Groznica rasta

Povišena temperatura kod dece nije uvek i stoprocentni znak bolesti. Groznica rasta - temperatura Dešava se da rezultati i pregledi potvrde da je dete savršeno zdravo, dok toplomer uporno pokazuje čudne rezultate u povećanju svog stuba.

Posle mnogih pregleda i nedoumica, verovatno ćete saznati da je stvar... u rastu! Posebno aktivno predškolci „uvećavaju“ santimetre u proleće i leto, ispunjavajući tri četvrtine godišnjeg plana rasta.

Kada kod 5-6 godišnjeg deteta počinje, kako kažu stručnjaci, period prvog fiziološkog istezanja, on može da dobije temperaturu upravo zbog toga. Takvo stanje se naziva groznica rasta ili konstitucionalna hipertermija.

Šta se zapravo dešava?
Kada detetu stigne vreme da poraste, ćelije posebnog dela mozga (hipotalamusa) počinju da proizvode specijalnu supstancu – liberin za hormon rasta tj. Oslobađajući hormon za hormon rasta ( od engleske reči liberty – „sloboda“). To je svojevrsni biohemijski stimulator, koji iz hipofiznog skrovišta oslobađa sintetizovanu rezervu hormona rasta i pobuđuje hipofizu da aktivno povećava tempo njegove proizvodnje.

Ali dešava se da hipotalamus, sav se predavši poverenom poslu, „prekorači ovlašćenja“ i pošalje lažni signal za uzbunu centru za termoregulaciju, koji se nalazi u njemu i koji podstiče rastući organizam na proizvodnju suvišne toplote. U tom slučaju i počinje groznica rasta.

Hipertermija, vezana za fiziološko istezanje, ne bez razloga se naziva i konstitucionalnom. Kod dece na koju se ona okomi, nervni sistem je po svojoj konstituciji ranjiviji. Uzroka je više: naslednasklonost, perinatalna encefalopatija (ili minimalna moždana disfunkcija), porođajna ili lobanjsko-moždana trauma, česte infekcije i čak... uporna dečja mržnja prema letnjim šeširićima i maramama.

Ćak i pregrevanje na suncu u predškolskom uzrastu može povući za sobom dugi temperaturni „rep“.

Za razliku od obične temperature, izazvane infekcijom, kod konstitucionalne hipertermije temperatura je nedeljama i mesecima između 37 i 38 °C, nešto poraste ujutro i malo padne uveče (kod infekcija je obrnuto), i ne normalizuje se nakon uzimanja sredstava za snižavanje temperature.

Pritom, dete se dobro oseća, ne izgleda bolesno i ponaša se kao i obično, a opšte analize krvi i mokraće, biohemijska ispitivanja ili fluorografija ne pokazuju nikakve upalne ili nekakve druge procese.

Šta savetovati roditeljima deteta sa groznicom rasta?
Osnovno je da ne tretirate dete kao teškog bolesnika i da ne ograničavate njegove normalne aktivnosti.

Dečja konstitucionalna hipertermija je prolazna pojava i, ako se pravilno ponašate, temperatura se postepeno normalizuje. Po pravilu, do normalizacije dolazi tokom usporavanja rasta pri kraju perioda fiziološkog istezanja, a nekad i pre.

Lečenje
Specifično lečenje ne postoji: suviše je složen čvor problema vezanih za hipotalamus, da bi se razrezao „udarcem“ jednog preparata. Ali stanje detetovog zdravlja obavezno mora pratiti stručnjak koji će otkriti dodatne probleme hipotalamičkog sindroma: poremećaje sna i apetita, odstupanja u težini, povišenu razdražljivost. Delujući na ove simptome pomoću lekova (kojih – u svakom slučaju se odlučuje individualno) lekarima često polazi za rukom da „dovedu u red“ temperaturu.

Elan uzbuđenog hipotalamusa umiruju i razni čajevi od trava. Evo jednog od tih recepata. Stavite u termos po jednu kafenu kašičicu nane, žalfije, kantariona, šišarki hmelja (ili trave rastavića) i korena valerijane i prelijte sa dve čaše prokuvane vode, ostavite da ostoji 30 minuta poklopljen, ohladite i procedite.

Deci od 5-6 godina dajete po desertnu kašiku tri puta dnevno između obroka tokom čitavog perioda groznice. Svakodnevno pripremajte svež čaj. Kao zamena za ovaj čaj može poslužiti apotekarska tinktura pasiflore – novopasit. Deci predškolskog uzrasta se daje po 5-10 kapi, rastvorenih u manjoj količini prokuvane vode, tri puta dnevno u intervalima između obroka.

Pravila za skidanje temperature
U postelji ne pokrivajte dete perjanim jorganima i ne oblačite ga pretoplo! Tako ćete samo doliti ulje na vatru i podstaći pregrevanje dečjeg organizma.

Neka postanu navika svakodnevne vazdušne i vodene kupke. Leti, ako postoji takva mogućnost, ujutro i uveče (ali ne po najvećoj žezi – vrelo vreme je bolje provesti u senci i hladovini) neka se mališan kupa u reci, jezeru, moru ili neka se brčka u bazenu na naduvavanje u vašem dvorištu. Nisu na odmet ni polivanja vodom: prvo ruke do lakta, zatim nožice do kolena, a nakon takve pripreme može se preći na proceduru polivanja celog tela iz kofe. „Kaljenje“ (tuširanje hladnom vodom) i vodene procedure treniraju centar za termoregulaciju, pomažući mu da reguliše temperaturu.

Oprez sa igrama koje traže veću fizičku aktivnost. Trčanje, šuge, razne igre sa loptom, košarka i odbojka su strogo zabranjeni. Kod fizičkih vežbi organizam pojačano proizvodi toplotu, a usled narušene termoregulacije to je propraćeno naglim skokom telesne temperature.

Autor: Dr. sci. med Milan PETAKOV - internista-endokrinolog

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba