Večernje Novosti

Mnogi adolescenti imaju progleme sa kožom tokom odrastanja, ali bubuljice često imaju i oni stariji. Akne se javljaju kod pacijenata sa seboreičnom kožom

Na ovaj trend ukazuje dr Dubravka Đerić, dermatolog u Odeljenju za dermatokozmetologiju Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti Beograda.

- Veliki broj pacijenata dolazi radi lečenja akni hemijskim pilinzima i drugim standardnim dermatološkim lekovima i procedurama -kaže dr Đerić. - Akne se javljaju kod pacijenata sa seboreičnom kožom i na njihov nastanak utiče više faktora. Na neki od tih faktora možemo da delujemo pravilnom ishranom, pravim izborom preparata za higijenu kože, dobrim izborom kozmetičkih preparata i šminke za negu aknozne kože.

Pacijenti dolaze bez uputa, sa zdravstvenom knjižicom, a u ovom Odeljenju za dermatokozmetologiju, jedinom u državnom sektoru u čitavoj Srbiji, primenjuju se i hemijski pilinzi različitih vrsta, što zavisi od kliničke slike.

- Hemijski pilinzi se primenjuju i za lečenje fleka i plićih ožiljaka od akni - ističe dr Đerić. - Ti pilinzi nisu kozmetički, nego medicinski.

Dr Aleksandar Adamović, direktor Zavoda, kaže da se ovde sprovode terapijske procedure koje se rade i u svetu. Pregled i saveti se ne plaćaju, a cene niza procedura, kojima se koži pomaže da što duže ostane mlada i jedra, niže su nego na drugim mestima.

SONDA ZADRŽAVA MLADOST

U PRAKSI sve prisutnija mezoterapija, prema rečima dr Dubravka Đerić, zapravo predstavlja postupak smeštanja aktivnih supstanci, među kojima je i hijaluronska kiselina, u dublje slojeve kože. Ovde se sprovodi posredstvom sonde, to jest radio-talasa, koji aktivne sastojke...

Stručnjaci naglašavaju da je važno da deca imaju interakciju sa okolinom, da primećujete da vas razumeju, da reaguju kada im nešto pričate ili ih pitate

Govor se razvija do pete godine, ali deca počinju da ispuštaju glasove jako rano i već oko šestog ili sedmog meseca većina beba može da ponovi slogove ma-ma ili ba-ba. Dok dete ne počne da govori ono guče, brblja nerazumljive reči, vežba vokale, što često liči na pevanje.

Lingvalni period, odnosno period govora počinje kada dete izgovori prvu reč, što se, po pravilu, događa od 9. do 16. meseca života. Do prvog rođendana dete bi trebalo da reaguje na svoje ime, da ume da kaže baba, mama, tata, da ume da pokaže „gde je pametna glava“ ili „gde zeka pije vodu“.

Mališani tog uzrasta često imitiraju zvukove životinja, pa znaju da odgovore na pitanje, na primer, „kako kaže kuca“.

 Prepoznaju predmete, delove tela, znaju da pokažu šta žele. Stručnjaci naglašavaju da je važno da deca imaju interakciju sa okolinom, da primećujete da vas razumeju, da reaguju kada im nešto pričate ili ih pitate. Od 18. meseca pa do drugog rođendana dete bi trebalo da zna da vam pokaže, na primer, kuću, cvet, loptu, da razume kada kažete „donesi mi papuče“.

Stručnjaci tvrde da je ovo period kada se intenzivno obogaćuje rečnik, pa dete koristi i razume do 300 reči. Ako ove karakteristike izostaju, prvo što treba da proverite je detetov sluh. Ukoliko je...

Džeparac pomaže deci da shvate vrednost novca, da nauče njime da se koriste, kao i da razvijaju osećaj odgovornosti. Ne dajte novac ukoliko potroše džeparac pre vremena

Petogodišnjacima možete objasniti koliko nešto košta ili ih naučiti da raspolažu određenom svotom, tvrde stručnjaci. Možete im dati džeparac za nedelju dana kojim mogu raspolagati kako žele. Ali, važno je da im ne dajete još novca ukoliko potroše džeparac pre vremena. Ipak, do školskog uzrasta dete nije sasvim sposobno da ekonomiše novcem, jer još ne vlada osnovnim matematičkim radnjama, pa do tada budite strpljivi i nemojte da očekujete da će se dete baš uvek snaći.

Kada krene u školu mališan treba da dobije džeparac, dnevni ili nedeljni, za koji će moći da kupi užinu i neki slatkiš.

Pazite da detetu ne nametnete previše obaveza oko novca, jer to može stvoriti otpor ili pogrešne predstave o vrednosti. Psiholozi upozoravaju da nije dobro da detetu dajete ni previše ni mnogo manje nego što dobijaju njegovi drugari. Izračunajte koliko košta užina,...

Preporuka stručnjaka je da dete ne bi trebalo da ostaje samo do četvrtog razreda osnovne škole. Najvažnije je da sa detetom razgovarate kako se oseća kada je samo

Preporuka stručnjaka je da dete ne bi trebalo da ostaje samo do četvrtog razreda osnovne škole. Svako dete je individua za sebe, neka su zrelija i odgovornija od drugih, ali prerano ostavljanje bez nadzora može loše da utiče na dečji razvoj i psihu. Najvažnije je da sa detetom razgovarate kako se oseća kada je samo, da li se plaši ili je opušteno. Mališani koji nisu spremni da budu sami u kući obično pokazuju strah, proveravaju da li „neko diše u ormanu“, osluškuju zvukove i često zovu roditelje telefonom. Ako se vaše dete tako ponaša, trebalo bi da razmislite o drugim opcijama i da mu date još malo vremena pre nego što ga ostavite samog.

Ukoliko mislite da je dete zrelo, napravite „generalnu probu“, odnosno neka bude samo u kući nekoliko sati, a posle sa njim ragovarajte kako je provelo vreme. Objasnite mu kako treba da reaguje u slučaju da mu neko nepoznat zvoni na vrata, šta treba da radi u slučaju požara, nestanka struje ili poplave. Dete ne bi trebalo da bude samo ako ne ume samostalno da podgreje obrok i mora da zna da koristi telefon, da bi moglo da pozove roditelje ukoliko mu je...

Istraživanja pokazuju da deca koja se druže sa vršnjacima sličnih interesovanja, radnih navika i odnosa prema školi, imaju manje šanse da „upadnu“ u nevolje i lakše savladavaju gradivo

Kada iz osnovne pređu u srednju školu, tinejdžerima predstoji novo „uklapanje“, borba za poziciju i prihvatanje vršnjaka. Osnovne škole obično se nalaze u blizini kuće, deca su uglavnom iz komšiluka, pa se mališani lakše uklapaju i socijalizuju. Srednja škola je, međutim, potpuno novo i drugačije okruženje, mesto na kojem sreću decu iz različitih krajeva grada, drugačijih navika i porekla.

S kim će početi da se druže, odnosno u kakvo će društvo „upasti“ jako je važno jer će izuzetno uticati na život tinejdžera, a samim tim i čitave porodice. Adolescenti kopiraju svoje vršnjake, pa ako počnu da se druže sa „problematičnom“ grupom, tvrde psiholozi, vrlo je verovatno da će preuzeti taj model ponašanja.

To će se odraziti na njihove ocene i uspeh u školi, koncentraciju, odnos sa roditeljima. Istraživanja pokazuju da deca koja se druže sa vršnjacima sličnih interesovanja, radnih navika i odnosa prema školi, imaju manje šanse da „upadnu“ u nevolje i imaju manje problema sa gradivom. Zato je jako važno da čim vaše dete počne da pominje nove prijatelje, saznate što više o njima. Nije loše ni da insistirate da ih dete pozove kući, kako biste ih upoznali i bolje procenili.

„ U...