Zašto je teže roditi u poodmaklim godinama

Zašto je teže roditi u poodmaklim godinama

Nekad dvadeset, sada već trideset - važe kao još „dobre godine” za rađanje prvog deteta, ali šta kad i taj voz bude propušten, pa žena tek sa četrdeset konačno ima sve uslove da rodi bebu?
Statističari potvrđuju da je pre četiri decenije procenat žena koje su „kasnije” rađale iznosio samo pet odsto, a sada u evropskim zemljama gotovo svaka četvrta trudnica bi se mogla nazvati starijom prvorotkom.

Zašto je došlo do pomeranja granice rađanja? Školovanje, posao, briga za stan i kola i pronalaženje onog „pravog”… i kada se sve to složi - eto četrdesetih.

U 35. ili 38. profesionalno ostvarene još uvek mladolike, lepe žene, zdrave i psihički spremne za materinstvo, konačno su stekle sve uslove da budu majke, ali beba ne dolazi. Sa tom situacijom suočava se danas mnogo žena i uprkos ličnim nastojanjima, velikoj želji i napretku nauke ne uspevaju da zatrudne.

„Ranije se smatralo da je idealno vreme za rađanje period između 20. i 26. godine, a prema sadašnjim medicinskim stavovima gornja granica za prvu bebu je pomerena na 29 godina. Od 25. do 30. žena bi trebalo da rodi bar jedno dete, a do 35. bez posledica za zdravlje može da iznese još dve trudnoće u razmaku od dve godine. Posle 35. ciklusi bez jajne ćelije su sve češći, pa se i mogućnost začeća znatno smanjuje”, kaže za „Politikin Magazin” prof. dr Miodraga Jeremića iz ordinacije „Eterna”.

Starenjem žene nepovratno gube jajne ćelije, saznajemo od našeg sagovornika, za razliku od muškaraca kod kojih se svaka tri meseca obnavlja proizvodnja spermatozoida i to sve do 70. godine. Utvrđeno je da od 16. do 43. godine sazri samo 400 do 500 jajnih ćelija i to svakog meseca po jedna. U tim procesima sazrevanja potroši se ponekad i pet-šest jajnih ćelija, ali samo jedna postaje sposobna za oplođenje.

To nije kontinuiran proces, budući da s godinama sve manji broj ovih ćelija sazreva, ili uopšte ne stižu do faze zrelosti. Smanjena mogućnost začeća se ne ispoljava nikakvim vidljivim znacima. Žena i posle 35. ima mesečne cikluse, ne oseća nikakve zdravstvene smetnje, još uvek je puna energije, pa ipak u tim godinama samo osam do deset odsto žena spontano zatrudni.

Osim jajnika i svi drugi organi stare
„S prirodom se ne može igrati, ona ima svoja pravila koja se moraju poštovati ako želimo zdravo potomstvo”, upozorava profesor Jeremić i savetuje ženama da rađaju dok su mlađe i zato što s godinama nepovoljni činioci iz spoljne sredine smanjuju kvalitet jajne ćelije.

„Što je jajna ćelija starija, to je i veći rizik da će tokom razvoja embriona nastati anomalije zbog hromozomskih nepravilnosti”, upozorava profesor Jeremić.

Trudnoća posle 35. predstavlja i veći napor za organizam žene, jer osim jajnika i svi drugi organi stare, posebno srce, jetra, pluća i krvni sudovi. Povećava se i rizik od prevremenog porođaja ili prenesene trudnoće, prevremenog isticanja plodove vode i drugih komplikacija, kao što su spontani pobačaj, krvarenje, manja težina novorođenčeta ili prevremeni porođaj.

Kod starijih trudnica je i gestacijski dijabetes češći, povišen pritisak takođe. Starenjem i materica gubi snagu, elastičnost svih tkiva se smanjuje, pa su i povrede i rascepi na porođaju češći. Položaj ploda u materici je često nepovoljan za rađanje i porođaj starijih žena se češće završava carskim rezom.

Zašto veštačko oplođenje ne daje rezultate kod svih žena? Teško je imitirati prirodu, kaže prof. dr Jeremić, jer ne samo da se gubi broj jajnih ćelija, već i tkivo jajnika i druga tkiva postaju manje osetljiva na dejstvo hormona.

Vantelesnom oplodnjom, kod mlađih žena se postiže uspeh kod 30 odsto, a samo osam do deset odsto žena od 35. do 43. godine uspeva da zatrudni.

Doktorka Aleksandra Šaranović, inače porodični lekar u pomenutoj ordinaciji, dodaje da je psihofizička priprema često nepravedno zanemarena, iako je izuzetno važna, a odnosi se na odgovarajuću ishranu i stručno vođenu fizičku aktivnost.

Cilj ovih priprema je postizanje preduslova koji su optimalni za začeće, trudnoću i porođaj. Za ishod porođaja je najvažnije da se žena oslobodi straha, a to je moguće ako nauči da prepozna sve porođajne etape, kako da se u njima ponaša i diše, jer način disanja dokazano smanjuje bol i povećava izdržljivost, pa je i rođenje deteta bezbednije.

Šaranović ističe da mnoge žene starije od 35. godine uspevaju psihofizičkim pripremama da zatrudne, pridržavajući se stručno odabranih dijeta, vežbanja i uspostavljanjem emocionalne ravnoteže.

Slavne „starije” trudnice
Savremena nauka ne prihvata biološki sat, a žene se ne odriču svoje teško stečene samostalnosti.

Mnoge su prvo postale slavne, a u poznijim godinama za rađanje i majke, mada javnosti nije sasvim poznato da li su njihove kasne trudnoće bile praćene komplikacijama i koliko je savremena medicina pomogla u ostvarenju njihovog poznog materinstva.

Sa teškoćama ili bez njih, Madona je rodila prvo dete sa 36 godina, drugo sa 42. Klaudija Šifer i Sindi Kraford su postale majke u 35. i 36, dok je Džulija Roberts donela na svet blizance sa 37 godina.

Nikol Kidman je rodila zdravu bebu u 41. godini života. Rašida Dati, bivša ministarka pravosuđa u vladi Nikole Sarkozija, u 43. godini je rodila zdravu bebu Zoraju. Samo pet dana nakon porođaja se vratila na posao.

Ema Tomson, britanska glumica, rodila je dete u kasnim četrdesetim godinama života. Šeri Bler, supruga Tonija Blera, rodila je četvrto dete u 45. godini. Holi Hanter je rodila blizance u 47. Supermodel Iman, žena Dejvida Bovija, rodila je ćerku u 45. godini. Suzan Sarandon je drugog sina rodila u 45.

Pa ipak, tvrdi profesor dr Miodrag Jeremić, ovo su samo srećni izuzeci, a manje je poznat onaj veliki broj žena koje nisu uspele da ostvare materinstvo.

(Mondo)

1 komentara:

  • hanns
    01.02.2013. 19:00
    strava

Prijavite se za newsletter

Budite u toku kad objavimo nove savete za mame i njihove najmilije.