Istine o dečjem zdravlju

Navikli smo da verujemo iskustvu svojih majki i baka. Ali, da li su one uvek u pravu? Da vidimo šta stručnjaci misle o tome... Beba očajnički plače u krevecu, vi potrčite brže-bolje, ali baka (mama, tetka, drugarica) kao osoba sa iskustvom zaustavljava vas rečima: „Razmazićeš dete, neka plače malo, tako razvija pluća!“ Retko kojoj mladoj mami se nije desilo nešto slično.

Kako se ponašati u ovakvim situacijama? Koliko su tačne te poznate „narodne mudrosti“? I šta o tome kažu lekari različitih specijalnosti – pedijatri , stomatolozi, ortopedi i hirurzi?

Da li je tačno da... ...plač novorođenčeta jača pluća?
Ne! Ovo je jedan od omiljenih stavova pristalica strogog vaspitanja. Njihova deviza je: „Ne smete razmaziti dete!“ Ali, lekari-otorinolaringolozi imaju sasvim suprotno mišljenje. Oni poručuju: „Mame i tate, očajnički plač šteti zdravlju deteta!“ Dugotrajni i glasni plač ni najmanje ne jačaju disajne puteve. Naprotiv, on izvanredno napreže glasne žice i izaziva njihovo prenaprezanje. A to se kasnije može negativno odraziti na boju glasa deteta. ...ako dete ima veliko stopalo, biće visokog rasta?

Ne, broj cipela nema veze sa visinom. Ne vereuje? Pogledajte oko sebe: sigurno među vašim poznanicima postoji veliki broj žena i muškaraca sa malim stopalima, kao i onih koji su rasta metar i 60, a nose obuću broj 45. ...zrela jabuka uspešno zamenjuje četkicu za zube?

Ne. Mada, kada dete s apetitom uživa u zreloj jabuci, to je veoma korisno ne samo za zube, nego i za desni. Jabuka je veoma korisna za čišćenje zuba tokom dana, kada dete nije u prilici da se posluži četkicom za zube. Ali, ovo aromatično i korisno voće ni na koji način ne može da zameni rutinski jutarnji i večernji ritual pranja zuba. Suština je u sledećem: prilikom pranja zuba četkicom, sve zubne površine (strane) čiste se ravnomerno. Kada dete žvaće jabuku, najčistiji ostaju sekutići (njima se grize), ali zato kutnjacima nije ni najmanje „slatko“ – voćna kiselina se zadržava na njima i tako oštećuje gleđ.

...ako je dete rano počelo samo da ustaje, nožice će obavezno biti krive?
Nije tačno. Kakve će dete imati noge, lepo građene, „ikserice“ ili „okserice“, zavisi isključivo od naslednog faktora. Zato ne treba sprečavati švrću da istražuje svet koji ga okružuje. Ako dete još nije spremno za tako važnu promenu u životu kao što je samostalni hod, ono će, kad se uspravi, odmah sesti na pod ili pasti, i glasno vas pritom upozoriti da treba da mu pomogne.

...sva novorođenčad imaju plave oči?
Ne baš sva... Mada, u momentu rođenja, skoro 100% dece ima oči neke plavičaste, mutne nijanse. Radi se o tome da pigmentne ćelije, koje određuju boju očiju, nisu još sasvim sazrele. To znači da, strogo uzevši, oči novorođenčeta uopšte nemaju boju. Tek nakon nekoliko meseci roditelji mogu sa sigurnošću da kažu da li dete ima plave, zelene ili smđe oči.

...lečenje travama je potpuno bezopasno?
Nikako. Lekovite trave – to su takođe lekovi, koji u sebi sadrže materije sa jakim dejstvom. Zato ne treba davati detetu napitke sa travama po sopstvenom nahođenju, bez savetovanja sa doktorom. Takva terapija može ozbiljno da naruši detetovo zdravlje. Doktor će vam, ako je indikovano, preporučiti specijalne čajeve od trava za decu, jer se spravljaju u slabijoj koncentraciji i strogo se doziraju. Naročito oprezne moraju biti mame mališana sklonih alergijama, jer mnoge trave mogu da izazovu pogoršanje bolesti. Osim toga, sam biljni prah, koji se neminovno nađe u svakom pakovanju , veoma je jak alergen.

...malu decu ne boli glava?
Nije tačno! Nažalost, broj mališana koji pate od migrene raste iz godine u godinu. Približno 35% dece predškolskog uzrasta zna za glavobolju i to ne samo iz priče, već iz vlastitog iskustva. Često je uzrok napada glavobolje nasledni faktor ili preosetljivost na neke prehrambene proizvode (sir, mleko, čokolada, orasi). Ponekad glavobolja može biti prvi simptom pogoršanja vida. Osim toga, deca predškolskog uzrasta često imaju takozvane glavobolje naprezanja, koje su povezane sa povećanim opterećenjem mališana. Sve u svemu, žalbe deteta na glavobolju pred nastup u muzičkoj školi ili testa iz engleskog u dečijem vrtiću – ne moraju biti izmišljotina. Saslušajte pažljivo našta se dete žali, proverite istinitost tih žalbi kroz razgovor i ako se takvi problemi često javljaju, odvedite dete kod pedijatra.

...šargarepa je korisna za vid?
Da, ali... ne više od, recimo, crvene paprike. Šargarepa sadrži beta-karotin ili, kako ga češće zovu, provitamin A – koji zaista pozitivno utiče na vid. Ukoliko organizmu nedostaje ovaj provitamin, nastaju bolesti, čak i slepilo. Ali, samo šargarepom nivo vitamina A nećete podići.
Ovaj vitamin se rastvara u mastima, dakle, treba ga unositi sa proizvodima koji sadrže masti (na primer, pavlakom ili biljnim uljem). Ako se pojave smetnje u vidu, prvo zajedno sa detetom posetite očnog lekara, možda će on prepisati vitamin A u kapima. Pažnja: sa takvim preparatima morate biti oprezni – uzima se samo strogo propisana doza. Velike doze ovog vitamina mogu oštetiti jetru. I tada ćete imati problem više.
...kad beba štuca sigurno se smrzla?

Ne mora da znači. Skoro sva deca štucaju, pogotovo u prvim mesecima života. Čak i više od toga, mnoga demonstriraju to „umeće“ još u maminom stomaku. Štucanje u suštini nije ništa drugo nego grčenje (kontrakcija) dijafragme. Štucanje može biti izazvano povraćanjem, bljuckanjem ili neudobnim položajem. Bebu koja štuca valja uzeti na ruke; priviti na grudi. Može joj se dati gutljaj tople vode, ali ni kom slučaju ne pokušavajte da, po starim „proverenim“ savetima, plašite dete da bi prestalo da štuca!

...beba kija verovatno je prehlađena?
Da, moguće da je beba navukla nazeb ako primećujete i ostale simptome (nosić curi, dete kašlje). Međutim, u većini slučajeva razlog čestog kijanja kod dece je taj što je sluzokoža nosnih kanala toliko nežna, da i mala čestica prašine ili jači miris mogu izazvati „Apćiha“! Kijanje se može čak smatrati zdravim, jer se nosić pritom oslobađa suvišnih slina. Pomozite bebi tako što ćete joj očistiti nosić komadićem vate.

...sa prihranjivanjem se počinje kad bebi nikne prvi zubić?
Prvi zubići bebama niču u uzrastu između tri i osam meseci. Ako je detetu nikao prvi zubić vać sa tri meseca, a majčino mleko u potpunosti zadovoljava potrebe mališana, suvišno je uvoditi tako rano prihranjivanje.

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba