Grinje glavni uzročnik

Alergijsko oboljenje astma: Duvanski dim, gojaznost, polen i grinje predstavljaju faktore. Hronična bolest astma, o kojoj se stalno govori zbog visoke učestalosti u svetu i kod nas, ne mora uvek da bude kamen spoticanja kvalitetnom životu. Da je to tako, nedavno su u razgovoru sa osnovcima

OŠ „Svetozar Marković“ potvrdili naši vaterpolisti Andrija Prlainović i Nikola Rađen, kao i košarkaš Marko Kešelj.

Andrija je prisutnima rekao da je astmatičar od detinjstva, ali da mu to nije smetalo u postizanju visokih rezultata. Po savetu lekara roditelji su ga poslali na plivanje sa četiri godine, a sa navršenih šest počeo je da igra vaterpolo. Druga dvojica sportista, osim slabijeg imuniteta u detinjstvu, nisu imali nikakvih problema vezanih za ovu bolest.

O uzrocima nastanka i problemima koje prate male astmatičare govorila je doc. dr Zorica Živković, pedijatar pulmolog iz Dečije bolnice za plućne bolesti i tuberkulozu „Dr Dragiša Mišović“.

- Astma je alergijsko oboljenje zbog kojeg deca školskog uzrasta najčešće ostaju u bolnici. Procenjuje se da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrasli stanovnik u Srbiji pate od ove bolesti. Sa početkom školske godine napadi astme kod dece su učestaliji, zbog brojnih faktora rizika koji do nje dovode. Prašnjavi tepisi i police, buđ u kupatilima i toaletima, prehlade i virusi, samo su neki od uzročnika. Ako se tome dodaju još i duvanski dim, gojaznost, fizička neaktivnost, polen i grinje, kao najčešći faktori rizika iz okruženja, uslovi za pojavu ili buđenje astme su više nego idealni. Na produkte grinja kod nas je alergično više od 80 odsto dece koja imaju astmu.

Prilikom javljanja astme dolazi do zapaljenja sluzokože disajnih puteva. Zapaljenski proces predstavlja reakciju na kontakt sa virusima, alergenima i štetnim agensima iz vazduha i životne sredine. U takvoj situaciji sluzokoža bronhija postaje crvena, otečena i prekrivena sa sluzi. Svi ovi simptomi dovode do sužavanja bronhija i otežanog protoka vazduha koji ometa normalno disanje. Ponekad stanje može da se zakomplikuje i dođe do potpunog zatvaranja bronhija, što se manifestuje simptomima pogoršanja astme u vidu kašlja, otežanog disanja, osećaja stezanja i sviranja u grudima.

Zato je vrlo važno, još u dečijem uzrastu, sprečavati hronične i teške simptome astme, održavati normalne plućne funkcije i fizičke aktivnosti i primeniti pravilan pristup lečenja, zato što je astma bolest koja može da se javi kod bilo koga i u bilo kom životnom dobu. U porodičnom okruženju od astme obično boluje više članova porodice, mada ima i pojedinačnih slučajeva gde je samo jedna osoba astmatičar.

Za potvrdu da li neko ima astmu ili ne, dovoljno je uraditi analizu krvi, alergijske probe na koži podlaktice i testove plućne funkcije kojima se utvrđuje prolaznost vazduha kroz disajne puteve. Ukoliko je odgovor potvrdan, u terapijske svrhe, osim specifičnih lekova, obavezno treba uvrstiti i pumpicu. Pumpica je najbolji način da lek brzo stigne u pluća i da tu deluje.

Pumpica je važna jer kontroliše simptome astme i sprečava pojavu njenog pogoršanja. Šireći bronhije brzo olakšava tegobe od kašlja, ali je nikako ne treba koristiti na svoju ruku. Poseta lekaru je od izuzetne važnosti, makar dva do tri puta godišnje, čak i onda kada ne postoje problemi sa disanjem i kada se oboleli dobro oseća.

S obzirom na to da su u pumpicama kortikosteroidi, roditelji se najčešće pitaju da li je njihova primena uputna. Steroidi u pumpicama nisu oni koji se koriste za jačanje mišića u teretanama, njihova doza je mala i uglavnom bez neželjenih efekata na druge organe. Ali, to ne znači da pumpicu treba koristiti često ili svakodnevno, jer učestala potreba za pumpicom pokazuje da astma nije pod dobrom kontrolom i da se treba javiti lekaru što pre radi regulisanja tegoba, naglašava dr Živković.

Astma ponekad nastaje postepeno, osoba se danima oseća loše pre nego što se napad ispolji. Otežano disanje nekada počinje naglo, pa ukoliko astmatičar nema vremena da stigne do lekara važno je da, . pogotovo kada se radi o deci, odgovarajući lekovi i pumpica budu pri ruci.

Ako se javi kašalj i stezanje u grudima praćeno teškim disanjem, preko pumpice treba uzeti duplu dozu leka i sačekati da disanje postane normalno. Ukoliko se za nekoliko minuta tako nešto ne dogoditi, terapiju sa pumpicom treba ponoviti, ali istovremeno potražiti i pomoć lekara.

KUĆNA PRAŠINA I GRINJE
Ako je dete alergično na kućnu prašinu i grinje, u njegovoj sobi treba da bude nameštaj, od drveta ili metala, koji može da se briše vlažnom krpom. Iz sobe treba izbaciti tepihe, prekrivače, tapiserije, zavese, plišane igračke i druge predmete koji sakupljaju prašinu. Prašina u stanu takođe treba svakodnevno da se briše vlažnom krpom. Posteljinu treba prati svakih sedam dana na najmanje 60 stepeni Celzijusovih. Jastuk nikako ne treba da bude perjani, jer grinje perje prosto obožavaju. Jastuci treba da budu sa sintetičkim punjenjem i da se, takođe, peru na 60 stepeni.

Ako dete ne želi da se odrekne plišanih igračaka, jednom nedeljno treba ih ostaviti da prenoće u zamrzivaču (grinje ne podnose niske temperature), a zatim ih oprati, osušiti i tek onda dati da se sa njima igra.

ODABIR SPORTOVA
Deci se preporučuju fizičke aktivnosti i sportovi na osnovu ispoljenosti njihovih alergija. Sportovi u zatvorenim prostorima kao što su karate, džudo, mačevanje, odbojka, odgovaraju deci osetljivoj na polene. S druge strane, sportovi na otvorenom, kao što su tenis, fudbal, biciklizam odgovaraju mališanima koji su osetljivi na grinje i kućnu prašinu. Plivanje se preporučuje svima zbog tople i vlažne sredine i jačanja disajnih mišića.

Ali, ne preporučuju sportovi koji se odvijaju u posebnim uslovima, sa manjom koncentracijom kiseonika i gde medicinska pomoć nije dostupna. U takve sportove spadaju padobranstvo, paraglajding, dubinsko ronjenje i planinarenje. Osetljivima na hladnoću, ne preporučuje se ni skijanje i klizanje.

JABUKE SPREČAVAJU ASTMU
Mališani, čije su majke u trudnoći jele veću količinu jabuka, imaju manju mogućnost da do pete godine obole od astme, tvrde stručnjaci sa Univerziteta Aberdin. U istraživanju kojim je obuhvaćeno 2000 trudnica, naučnici su vodili evidenciju o njihovim prehrambenim navikama, a pet godina posle rođenja dece proverili su i njihovo zdravstveno stanje.

Utvrđeno je da su mališani, čije su majke u trudnoći jele četiri ili više jabuka nedeljno, imali dvostruko manje izglede da obole od astme, u odnosu na decu majki koje su jele jednu jabuku nedeljno, ili ih uopšte nisu konzumirale. Ovakvo objašnjenje leži u saznanju da su jabuke najbolje voće za zdravo funkcionisanje pluća i kod odraslih, pošto su izuzetno bogate antioksidansima.

Izvor: Novosti.rs

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba