Ja rastem!

Detetovo držanje se mora pratiti od, kakao se kaže, malih nogu, to jest od prve godine života. Ja rastem Upravo u tom periodu kičmeni stub deteta dobija konačan oblik. Kičmeni stub odraslog čoveka ima četri ravnomerne krivine. Dve okrugline, čija su ispupčenja okrenuta napred nazivaju se lordozama, a dve okrugline čija su ispupčenja okrenuta nazad – kifozama.

Dete se rađa sa gotovo pravim leđima, a lukovi počinju da se formiraju tek pošto odgovarajući deo kičmenog stuba počne da preuzima na sebe statičko opterećenje. Na primer, vratna lordoza se oblikuje kada beba pokušava da drži glavicu, grudna kifoza – kad već može da sedi. Ostale krivine se formiraju u procesu hodanja. Lekar će vam reći da li se pravilno razvija lokomotorni aparat i, ukoliko je potrebno, uputiće vas na lečenje. Postoji mnoštvo situacija kada je detetu potrebna ortopedska korekcija kičmenog stuba, to su i urođene mane u razvoju, i nasledne bolesti, i traume prilikom rođenja.

Veoma često su ove patologije tako maskirane, da ih neuvežbano oko lekara-pedijatra opšte prakse neće ni primetiti. Upravo zato bebu treba da pogleda specijalista.

Ako nisu otkrivene nikakve promene kičmenog stuba, tokom nekoliko sledećih godina roditelji ne moraju da brinu o držanju voljenog čeda. Ali kada se dete približi šestoj godini, problem pogrbljenosti će se ponovo pojaviti u punom obimu. Lekari ističu da postoji nekoliko posebno opasnih perioda, kada se naglo povećava rizik iskrivljenja kičmenog stuba: uzrast od 6 do 7 i 11 do 13 godina. To je uslovljeno takozvanim „skokovima“ u rastu, kada dete za godinu dana izraste prosečno 8-12 cm. Tako buran razvoj dečjeg organizma ne može da se ne odrazi na kičmeni stub, koji biva izložen kolosalnom optetrećenju. Uz to, detetov mišićni korset još nije toliko razvijen da bi adekvatno podržavao kostur. To je i osnovni uzrok pojave patološke kifoze – takozvanih okruglih leđa. Grudni luk, ispupčenje nazad, postaje više zaokruženo i izraženo.

Ova patologija može da se dijagnostifikuje pomoću veoma prostog testa. Prislonite mališana leđima u neku ravnu površinu (zid, vrata). Ako je kičmeni stub normalno razvijen, dete će se u četiri tačke oslanjati na vertikalu – potiljak, lopatice, zadnjica i pete. Kod izražene kifoze između potiljka i zida će ostati manji slobodan prostor.

Patološka kifoza zahteva hitnu intervenciju. U takvoj situaciji se najčešće preporučuju kure masaže, korektivna gimnastika i fizikalna terapija. Sada su veoma popularni i reklinatori (korektori držanja). Prema njima treba biti oprezan, jer se svaki model razlikuje po mehanizmu i usmerenju delovanja. Doktor će obavezno posavetovati mališana da se bavi određenim sportom. Najprimernijim se smatraju skijanje sa dugim štapovima i plivanje.

Vežbe koje zahtevaju veću snagu se ne preporučuju. Ima još jedna zabrana: dete ne sme da podiže i prenosi teret koji nije primeren njegovom uzrastu, naručito u jednoj ruci. Tako će detetu predškolskog uzrasta najviše odgovarati ranac koji se nosi na oba ramena. Ne zaboravite ni na ograničenje težine tereta: on ne sme preći 10% detetove težine.

Neophodno je kritički osmotriti i nameštaj, prvenstveno mališanovu stolicu. Veoma je važno da ona bude odabrana u skladu sa njegovim rastom – dete u sedećem položaju treba da se dobro naslanja na naslon, a njegova stopala da čitavom površinom dodiruju pod. Specijalisti iz ove oblasti tvrde da je neophodno menjati dečju stolicu u proseku jednom godišnje, jednostavno dete izrasta iz nje. Imajući to u vidu, najjednostavnije je kupiti stolicu čija se visina može podešavati, kao i dubina sedišta.

Treba obratiti pažnju i na krevet: najbolje je ako dete spava na tvrdom ili polutvrdom dušeku sa veoma tankim jastukom (ne više od pet cm). Kažimo i to da kifoza nije jedina bolest koja može snaći još neočvrsla dečja leđa.

Najopasnijom bolešću smatra se skolioza – bočno iskrivljenje kičmenog stuba. Menja se položaj samih pršljenova: oni kao da se okreću oko svoje ose. Posle svega, kičma počinje da liči na svojevrsne zavojite stepenice. Opasnost od skolioze je u tome što se ne može izlečiti, može se samo zaustaviti njen dalji razvoj. Zato je važno na vreme otkriti prve znake skolioze – primarnu iskrivljenost: jedna lopatica je niža od druge, pada u oči asimetrija trouglova stasa. Međutim, svi ovi simptomi bolesti do određenog momenta ostaju prilično neizraženi. Ipak, postoji nekoliko testova koji mogu da pomognu u otkrivanju iskrivljenja kičmenog stuba. Na primer, izmerite širinu detetovih ramena prvo spreda, a zatim i s leđa. Prvu vrednost podelite sa drugom – dobićete „rameni indeks“ mališana (normalno je 90 - 100%). Ako je manji obratite se dečjem ortopedu. Bolest napreduje dosta brzo se ne nadoknađuje.

Autor: Prim. dr Ljiljana Urošević / specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba