Minđuše: ženski ukras ili rizik po zdravlje

Da li ste nekada razmišljali zašto neki roditelji probuše uši svojim curicama odmah po rođenju? Samo mali broj mama i tata, čije ćerke nose minđuše, čine to iz religioznih razloga ili zbog tradicije. Tako u Indiji ili Turskoj bušenje u prvim godinama života predstavlja sakrament, ritual inicijacije i uvođenja u novi život. Slični obredi postojali su, na primer, i kod naroda koji su pre nekoliko vekova boravili na teritoriji Rusije.

U nekim nomadskim narodima babice buše uši novorođenčetu i na taj način ga štite od zlih duhova. Običaji starih naroda potvrđuju da je ušna resica povezana sa radom mozga i upravo stoga mnoga plemena i dan-danas veštačkim putem izdužuju resicu, a nošenje minđuša upravo na tom mestu je u velikoj meri bio odraz eventualne stimulacije moždane aktivnosti.

Ali danas su te i mnoge druge tradicije zaboravljene, a većina roditelja čije se kćerke od detinjstva šepure sa minđušicama, objašnjavaju svoju odluku rečima: „Lepo je.“ Nešto ređe ćete čuti: „Ana ima probušene uši, Tamara nosi minđuše, što ne bi i naše dete?“.

Dakle, roditelji prvenstveno razmišljaju o estetskoj strani ili se po inerciji priklanjaju većini, pritom potpuno zaboravljajući na etički aspekt pitanja. Da li mamama i tatama pada na pamet misao da, ukrasivši naušnicama svoje dete koje još nije u mogućnosti da izrazi svoj odnos prema tome, oni na najgrublji način nameću svoje mišljenje i želju? Zamislite kako će se osećati devojčica koja ne želi da nosi minđuše kada poodraste, a kao „uspomenu“ ima brazdice (nekada se dešava da se na mestu bušenja kod osoba da veoma osetljivom kožom obrazuje i pravi ožiljak, ili još gore, da se za vreme igre minđuša nehotice zakači za garderobu i počne da „cepa“ uvo).

Ako razmišljate da ovih dana odvedete svoju curicu da joj probuše uši, razmislite i o zdravstvenom aspektu tog čina. Radi se ne samo o elementarnoj higijeni i sterilnosti instrumenata za vreme intervencije bušenja (a to je, ipak, mini hirurška intervencija), već i odgovarajućoj nezi tokom zaceljivanja rane. Zdravlje deteta može poremetiti još jedna stvar koje se mnogi ne sete u datom momentu.

Naime, sredinom prošlog veka, svetlost dana je ugledala metoda aurikuloterapija (u bukvalnom prevodu „uhoigloterapija“ – jedna pod vrsta reflekso-terapije, koja je nastala 300 godina pre naše ere). Tih godina, francuski lekar Pol Nožje, ne znajući za drevne kineske izvore o akupunkturi, ponovo je otkrio aurikulodijagnostiku i aurikuloterapiju. Tokom svojih istraživanja on je došao do zaključka da su pojedine tačke na uhu tesno povezane sa odrđenim delovima i organima čovekovog ogranizma. On je isticao neobičnu sličnost ušne školjke sa položajem ploda u majčinoj utrobi, kao i činjenicu da se čovekovo telo projektuje na ušnoj školjci, isto kao i u kori velikog mozga. Ovaj lekar je razradio topografiju tačaka i zona ušne školjke, koje su projekcije određenih delova tela: kičme, udova, unutrašnjih organa, čula, žlezda sa unutrašnjim lučenjem itd.

Opasne tačke
U centru resice uha gde se obično pravi rupica i ubacuje minđuša, nalazi se takozvana tačka oka. Bez obzira na to što aktivne tačke na resici uha imaju veoma malu površinu, 1-2 mm na kvadrat, postoji mogućnost da čovek koji ne vlada veštinom akupunkture, pogodi baš njih i naj taj način utiče na zdravlje uzrokujući potencijalno neke loše posledice. Uostalom, sam Nožje je bio kategorički protiv nošenja minđuša i više puta je ponavljao da lekari moraju ustati protiv toga. Reakcija organizma pri dugotrajnoj stimulaciji metala potpuno je nepredvidiva.

Zlato i srebro su metali koji se odlikuju određenim hemijskim svojstvima (pa neka i nisu naručito aktivni). Tako se, provlačenjem zlatne minđuše kroz „tačku oka“, može izazvati kao pozitivan, tako i negativan efekat. Koji od njih će se desiti u konkretnom slučaju – nijedan stručnjak sa sigurnošću neće moći da kaže. Ako ste primetili da je detetov vid oslabio neko vreme nakon stavljanja minđuša, nemojte to pripisavati isključivo naslednom faktoru, načinu života ili posebinim životnim uslovima. Ali takođe ne treba sve probleme „svaliti“ ni na probušene uši. Najbolje je da se obratite specijalisti, koji će odrediti uzroke. Do današnjeg dana nisu naučno usaglašeni stavovi o eventualnoj štetnosti bušenja ušiju, tako da odluka o tom koraku ostaje na nama. Ukoliko rešite da glavicu svoje devojčice ukrasite minđušama, neka svakako budu od zlata. Vodite računa i o tome da nije dovoljno samo imati neku predstavu da se „tačka oka“ nalazi u centru resice uva, već znati gde se ona tačno nalazi.

Stručn i pažljivo
Da bi pravilno probušio uho, stručnjak mora tačno da zna gde se ta tačka nalazi. Takve, na prvi pogled jednostavne sitnice, teško da zna medicinska sestra, kojoj se često obraćaju roditelji. U zlatarama i salonima lepote, gde se za ovu operaciju koriste specijalni „pištolji“, često ne poštuju čak ni osnovna pravila higijene i crtaju na resici „tačkicu“ hemijskom olovkom.

Dakle, kome se obratiti?
Odgovarajuća znanja o važnim zonama i tačkama uha imaju lekari – akupunkturolozi, koji mogu da odrede potrebnu tačku na resici ili da odmah probuše uši (naravno, vodeći računa pri tome o „opasnim“ akupunkturnim tačkama.) To će pomoći da se u budućnosti izbegnu problemi sa zdravljem i otkloni bojazan. Zato, ako želite da detetu probušite uši i budete spokojni, naravno uz njen pristanak, bilo bi poželjno da se predhodno konsultujete sa akupunkturologom.

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba