Sideropenijska anemija je jedno od najcešcih oboljenja dečijeg doba.
Dijagnoza i lečenje je jednostavno i uglavnom se obavlja na primarnom nivou zdravstvene zaštite. U slučaju da lečenje izostane, mogu nastati ozbiljne posledice na psihički i somatski razvoj deteta.
„Anemija je smanjenje koncentracije hemoglobina ispod dve standardne devijacije od srednje vrednosti za uzrast zdrave dece“.
U funkcionalnom smislu anemija je smanjenje sposobnosti krvi da prenosi kiseonik do organa i perifernih tkiva, a nastaje zbog smanjenja količine eritrocita, hemoglobina ili i jednog i drugog ispod vrednosti koje su normalne za starsono doba.
Vrednosti hemoglobina, kao i drugih hematoloških parametara veoma su varijabilne u detinjstvu. Za brzu orijentaciju primenjuju se kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije navedeni u Tabeli 1.
ETIOLOGIJA I EPIDEMIOLOGIJA
Novorođenčad rođena u terminu imaju adekvatne zalihe gvožđa u jetri i hematopoetskom tkivu. Novorođenačka anemija je po etiologiji nastanka,kliničkoj slici, a i terapijskom pristupu poseban klinički entitet i u domenu je rada specijaliste pedijatra. U praksi, anemija novorođenačkog doba nastaje najcešće zbog postpartalnog krvarenja (npr. iz pupčanika) ili zbog hemolizne bolesti novorođenčeta. Vrednosti Hb ispod 130 g/l u prvih mesec dana smatraju se anemijom.
Majčino mleko ima relativno malo gvožđa, ali se to gvožđe bolje apsorbuje nego ono iz kravljeg mleka. Deficit gvožđa se razvija poslije 6 meseci od rođenja, ukoliko mešovita ishrana ne obezbeđuje dovoljno apsorbujućeg gvožđa, čak i kod dojenčadi koja su hranjena isključivo majčinim mlekom.
Iako postoje mnogobrojni uzroci anemije, najvažniji je manjak gvožđa u ishrani. Pojavi anemije doprinose i drugi deficiti u ishrani kao što su nedovoljan unos folne kiseline i vitamina B12. Takođe, hronične bolesti, bolesti upale creva, hronična krvarenja i infektivne bolesti mogu dovesti do sideropenijske anemije. Brzo povećanje telesne težine u prvoj godini, posebno u prvih 6 meseci života je dodatni faktor koji doprinosi nastanku anemije.
Kod manje dece Htc (Hematokrit) nije pouzdan pokazatelj anemije jer zavisi od stepena hidriranosti deteta. Donja granica normalnih vrednosti parametara crvene loze u perifernoj krvi dece prikazana je u Tabeli 2.
LEČENJE
Pristup lečenju anemija zavisi od: težine anemije prema laboratorijskim nalazima, opšteg stanja deteta, pridruženih bolesti i doba deteta.
MEDIKAMENTNI TRETMAN
U izboru peroralnih preparata za lečenje anemije prednost treba dati: leku koji se dobro podnosi, koji se jednostavno dozira i ima nižu cenu. Kod dojenčadi se preporučuju preparati koji u maloj količini imaju veću koncentraciju gvožđa. Fero-sulfat je najcešće propisivana terapija. Daje se u dozi od 3 do 6 mg/kg elementarnog gvožđa.
Iako je terapijski raspon od 3 do 6 mg/kg gvožđa, treba se odlučiti za doze od 3 do 4 mg/kg, pre nego za veće, jer je kapacitet apsorpcije gvožđa u tankom crevu ograničen I povećanje doze ne daje veću efikasnost.
Dodavanje folata i C vitamina, preparatima gvožđa ne povećava efekat preparata, a povećava cenu terapije.
Efikasnost fero-sulfata predstavlja neku vrstu standarda, pa se aktivnost svih drugih preparata, koji se pojave na tržištu, poredi sa aktivnošcu fero-sulfata.
Manjoj deci lek se može dati u jednoj dozi, a većoj podeljen u 2 do 3 doze. Gvožđe se, po pravilu, daje ujutru, pola sata pre obroka, sa vodom ili voćnim sokom (nikako sa mlekom ili čajem). Ako se loše podnosi (muka, nadimanje, dijareja) može se dati u toku obroka, i to onog koji ne sadrži mleko. Treba pokušati i davanje gvožđa pred spavanje, jer je tada motilitet gastrointestinalnog trakta najmanji, što može da umanji tegobe bolesnika. I pored toga, poznato je da se nepodnošenje, na primer, fero-sulfata javlja kod ćak 30% bolesnika, pa se mora primeniti neki drugi preparat gvožđa.
Na tržištu postoji veliki broj različitih preparata gvožđa, kao što su razne soli gvožđa, na primer, fero-fumarat, feri-protein sukcinilat, fero-glukonat i polisaharidni kompleksi gvožđa.
Parenteralna primena gvožđa (gvožđe -dekstran) nije indikovana (moguća je anafilaksa), osim kod bolesnika na totalnoj parenteralnoj ishrani, nakon resekcija tankog creva i u teškoj malapsorpciji. Porast hemoglobina nakon parenteralne primene gvožđa ne nastaje brže nego nakon peroralne primene. Indikacije za parenteralnu primenu gvožđa postavlja pedijatar.
Davanje leka treba prekinuti kada je dete u infekciji, a po prestanku simptoma i završetku eventualnog lečenja infekcije, davanje preparata gvožđa treba nastaviti.
Lečenje treba da traje bar dva meseca nakon normalizacije vrednosti hemoglobina, što ukupno cini najčešće tri do pet meseci. Ukoliko se ranije prekine, neće doći do popune depoa gvožđa, pa će se anemija opet pojaviti.
Neredovno uzimanje propisane terapije najcešće je uslovljeno neželjenim ili sporednim efektima.
Neželjeni efekti terapije gvožđem:
• Epigastricna nelagoda, nauzeja, dijareja ili konstipacija. Mogu se pojaviti kod doze 60 mg. Da bi se izbegli simptomi, preparate gvožđa treba uzimati uz obroke.
• Stolica može imati crnu boju, što nema štetne posledice. Tretman treba nastaviti.
• Svi preparati gvožđa inhibišu apsorpciju tetraciklina, sulfonamida I trimetoprima. Zbog toga se gvožđe ne treba uzimati istovremeno sa antibioticima.
• Visoke doze C vitamina ne treba uzimati zajedno sa tabletama
željeza, jer mogu uzrokovati epigastricni bol.
PREVENCIJA
Prevencija anemije kod dojenčadi: 1 mg/kg, maksimalno 10 mg za donesenu decu od navršenog šestog meseca, ako su na prirodnoj ishrani, i od navršenog četvrtog meseca, ako su na veštackoj ishrani kravljim mlekom.
Prevencija anemije kod nedonoščadi: Potrebne su veće doze i to od navršenog drugog meseca života: 2 mg/kg, maksimalno 15 mg, ako su rođena sa više od 1.500 g, a 3-4 mg/kg, ako su rođena sa manje od 1.500 g. Blizanci, slično kao i prematurusi, imaju povećanu potrebu za gvožđem.
PREPORUKE ZA PACIJENTA
• Trudnicama se preporučuje ishrana bogata gvožđem i redovne kontrole laboratorijskih nalaza krvi po savetima ginekologa koji prati trudnoću.
• Po rođenju deteta - jako je bitno ukazati na važnost dojenja, odnosno ishrane majčinim mlekom u prvih šest meseci, kao najbolje preventive za nastajanje anemije kod deteta. Neophodno je, takođe, ukazati na potrebu pravovremenog uvođenja pojedinih vrsta hrane, pogotovo hrane bogate gvožđem u dobu dojenčeta. Prvo bi trebalo uvesti namirnice biljnog porekla, prvenstveno šargarepu, krompir, a potom voćne obroke i žitne kaše (kukuruz i riža). Svaki novi sastojak u ishrani treba da se daje po nekoliko dana, nakon čega se uvodi sledeća vrsta namirnice. Važnost davanja voća u ishrani je prisustvo vitamina C, jer on učestvuje u resorpciji gvožđa iz hrane tako što ga redukuje. Nakon uvođenja voća i povrća, preporuka je da se u drugoj polovini prve godini uvede kuvano meso (teletina), a u trećem tromesečju žumance, karfiol, bundevu, spanać. Sa navršenom prvom godinom uvodi se i belance, riba, te ostalo voće i povrće (jagoda, malina, kupina, paradajz, grašak, kupus, luk).
• Namirnice bogate gvožđem su: meso (crveno meso, goveđa džigerica), riba, žumace, mahunarke (šareni grah), lisnato zeleno povrće, sušeno voće (šljive, kajsije, groždice), sveže voće (jabuke) i jagodičasto voće.
• Punomasno kravlje mleko nije preporučljivo davati detetu pre 12. meseca života!
• Brašnastu hranu, koja sadrži gluten ne treba uvoditi pre 4. ali ni posle 7. meseca života zbog rizika od nastanka celijakije i DM tip1!
Za decu svih uzrasta najbolja profilaksa sideropenijske anemije je pravilna ishrana!
INHIBITORI RESORPCIJE GVOŽĐA
Na resorpciju gvožđa negativno mogu uticati:
• Fitati iz žitarica, leguminoza, koštunjavog voća i semenki,
• Čaj, kafa, kakao, biljni preparati, određeni začini (npr. origano) proizvodi od celog zrna,
• Kalcijum, posebno u mleku i mlečnim proizvodima. Primeri jednostavnih i efikasnih promena u načinu ishrane i serviranju obroka, koji umanjuju učinak navedenih inhibitora:
• Konzumirati čaj 1-2 sata nakon obroka sa mesom, na taj način čaj ne inhibiše resorpciju gvožđa, jer se većina hrane trasnportovala iz želuca,
• Konzumirati u toku obroka proizvode koji sadrže askorbinsku kiselinu (sok od narandže, kupus, šargarepu ili karfiol),
• Konzumirati mleko, sir i ostale mlečne proizvode izmedu obroka, umesto u toku obroka,
• Konzumirati hranu koja sadrži inhibitore apsorpcije gvožđa kao zaseban obrok, npr. doručak: hleb ili kornfleks sa čajem ili mlečnim proizvodima. Na ovaj način se obezbjeduje neophodni unos kalcijuma, bez negativnog uticaja na apsorpciju gvožđa.
DOBRO JE ZNATI
Analiza krvne slike je potrebna u toku prve godine života. Kod dece rođene u terminu, koja su zdrava i dobro napreduju, preporučuje se analiza krvne slike između šestog i osmog meseca života. Od druge godine života preporučeno je da se analiza krvne slike radi jednom godišnje.
Najcešce greške u ishrani dece u našoj sredini su izostanak dojenja, ishrana dojenčeta kravljim mlekom, unošenje prevelikih količina kravljeg mleka i ne uvođenje mesa u ishranu dojenčeta. Maksimalni unos mleka za dojenče na dvovrsnoj ishrani je 500 ml dnevno.
Literatura:
1. American Academy of Pediatrics, Committee on Nutrition. Iron supplementation for infants. Pediatrics 1976; 58:765-768.
2. Andrews NC, Disorders of iron metabolism and sideroblastic anemia. In: DG Nathan editor. Nathan and Oski’s hematology of infancy and childhood. 6th edition. Philadeplhia: W.B. Saunders Company; 2003. p456-497.
3. Booth IW, Aukett MA. Iron deficiency anaemia in infancy and early childhood. Archives of Disease in Childhood 1997;76:549–554.
4. Brittenham GM, Disorders of iron metabolism: iron deficiency and overload. In: R Hoffmann editor. Hematology: basic principles and practice. 3rd edition. Philadelphia: Churchill Livingstone; 2000. p412-417
5. CDC. Recommendations to Prevent and Control Iron Deficiency in the United States. MMWR. 1998; 47(RR-3):1-36.
6. Nathan and Oski's Hematology of Infancy and Childhood, 16th ed.,2000.
7. Schwartz E, Anemias of Inadequate Production. In: RE Behrman editor. Nelson’s Textbook of Pediatrics. 16th edition. Philadelphia: W.B. Saunders; 2000. p1469-1471.
8. Sherriff A, Emond A, Bell JC, Golding J and the ALSPAC Study Team. Should infants be screened for anaemia? A prospective study investigating the relation between haemoglobin at 8, 12, and 18 months and development at 18 months. Arch Dis Child 2001;84:480–485.
9. Stoisavljevic-Šatara S, urednik. Registar lijekova Republike Srpske sa osnovama farmakoterapije. Agencija za lijekove Republike Srpske, Banja Luka 2008.
10. Stoltzfus RJ, Dreyfuss ML. Guidelines for the Use of Iron Supplements to Prevent and Treat Iron Deficiency Anemia. International Nutritional Anemia Consultative Group (INACG). [Online] [access 2005 May]. Available from URL http://www.ilsi.org/file/b2_VUHUQ8AK.pdf
11. WHO. Iron Deficiency Anaemia; Assessment, Prevention, and Control; A guide for programme managers.
Izvor: www.porodicnamedicina.com
Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba
-
Paradiso tobogan za decu (30174)
-
Unogiochi Kuhinjica sa stočićem i stolicom (415641)
-
MONTESORI SR EDUKATIVNI SET - KUCA ZA IGRU LISCIANI RS88782