidizma majke (do 20 mg metimazola odnosno 200 mg propiltiouracila).
U vrlo teškim i srećom retkim slučajevima hipertiroidzma koji se teško kontroliše, naročito ako se pojavljuju komplikacije na srcu, moguće je lekovima smiriti hipermetabolizam i trudnicu operisati u drugoj polovini trudnoće. Zbog potencijalnih komplikacija i potrebe za vrlo čestim kontrolama savetuje se da žene koje planiraju trudnoću pre začeća ipak primene neki od načina definitivnog lečenja hipertiroidizma da bi se izbegla mogućnost njegove aktivacije u nepodobnom trenutku. Kao što je navedeno, definitivne forme lečenja su operacija i radioaktivni jod. U Evropi se radioaktivni jod ne daje mlađim ženama, koje bi mogle da planiraju trudnoću. Isto tako, radioaktivni jod ne sme da se primeni u već postojećoj trudnoći jer bi mogao da uništi i štitastu žlezdu ploda.
Tiroidni problemi posle trudnoće
Posle 6 meseci do dve godine od porođaja može da se javi zapaljenska bolest štitaste žlezde koja se naziva posleporođajni tiroiditis. Opisana je 1956. godine i od tada se sve češće zapaža tako da se danas ocenjuje da se javlja u jedne od 20 porođenih žena. Bolest je obično bezbolna, odlikuje se strumom (uvećanjem štitaste žlezde) koja obično nije velika. Smetnje najčešće nastaju zbog izlaska tiroidnih hormona iz oštećenih skladišta (folikula) u žlezdi. Pošto je proces privremen, hipertiroidizam koji zbog toga nastaje je ograničenog trajanja. Obično posle faze hipertiroidizma nastupa duži i prolazni period nedovoljne funkcije žlezde koja se oporavlja. Konačno, posle više meseci dolazi do potpunog oporavka. Ove simptome prvorotke mogu da ne primete ili ih pripisuju normalnim pojavama zbog trudnoće, porođaja i novih obimnih obaveza. Hipertiroidizam u posleporođajnom tiroiditisu ne treba lečiti antitiroidnim lekovima. Ako su smetnje veoma izražene mogu se dati simptomatski lekovi ali nikako ne treba davati lekove iz grupe tionamida jer bi njihovo dejstvo bilo nepovoljno. Veoma retko je opisan prelazak ove forme tiroiditisa u trajni hipertiroidizam Bazedovljevog tipa ili u hipotiroidizam.
Faze i promene u posleporođajnom tiroiditisu:
Hipertiroidizam
• Zamor
• Nesanica
• Uznemirenost
• Razdražljivost
Hipotiroidizam
• Zamor
• Depresija
• Brze promene raspoloženja
• Dobijanje u težini
Posleporođajni tiroiditis spontano prolazi posle nekoliko meseci; ima tendenciju da se ponovo javlja posle nove trudnoće. Neka ispitivanja navvode da je opasnost od pojave trajnog hipotiroidizma veća ako se tiroiditis ponavlja.
U kojim namirnicama se nalazi jod?
Najznačajniji izvor joda je jodirana kuhinjska so. Školjke, morska alga kelp i drugi morski organizmi apsorbuju velike količine joda u morima. kravlje mleko, jaja, jogurt., beli luk, susam, soja, spanać su takođe, dobri izvori joda.
Žene u generativnom period trebalo bi da unose 150 mikrograma joda dnevno.
Trudnice i dojilje trebalo bi da unose 250 mikrograma joda dnevno kako bi se štitasta žlezda njihove bebe pravilno razvila.
Tiroidni problemi majke koji mogu da utiču na plod
Pošto je hipertiroidizam u Bazedovljevoj bolesti izazvan antitelima koja prolaze kroz posteljicu, moguće je da izazovu i prolazni hipertiroidizam kod novorođenčeta. Poremećaj je prolazan i ne zahteva lečenje. Lekovi koji se koriste u lečenju hipertiroidizma majke prolaze kroz placentu i mogu da izazovu pojavu prolazne strume u bebe. Struma je posledica dejstva lekova na proizvodnju tiroidnih hormona u štitastoj žlezdi ploda. Poremećaj je prolazan i spontano se povlači ali je svakako neželjen i treba učiniti sve da se ne pojavi. Zbog toga se ponovo podvlači potreba da žena koja planira trudnoću a lečena je od Bazedovljeve bolesti pre trudnoće definitivno reši problem hipertiroidizma.
Hipotiroidizam majke ne utiče na plod koji zavisi od sopstvene proizvodnje tiroidnih hormona. Mnoge majke se pitaju da li lek levotiroksin može da naškodi plodu. Odgovor je NE jer lek ne prolazi placentu. Vrlo male količine koje prolaze u plodovu vodu plod uzima gutanjem ali je to zanemarljiva količina. U svakom slučaju, ovaj lek je potpuno neškodljiv za plod i nekada je čak poželjno da se doturi bebi ako se ima utisak da je nejena proizvodnja nedovoljna.
U uslovima nedovoljnog sadržaja joda (endemska područja) štitasta žlezda ploda nema dovoljno materijala iz koga bi sintetizovala hormone (kao što je to slučaj i sa majkom). U tims uslovima nastaju teški poremećaji razvoja celog ploda a posebno centralnog nervnog sistema. Plod je deformisan i ako je živorođen, razvoj je usporen sa teškim promenama u izgledu i mentalnom razvoju. Ovakav poremećaj se naziva kretenizam i danas je sve ređi zahvaljujući jodinaciji soli ili drugih vitalnih namirnica.
Drugi pormećaji vezani za štiastu žlezdu novorođenčeta su tzv urođeni, kongenitalni poremećaji. Retko može da potpuno izostane razvoj štitaste žlezde. Dete je hipotiroidno na rođenju i izuzetno je važno da se to primeti i odmah započne lečenje. Efekat nadoknade tiroksina je dobar jer se centralni nervni sistem razvija prve dve godine po rođenju tako da blagovremena nadoknada može u velikoj meri da ublaži posledice nedostatka štitaste žlezde. Poremećaji enzimskih sistema koji kontrolišu sintezu tiroidnih hormona dovode do pojave strume jer je pojačana hipofizna sekrecija TSH. Uz strumu postoji i hipotiroidizam jer nema dovoljne sekrecije tiroidnih hormona. Neka od ovih stanja su komplikovana i promenama na drugim organima naročito nervnom sistemu kada pored strume, hipotiroidizma postoji i gluvoća. Hipotiroidizam se kontroliše nadoknadom tiroksina kada se i struma smanjuje. Nažalost, druge promene ne mogu da se koriguju nadoknadom tiroidnih hormona.
Dojenje i tiroidne bolesti
Radioaktivni izotopi se ponašaju kao i stabilne forme elemenata i pojavljuju se u mleku. Zbog toga NIJE DOZVOQENA primena radiaoktivnog joda u majki koje doje. Propiltiouracil i drugi tionamidi prolaze u mleko i mogu da se koriste samo u najmanjoj dozi koja kontroliše hipertiroidizam. Tiroksin takođe prolazi u mleko ali uz adekvatno dozranje nema opasnosti da izazove bilo kakve promene kod deteta.
Izvor: www.cigota.rs
Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj
internet prodavnici MAMA I BEBA
-
-
Dnevnik jedne bebe - Hinkler roze
-
Sve što nikada ne bi trebalo da znate o seksualnosti vaše dece